Полицијски гласник

ВРОЈ 43

се даље говори у §§ 1311. аустријског и 808. нашег грађан. законика, било је већ раније говора, те се сада на томе нећу задржавати. Али од овога правила, да се не одговара за случајна оштећења, одступа се у неколико у извесним приликама. На овоме месту показаћу та одступања за оне случајеве, који су предвиђени у грађанском законику: § 3. Штета иричињена неурачунљииим дицима. 1. С обзиром иа принцип кривице неурачунљива лица (,душевно болесни, деца испод седам година, лица која се налазе у пролазном несвесном стању) не могу бити, по правилу, обвезна за накнаду собом проузроковане штете, јер где нема воље при предузимању штетне радње нема ни одговорности за накнаду. По аустријском грађанском законику овако стоји с одговорношћу неурачунљивих лица. У § 1308. вели се: »Ако луди или слабоумни или деца ошт^те кога, који је томе сам дао повода, ма којом кривицом, онда он не може тражити никакву накнаду. 1 ' § 1309. »Ван овога случаја припада му накнада од оних, којима се штета може приписати због тога, што су занемарили поверено им старање над овим лицима." На послетку § 1310. наређује: »Ако оштећеник на тај начин не може добити накнаду, овда судија, пошто расуди о околности: да ли се штетнику, и ако је он обичио без моћи разума, у том одређеном случају може приписати кривица, или да ли је оштећеник, штедећи штетника, пропустио бранити се, или најзад с озиром на имовину штетника и оштећеника, — треба да досуди целу накнаду или бар правичан део исте.« На место свих ових наређења наш законик садржи о овоме питању само одредбу § 807! 30 ) По тој одредби штета, коју ова лица коме учине, сматра се у погледу истих (неурачунљивих) лица за случајну, и од њих се не може накнада тражити, већ од оних, којима су та лица на чување поверена. Али према овој одредби, а с обзиром и на § 805. грађ. зак., не може се по нашем закону захтевати накнада штете ни од лица, коме је чување деце и душевно болесних поверено (родитеља, старатеља, других лица и завода, која бригу о деци и душевно болесним по уговору или законском пропису воде), ако има кривице до оштећеног, што су му дотична лица штету нанела. Ако неко на пр. раздражи душевно болесно лице, и ово му услед тога неку штету на телу или имању нанесе, или неком детету да у руке ствар, које се лако ломи или квари, или повери слабоумном лицу, да за њ неки посао изврши, па се отуда штета деои, онда је штети крив сам оштећени, и он тада не може ни од кога накнаду захтевати. 31 ) Ако би пак неко трећи душевно болесно лице раздражио, те оно коме штету учини, онда ће тај трећи за штету одговарати, јер он је крив, што се штета десила (в. Штубенраух II стр. 665).

}0 ) Овај § 807 гласи : »Ако човек, штету учинивши, није при свеети био, неће одговарати за штету. Но ако је сам себе вољно у то стање посгавио, одговараће, као да је и при свести био кад је учинио. Овима се уиодобљавају мала деца до 7 година, луди, згранути, бесомучни. По за ове свагда одговарају они, којима се они поверени да их чувају. (< 3| ) Међу тим ако со неко, незнајући да је пзвесно лице душевно болесно, упусти с овим у послове или га раздражи, па отуда буде оштећен, онда му се само један део штете има накиадиги од лица, која су дужна старати се о душевним болесним, да у саобраћају не участвују. Јер у овом случају има у неколико кривице и до оштећеног, што није мотрио, с киме се у посао упушта, и с тога један део штете има сам да сноси према § 805. грађ. зак. Ипак ако је нонашање душевно болесног у моменту, кад је с оштећеним у посао улазио, тако било , да оштећени и поред своје пажње није могао приметити, да има посла с абнормалним човеком, онда његове кривице нема, и лица која еу дужна о душевно болесним старати се, обвезана су целу накнаду платити.

Изузимајући горе изложене случајеве, за штету, коју учине деца испод 7 година и душевно болесна лица, одговарају они, којима су ова лица, ради чувања поверена. 32 ) Јпр се тада оштећење може њима у кривицу приписати. Занемаривањем своје дужности чувања тих лица настала је штета, и за то је сасвим и у духу правичности, да они за ту гатету накнаду даду. Али може наступити и овај случај: да су родитељи или друга лица, која о неурачунљивим лицима бригу воде, употребили приликом надзора сву своју пажњу , па је неурачунљиво лице ипак, и поред тога, некоме штету нанело. Хоће ли тада родитељи односно остали иадзорници за штету одговарати, и ако им се не може пребацити кривица (непажња) у надзору ? Несумњиво је да тада постоји случајно оштећење (јер нема кривице ни до кога, што се титета десила) за које, према тач. 1. § 808. гра1>, зак., нико не би био дужан одговарари. Али § 807. грађ. зак. специјално је наређења за накнаду пггете, причињене поступцима неурачунљивих лица. И пошто се у другом одељку овога законскога прописа вели »но за ове (неурачунл.иве) свагда одговарају они, којима су они (неурачунљиви) ловерени да их чувају,« дакле без обзира њихову кривицу у погледу надзора, то онда мислим, да је овде изузетак од правила да за штету неко одговара само онда, ако му се оштећење може у кривицу уписати. Према овом законском пропису одговарају надзорници неурачунљивих лица (деце испод 7 година, душевио болесних) и за штету без своје кривице у погледу надзора ироузроковану. Као што се из овога види, наш је законодавац одступио од аустријског, јер овај у горе споменутом § 1309 обвезује надзорнике неурачувљивих лица на накнаду само онда, ако су они своју надзорничку дужност занемарили, а ако им се то пе може пребацити, онда се има постуиити по § 1310 истог законика. (наставиће ое) Д-р Драг. Аран-ђеловиЋ.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА 0 УВРЕДИ ВЕЈ1ИЧАНСТВА У НЕМАЧКОЈ СА КРАТКИМ 0БЗИР0М НА ТО ДЕЛО КОД НАС (СВРШЕТАК) Хајделбершки проФ. ирава 1)г. К. V. КШепЉа1 у осмој свесци Часописа за крив. право од ове године учинио је неке приговоре овоме пројекту. Он вели, да је она новина о претходвом одобрењу министарства правде за предузимање крив. истраге у основи само враћање ка старом праву. Већина немачких партикуларних закона предвиђала је за кривично постуиање претходно овлашћење највише власти за правосуђе. Али ни у једноме од ових закона није чињена разлика између јавно и не јавно учињених увреда, па ни онде где су оне прве условљале оштрију казну. Вило би за препоруку и код овог новог закона да је следовао овом примеру, јер је јавност извршења дела један технички појам, чија се садржина никако не поклапа са оним, што јавну увреду величанства чини нарочито кажњивом.

3 ' 2 ) У Иемачкој су судови недавно имали да реше овакав спор. Учител. је с ђацима основне школе направио излет у оближњу шуму. Два се ученнка на излету потуку и јед?н повреди другог тако, да овај остане без једнога ока. На тужбу родитеља повређенога детета судови су осудили учитеља на накнаду штете због повреде с обзиром на то, што учитељ није водио законом прописани надзор над децом.