Полицијски гласник

ВРОЈ 43 ПОЛИЦИЈСКИ

Увиђај у еиецијзлиој истрази може предузети или иследни судија или цео суд. По § 183 крив. пост. иследни судија је дужан да изврши дослеђење и да на тај начин припреми кривичну ствар за главни претрес. Кад суд на основу § 161 крив. пост допосе решење о отварању специјалне истраге, т. ј. о стављању оптуженог под суд, он нредаје сва акта генералне истраге заједно с поменутим решењем иследном судији у циљу дослеђења и принреме за- главни претрес. Ако, дакле, иследни судија нримети, да је иследник у генералној истрази пропустио учинити увиђај, онда је он дужан извршити га, да не би ствар неприуготовљена ишла на главии претрес и да се овај због тога не би одлагао. Да је ово одиста дужност иследног судије јасно се види из § 183 који наређује: » .да ће према изложеним у главама VI до XIV правилима дослеђење учииити, сведоке и вештаке испитати и заклети, једном речи све што је аа иресуђење дела иотребчо учинити« .... Међутим, наша је пракса сасвим другача. 11 о њој § 183 у колико је сад наведен и не постоји, јер иследни судија не врши никаква дослеђења, па не врши ни увиђаје. Он по нагиој судској пракси само прими од суда акта генералне истраге са решењем о стављању под суд, претвара се у државног тужиоца и као такав ради до главног претреса и даље. Сва дослеђеља, која треба учинити, он оставља суду, да их на главном претресу види и да тада иста наређује. Отуда и долазе врло честа одлагања претреса у нас; пракса, која је несумњиво и незаконита и рђава. Цео суд врши увиђај на главном претресу, у судници. Овај увиђај најобичније је само верификација иследниковог увиђаја, јер се ту износе сачувани предмети увиђаја, да их и суд својим чулима опази. Али то може бити и сасвим нов увиђај у случају, ако се касније, тек у специјалној истрази, сазнало за какав траг, оруђе или што друго што би могло биги предмет увиђаја, а од важности је за решење кривичне ствари, као н. пр. ако се приватни тужилац пријави са парчетом гуња, за који вели, да је у гушењу откинуо од гуња оптуженог; или ако се на оптуженом нађе повреде, коју приватни тужилац по месту тачно означава, и т. д. Да цео суд на главном претресу може предузети увиђај, јасно се види из § 208, чији други одељак гласи:»суд може . . . . и сам собом судски увиђај предузети«.... Може ли цео суд изићи на лице места, на коме се иалази предмет увиђаја, и тамо извршити увиђај ? Ово је питање у нас доста расправљано, јер је у прво време изгледало да је спорно. Спор је долазио услед пејасности другог одељка §-а 208, који, истина, допушта суду да може иредузети увиђај и да »зату цељ може и претрес прекинути и за други дан одложити« али се истовремено, у загради, позива и на § 25, који гласи: (( кад би суд за нужно нашао, да се нјто доследи на самом месту, чиниКе то преко исле!:,ујућег судије и писара, којима ће власти полицијске у томе у свему на руци бити. Поред све нејасности ово је питање и у теорији и у пракси у нас расправљено тако, да цео суд баш на основу § 208 може изићи на лице места ради предузимања увиђаја. После дугогодишње овакве праксе дошао је расиис Министарства Правде од 3. јануара 1902. број 328, којим се судовима забрањује да цео суд предузима увиђај, већ да суд нареди да се исти изврши преко иеледне полицијске власти или преко једнога судије и деловође. Разлог за овакво наређење нашао је тадашњи Министар правде баш у томе, што се § 208. позива на § 25, по коме суд чини увиђај преко судије и писара сем тога још и у томе

ГЛАСНИК СТРАНА 347

што су се били учестали случајеви, у којима је цео суд вршио увиђај, што је било скопчано са знатним икдацима, који су често падали на терет и државној каси. Кад се само мало боље загледа у ово питање, одмах се види, да је и просто и лако, и да стога не задаје тешкоће. Несумњиво је тачно, да цео суд, као колегијум може предузети уви1)ај. Ово је питање овако расправљено чак и у оним законодавствима, која никакве одредбе о њему не доносе. Тако у Француској може цео суд предузети увиђај и ако то ни једаи закон не предви1,а. Оваква пракса је тамо створена још 1848. једном одлуком Касационог Суда, која глаеи: »Судови не само да имају право, него још и дужност , да предузму све мере, и да нареце прибирање свих доказа, извештаја, вештачких мишљења, предузимање увиђаја, помоћу којих се може да обезбеди правичноот одлука, које се на њима заснивају«. 2 '! И немачки законик нема изричног наређења, па ипак за то нико тамо не спори суду право да предузима увиђај и ван суднице. Међутим имд, законика, као н. ир. аустријски § 254, који изрично допушта суду да предузме уви!,ај. Кад се, дакле, као правило може да постави, да сваку меру, која се покаже погодном за ироналажење материјалне истине, треба усвојити већ само цо томе што ни једном законском уредбом није забрањена, онда се она још пре мора усво.јити тамо где је закон предви^а. Наш законик о кривичвом поступку у § 208. изрично донушта целом суду да предузме увиђај и то како у судници на главном претресу, тако и на лицу места. Да и ово друго може бити, види се по томе што законодавац допушта, да се и претрес може одложити, кад суд нађе да треба предузети увиђај на лицу места,. (наотавиће ое) Д -р Бош. В, Марковић. 0 ОДГОВОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (наставак) II. Штета без кривице кога лица може бити проузрокована или случајел или радњом неког а греАег а лица. Шта се пак под случајем подразу мева казано је већ. У случајну штету убраја се и она, која је проузрокована таквим поступком једнога лица, који не потиче ни из зле намере његове нити из небрежења, за тим она, која је причињена поступком душевно болесних лица, поступком детета и штета од животиње. Пре свега пак у случајну штету долази она, коју је неки ириродни догађај проузроковао (поплава, гром, олуја, град и др.). Иравило је, као што смо већ видели, да се за случајна оштећења — а према усвојеном принципу кривице — не одговара. У § 1311 аустр. грађан. законика, коме одговара иаш § 808, изрично се прописује : » Штету од пукога случаја сноси онај, у чијој се имовини или на чијој се личности случај догодио.* Овом нропису одговара пропис нашег § 808 »за случај није дужан нико одговарати,« што значи, да за случајно оштећење онај, у чијој се имовини или на чијој се личности случајна штета догодила, не може ни од кога накнаду захтевати, већ је има сам сносити, осим ако је у уговору или у закону изрично казано, да се и за случајна оштећења одговара. О тако званом мешовитом случају (сабиз т1х1из), о коме '■*) Ог. ваггаисI, ТгаЦе Љеоп^ие е4 рга1адие (1'1па1гис11оп спттеНе I 584.