Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 279

2, Да јш осуђени мора поднети жалбу трећега дана по саопштењу пресуде или решења па ма тај дан био и празнични, или првог дана радног после иразника? јер* то у §§ 15. и 16. полиц. уредбе који 0 жалбама говори није објашњено«. — На ово нитање одговарамо : Ово нитање раеправл>ано је до сада неједнако од стране првостепених судова. Тако неки мрвостепени судови налазе да је жалба благовремена и онда, кад је дата одмах иза празника, нарочига кад су пресуде донеле сеоске општине, које ио чл. 90. зак. о општинама не морају радити празником, јер такво правило по<;тавља и § 15. кривичног судског иоступка, те се и рокови по и<ггупним делима'имају нормирати по овим правилима, кад § 15 и 16. полиц, уредбе ништа ие говоре о оваквим елучајевима. Други опет оудови палазе, да је законодавац, доносећи измене § 15 и 16. иолиц. уредбе, парочито одступио од иринципа, постављених у § 15. крив. суд. пост. и рок за жалбу везао за три дана, без обзира на то, кад ће пасти тај трећи дан, т. ј. хоће ли бити празник или не, јер је са установом општинских пошта створена могућност, да се жалба предаје и празничних дана. Само уредништво на страни је оних првих судова који налазе да се жалба може дати и четвртог дана, кад је трећег дана празник и општински судови не раде. Али, да би се ова ствар регулисала и примена §15 и 16. лолиц. уредбе била једнообразна, нека се суд обрати редовним путем старијој власти са захтевом, да Касациони Суд у смислу т. 2 | 16. свога устројотва, доиесе по овоме своју начелну одлуку. У овоме смислу дат је и у прошлој години одговор једној општини, али се из предњег питања види, да часништву тога суда није познат, јер вероватно не прати пажљиво што се у »Полицијском Гласнику" пише. IV. Суд опшгине изворске, службеним својим актом пита: »Суду овом потробно је знати, да ли треба ова општина, као сеоска, која има преко 500 пунолетних грађана, да води све књиге, означене у чл. 10. ггравила и упутства за рачуноводотво и кн.иговодство при општин. судовима, кад у чл. 18. истих правила, на страни 17 и 18 стоји, да сеоске општине треба поред признаничне књиге н дневника касе, да имају још само књигу дуговања. Моли се уредништво за потребно обавештење.® — На ово питање одговарамо : Оеоске општине, било да имају вишо или мање од 500 пунолетних грађана, имају само признаничну књигу, дневник касе и књигу Дуговања. Тако је изречно предвиђено чл. 18. нравила за рачуноводство од 11. маја 1902. год. Бр. 9414. Она. подела, о којој говори чл. 10 иод 1 и 2 важи за варошке општине.

V. Суд општине биновачке, актом својим Бр. 712, пита: »по чл. 1. закона о осигурању стоке, накнађује се штета, коју претрпе сопственици говеда и коња, кад им ова стока угине од болести или случаја им се по нужди закол.е или убије. Чланом 3. тач. I, 2. 3. и 4-. истог закона казато је, који немају право ове накнаде. Ни чл. I, пом. закона није поменут случај угинућа стоке од грома, нити је, пак, чл. :ј. изрично речено да немају права накнаде они, чија би стока угинула од грома. Моли се уредништво са објашњење: да ли имају ирава накнаде штете и они солственици, чија стока угине од грома?« — На ово питање одговЦамо: У члану !. закона о осигурању стоке отоји, да право накнаде имају сви они сопственици, кад им говеда и коњи угину од болести или случаја. У случајеве, који могу настулити, по превасходству има се убројати и угинуће од г ома, и по томо имају ирава сопственици на накнаду. VI. Г. Николи Обрадовићу, среском писару из Лесковца, одговара се: да државно добро може бити предмет обезбе1>ења (забране, интабулације и т. д.) јер је законодавно решење од 21. децомбра 1879 год. !зб. 35. стр. 37) укинуто изменама § 471. грађ. суд. постулка у 1885 год.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

И 3 ППЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А

Нре, од ари.шке. дпа .месеца београдг.ка је иолидија имала, е.коро свакога дана да ааГ.о-

рење, да те крађе врши једно исго лице, или која компанија крадљиваца, али и поред најозбиљнијег трагања полиција за читавих месец дана није никаквог успеха имала. Случај је хтео да позната варалица, Димитрије Павдовић, чију омо слику изнели у лрошлом броју, падне власти у руке за неке гочињене преваре. Одговарајући за своју поледњу учињену превару и нехотично је дао ;дасти могућности, да уђе у траг једној чигавој компани]и, која је у току кратког времена [звршила опаоне крађе (у колико се до сада [есумњиво утврдило) овим лицима: 1. Драги Ђорђевићки, учитељицн; Катарини Констадиновићки, бабици; Јеремији Аксентијеиићу, адвокат. пиоару, ;вима у-Светогорској ул. бр. 56, 4. Срећку СгеФаноннћу, учитељу,*Видинска ,л. бр. 5 2; 5. Милану Нетковићу, оншт. геометру, Хнлендарока ул. бр. 4?; 6. Влади Бркићу, пешадијоком поручнику, >орииа ул. бр. 52: 7. Душану Драгићевићу, чувару Гођевчено [>абрике; 8. Милојку Кубићу, чувару Фабрике жи.кица, н 9. Живку Ристићу, иареднику, „Стари (Јењак 11 бр. 21. Сем ових крађа учиниоци се тереге још за [еколико других онасних и простих кра1)а, које [е признају. Ову комнанију сачињавају за сада: Богдан Јеличић, Милош Јеличић и Милан Поповић, а поред њих одговарају као саучесници . Гаврило Милић и Јован Милошевић продавци Јтарога гвожђа, који су од љих куповали и препродавали крадене сгвари. Вогдан је овд. окитиица и лопов ; небројено је пуга до сада иотунно кажњаван за оитне крађе, а био је и оудски осуђиван за ранијо извршену опасну крађу. Г1ре извесног времена' нуштен је у слободу по издржаној осуди. Као што се види, ова осуда на њега није утицалн јер је свој занат продужио чим се је нашао у глободи, а изгледи су да га ннкад неће ни напустити. Он је сгар 18-19 год., добро развнјен, умерено пун, правилног лица, а у опште смеђ ;

лежи по коју извршбну опаону и.ш нросту крађу. ј науонице и брада, са тране, тек г-у га почегг 11о сличном начину извршења, посгојало је уве- мало јачо гариги.