Полицијски гласник

СТРАНА 302

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

после малог уотезања, да бежим у иностранство. У овом циљу окупио сам с.ве што ми је од новца осгало, свега 54.000 динара у француским новчаницама, и сакрио у тајну преграду мога путничког куфсра, који сам за ова.ј циљ ранијенарочито поручио у једној околној вароши, предвиђајући шта ће се догодити. Ношто сам куфер напунио вешом, напустио сам све своје послове и укрцао се за Европу, решен да се стално настаним у Француској, чији сам језик позиавао. Искрцао сам се у Барселони и одмах отишао на железничку станицу да уграбим воз за Француску. Мој путнички куФер са 540.000 динара експедирао сам, из предострожности, директно у Иариз на орлеанску железеичку станицу, у чијем се депо-у и сада налази. Затим сам, за сваки случај, признаницу од предатог куФера са чеком од 25.000 динара, који гласи на доносиоца, сакрио у једну ручну торбу, такође са тајном преградом, која је изра})вна једновремено са путничким куфером. Носле свега овога узео сам експрес и кренуо за Фцанцуску, верујући да сам се спасао, али кад је воз приспео на границу шпанска полиција, извештена о мом бегству, ухвати ме и ухапси. Мој багаж који се састојао свега из две ручне торбе, узгпћен је, претресен и запечаћен у моме присуству, али је тајна преграда остала неодкривепа. Члан 47. шпанског устава (варалице помоћу сокровишта мисле на све; наводи овц имају извесног утицаја на простије личности) наређује, да сваког становника шпанских колонија, ухапшеногу Шпанији, суде шпански судови. Према овоме, и ја сам доведен у Варселону, чији ме је суд осудио на пет година затвора, 3.000 пезета новчане казне и плаћање свију судских трошкова. Према једном другом законском пропису, ако у року од 30 дана, од дана изречене пресуде, не платим досуђену новчану казну и судске трошкове, узапћене ствари, дакле обе моје торбе, — од којих једна садржи дијаманте моје пок. жене, које чувам као успомену и који вреде 5000 динара — биће продане у корист државне касе. Потребно је, дакле, да пошто пото спасем моје торбе пре њихове продаје, јер се бојим, да ће купци, испитујући их приликом куповине, открити тајну, у ком ће случају власт узаитити признаницу од мог куфера, и са овим ће и цела ствар пропасти. Зато вас молим, да што пре дођете овде и искупите моје ствари; ово се може свршити све за један дан, јер сам успео да ступим у споразум са једним чуваром притвореника. Њему се искл.учиво има захвалити што сам у могућности да вам пишем, и што мој служитељ може безбрижно износити моја писма из затвора. Немам част да вас познајем, драги господине, али сам, налазећи се напуштен у затвору, питао једног од ваших земљака, који је затворен са мном заједно, да ли познаје у својој земљи каквог озбиљног и часног човека који би ми могао учинити једну услугу (вашем земљаку нисам ништа поверио), и он ми је дао вашу адресу. И поред свих мојих молби, он ми није хтео казати своје право име јер,

