Полицијски гласник

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 357

Он може шта више утврдити, да та неурачунљива лица нису била у конкретном олучају свесна својих постулака, па их ипак осудити из разлога иравичности да причињену штету (сиротоме) оштећенику накнаде (у овом случају аустријски законодавац оснива своје наређење на иринципу каузалитета). Свему овом нема места по нашем грађанском закону, што му је једна велика мана. Онај коме је штета причињена од стране детета испод 7 година или кога душевно болесног лица, може захтевати накнаду, према § 807, само од оних, којима су ова неурачунљива лица на чување и старање поверена. И ако ова лица нису у стању накнаду платити, онда не може до ове доћи, па ма колико то правичности противно било, ма колико проузроковачи штете били имућни људи! Неоспорно је, да наш законик потребује у овом погледу реФорму у смислу одредбе § 1310 аустр. зак., која би задовољила захтеве правичности. Али исто тако та је реФорма потребна и у погледу одговорности деце иреко 7 година. Јер ова деца истина одговарају према § 807 за штету, коју би својом кривицом коме проузроковала, али наплата учињене штете може се само из њиховог — дечјег — имања захтевати — § 825 грађ. зак., а њихови родитељи односно старагељи за штету не одговарају. Врло је пак чбсто случај, да деца изнад седам година немају свога имања, те је стога оштећеноме немогућно наплатити накнаду досуђене му штете. Боље би било, да је законодавац обвезао и родитеље деце изнад 7 а до 12 или четрнаесте године, да, бар као јемци, одговарају за штету, коју би њихова деца коме нанела, ако би им се могла кривица приписати у погледу надзора над децом, јер и ова деца треба да стоје под сталним надзором родитељским. 3. Ио закону о старатељству и она пунолетна лица, која су глувонема и не могу се средством знакова споразумети, или која су слепа и глува, или слепа и нема, морају бити под старатељством, ако не стоје под очинском влашћу (чл. 141 зак. о старатељству). Такође долазе, ако затраже, под старатељство и глувонеми, који се средством знакова могу споразумети, а не стоје под очинском влашћу. Настаје сада питање: може ли се и на ова лица аналого ирименити § 807 грађанског законика? Ја мислим да не може и да за ова лица до њихове седме годоне одгопарају њихови законски заступници а после навршене седме године одговарају она сама за накнаду штете својом кривицом проузроковане •— исто онако као и остала лица. Јер ова лица (споменута у чл. 141 и 142 зак. о старатељ.) стављена су под старатељство због телесних а не душевних, мана, а лица из другог одељка § 807 ослобођена су одговорности због оскудице душевне моћи, да схвате значај и противуиравни карактер својих поступака, који су штету проузроковали .Наравно да § 807 налази примене, ако су лица из чл. 141 и 142. зак. о старатељству у исто време и душевно болесна. § 4. Штета причињена туђил радњама. Сходно принципу кривице и наш и аустријски грађански законик прописују правило да нико није дужан одговарати за штету, која је настала туђом радњом — § 1313 аустр. и тач. 1. § 810 нашег грађан. законика: »за туђа дела нико није дужан одговарати«. Ко дакле у некој штетној радњи није учествовао ни непосредно ни посредно (на пр. као помагач, саветодавац и др.) не одговара за отуда насталу штету, јер тада нема његове кривице, што се штета десила. Али од овога правила, да се за туђе штетне радње не одговара, има и изузетака, о којима је говор у § §810, 811, 812, 813, и 814 грађанског законика. 1. У § 810 тач. 2. наређује се: „Али ако би ко таква дица у служби држао, која су као скитнице, неваљалци и

злочинци аознати, и који никакве исправе за себе немају, онда он за сву штету, коју би ови учинили, одговарати мора". Овај пропис у неколико одговара § 1314 аустр. грађанског законика, али наш је законик толико одступио од свога изворника, да нам, за објашњење нашег § 810, не иомаже много интерпретација § 1314 аустријског законика. 84 ) Пре но што пређем на објашњење овога законскога прописа, треба да споменем да § 810 тач. 2. не садржи одступање од правила да сваки одговара само за она дела, која му се могу у кривицу уписати. Пропис тач. 2. § 810 грађ. зак. само се иривидно приказује као изузетан од принципа кривице. Јер и по овом законском пропису газда одговара баш зато, што и до њега има. кривице, а ова се састоји у примању у службу лица, која су као неисправна позната. Тиме што неко држи у служби лица, означена у § 810, он им даје могућности, да као његови млађи, снабдевени легиГимацијом службе код исправног грађанина, ступају у односе са осталим светом. Дужност је и моралиа и законска свакога поштенога грађанииа. да пази кога ггод свој кров прима, коме поверава вршење својих послова. И кад неко то не чини, било намерно или из небрижљивости, ко шиље свога слугу, за кога не зна ни ко је ни шта је, да за његов рачун врши послове, тај онда мора да накнади и штету. коју је другоме слуга нанео. Јер овај други ослањао се баш на то, што је дотични слуга тога и тога, њему познатог човека, и то поверење и омогућило је извршење радње, којом је штета нанесена. Да би се од газде могла тражити накнада штете у смислу §810 грађанског законика потребно је ово: а) Газда мора да зна, да је примио у службу лице, које му је као скитница, неваљалац или злочинац познато. Понајчешће то ће му познато бити из служитељске исправе, у којој стоји каквог је Еладања дотични слуга, и коју извесне категорије слугу морају имати. (В. чл. 5. 11 и 34 правила за газде и слуге). Али газда је одговоран за своје слуге и онда, ако ови имају уредну служитељску исправу, из које би се видело, да су они исправни људи, али газда их на супрот томе ипак као неисправне зна. На против, ако слуга има исправу, из које се види, да је он поштен човек, а газда га не познаје, онда он за свога слугу не одговара. Претпоставља се пак да је газда у погледу исправности своје послуге био ћопа Пс1е, дакле да их је за поштене људе сматрао, јер већина је слугу поштена, и природно је да их и газде з$ такве сматрају, док се о противном не увере. За то терет доказивања о владању слугу лежи на оштећеном лицу. Оно треба да докаже, да је газда знао за неисправност свога слуге. б) У § 810 стоји истина.. да газда у погледу својих слугу, за које зна да су скитнице, неваљалци или злочинци, одговара »за сву штету, коју би ови учинили«, али ипак ову одредбу треба рестриктивно тумачити. Није газда одговоран баш за сваку штету, коју његов слуга коме учини. Олуга је на пр. пошао у недељу да шета, сврати при том у механу, посвађа се с киме и повреди га, а каФеџији начини лом по каФани. Јасно је за свакога да ни наш законодавац није мислио, да газду учини одговорним за ову накнаду штете. (наотавиће се) Д-р Драг. Аранђелови*. ' ,Ј ) Радн упоређеља испиаујем овде § 1314 аустр. грађан. закон.: »Ко прими у службу неко лиде без сведочанства, или какву личност, опасну услед њених телесних или душевних својстава, са знањем у служби задржи, или каквом познатом злочинцу даде уточишта, онда он одговара домаћииу и укућанима за накнаду штете, проузроковане опасним својотвима ових лица у .