всли, да има неку кривицу у Француској абог које би тамошње власти захтевале његову екстрадицију чим би с.азнале да се налази у овом затвору. Додаје, да вас врло добро познаје. Можда вам изгледа врло чудновато што се обраћам па вас, кад вас и не познајем, али ако се ставиге у мој положај, појмићете ме врло лако. Ја се овде налазим без пет пара и гледам како ће пропасти моја имаовина. У иемогућпостм сам да се обратим пријатељима на канарским острвима, јер писмо до њих путује 12 дана (?), а сем овога, свако моје писмо било би познато и одмах узапћено. Још мање се могу обратити некоме одавде и места, пошто никог не познајем, јер никад овде нисам био. У овако тешкој ситуацији, у војој се налазим, а с обзиром на кратко време које ми остаје до продаје ствари, решио сам се дасе некоме обратим па ма шта било. Потребно је да вам кажем, да сам покушао пре него што сам се вама обратио, да преко чувара притвореника дођем до мојих хартија, који их је могао лако узети из магазина узапћених ствари, али овај није смео ни покушати да ово учини, пошто би се, вели, у року од 24 сата опазило да су печати на торбама повређени, у ком би случају он одмах био ухапшен и осуђен на две године затвора. Ипак је, међутим, пристао, пошто сам му обећао 10.000 динара, да из торбе извади хартије и преда их лицу које му ја означим ну под једним условом: да се моје стварп искупе истог дана, и на овај начин избегне констатовање повреде печата. Према оваквом стању ствари, ја вас молим да одмах дођете, јер време не чека. Као што сам вам већ нагласио, цела ствар се може свршити на сам дан вашег доласка. Чим о њему будем сазнао, одмах ћу известити чувара, те да учини што треба. Кад вам чувар донесе хартије ви ћете, правећи се да ништа не знато, прибележити нумеЈЈу и датум признанице од куфера, као и нумеру и датум чека (јер ја не знам на памет ове нумере). После свега овога можете, ако хоћете, а и ради ваше веће сигурности, отићи у телеграф и послати две депеше са плаћеним одговорима: једну шефу орлеанске железничке станице у Паризу у којој ћете га питати да ли се у станичном депо-у налазиједан неподигнут куФер (под означеном нумером), а другу банци на коју је чек упућен, коју ћете питати да ли ће чек (под означеним бројем) бити одмах иснлаћен доносиоцу. Тражите да вам се одговори доставе преко хотела, и добићете их за неколико часова. Пошто ће они бити потврдни, то вам неће остати ништа друго до да искупите моје ствари. Кад једном будете имали торбе у рукама, отпутоваћете одмах у Париз са мојим старим служитељом, и подићи куФер са новцима. Од новца ћете, према споразуму, задржати трећину, т. ј. 180 000 динара, а остатак, са новцем од наплаћеног чека, предаћете моме служитељу, који ће ми одмах донети 10.000 динара за чувара. Уверен сам, да ћу по намирењу једног или двојице најогорченијих пове-

рилаца, израдити ревизију мо.је ствари н поново задобити слободу. Биберен је човек који ми је потпуно одан, и у коме имам највеће повереп.е, јер је био код мене у служби на канарским острвима пуних 20 година. (!а мном заједно кренуо се у Европу ; са мном заједно ухапшен је, али је одмах пуштен у слободу иошто није имо никакве кривице. Садарадидаби имао од чега даживи. (наотавиће ое) АгсМуез (1'Аг1411Горо1одЈе спгшпеМе, К 164— 160, 1907. год.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су пам ова иитања: 1. Суд општине петничке, актом евојим од 5. априла ове год. Бр. 743, пита: »Пресудом овога суда од 13. јануара ове године Бр. 1594, осуђена су извесна лица на новчану казну ш> закону о риболову. Поменуту пресуду одобрио је и разматрајући судија првостепеног ваљевског с ,7 да решењем својим од 12. марта ове год. Бр. 9807. Кад је приступљеио извршењу ове пресуде, онда је утврђено: 1, да један од осуђених живи на имању свога оца, и да никакве сопствене имовине нема; и 2, да остала лица немају довол.но живог мала и имања, колико би им, као земљоделцима, штитио § 471. грађ. суд. поступка. Моли се уредништво за обавештеље: Може ли Суд у случају под 1. извршити наплату из имовине очеве, и да ли за случајеве под 2. треба водити рачуна о наређењима § 471. грађ. суд. пост, или не? 1< — На ово питање одговарамо: Пада у очи, да је пресуду, донесену по закону о риболову одобрио Првостепени Суд, кад он у опште није био надлежан за разматрање исте по изречном паређењу чл. 28. закона о риболову и по иознатој одлуци опште седнице Касационог Суда од 24. априла 1904. год. Бр. 3366. Што се њенога извршеп.а тиче, ствар стоји овако: 1. Не може се извршити пресуда из имовине очеве за случај осуде по закону о риболову; и 2. Како се новчана казнч, изречена по закону о риболову, не може убројати у случајеве т. 10. § 471. грађанског судског поступка, то се она не може ни наплаћивати из имовине осуђеног друкчије, него по начелу постављеном у § 28. кривичнога закона, кад њена наплата није друкчије регулисапа самим законом о риболову. Међутим, како се по ставу првом чл. 28. законао риболову,' ова де/га извиђају, нресуде изричу и извршују по Полицијској Уредби, то ништа не би стајало на путу, да се новчане казне замењују затвором у смислу § 49. поменуте уредбе,