Полицијски гласник

СТРАНА 412

ВРОЈ 51

има и да избере. То значи, да странкама није признато право избора вештака, и то саовим умесно. Јер, поред тога што странке не би увек могле изабрати спремна липа. оне не би могле бити ни непристрасне при избору. . И ако само иследник има право да бира вештаке, ппак то његово право није нео^раничено. Напротив, сви законодавци, па и наш, донекле ограничавају то његово право. То се ограничење састоји у томе, што је и иследник и суд у неким случајевима, у којима је у питању нарочита врста вештачког мишљења, упућен само на извесна лица. Тако н. пр. код кривичног дела убиства и телесне повреде по §§ 61 и 65 за вештака може бити изабран само лекар ; код убиства тровањем по § 64 за вештака може бити изабран иоред лекара само још и хемичар. Сем тога, ако је за вештачење извесних предмета држава поставила нека лица, као што је то н. пр. окружни Физикус, срески лекар, државни хемичар и др., то је иследник дужан на првом месту за вештака да узме такво постављено лице, јер је претпоставка да оно има и потребну спрему и да је незаинтересовано. И поред овога правила, иследник у неким случајевима може узети за вештака и друго које лице, н. пр. кад је постављени вештак спречен, а одлагање вештачења скопчано јс с опасношћу ; или кад постављени вештак због односа према кривичном делу или странкама не може бити вештак; или ако важност конкретног случаја тражи спремнијег вештака од онога кога је држава поставила. У последњем случају иследник може за вештака узети каквог специјалисту из ког другог места, а у изузетно важним случајевима може и туђинца, као признатог стручњака, узети за вештака. И ако наш законик о свему овоме ништа не говори, несумњиво је, да иследник има овако поступити не само стога што то законодавац није забранио, веК и стога што би било немогуКе другаче поступати, и што би другаче посгупање било и чеприродно и противно циљу поступка. Будући законик треба ово да предвиди, као што су то учинили сви туђински законици. Све ово вреди и за случајеве кад суд наређује вештачење. Право иследиика и суда да бирају вештаке ограничено је још и предлозима странака. И ако странкама није признато право избора вештака, инак оне могу на тај избор утицати и то или тиме, што могу војевати противу изабраног вештака доказ}јући постојање основа са којих веидтак има бити искључен или одбачен, или тиме, што могу саме предлагати извесна лица за вештаке. И у једном и у другом случају иследник или суд дужан је да узме у обзир такве изјаве странака и да о њима донесе одлуку. По § 188 оптужени може суду предложити вештаке, које ће суд увек и позвати само ако нађе да предузимању вештачења има места и да се предложена лица могу узети за. вештаке. Да и тужилац може суду предлагати вештаке, даје се лако извести из .§ 208 крив. пост. Односно броја вештака законодавци доносе различита наређења. Наш законик у § 55 наређује, да је за вештачење ао аравилу потребно два вештака. Разлог, са кога за вештачење треба тражити два вештака, лежи у томе, што је дата већа гарантија за правилност и тачност вештачког мишљења, па онда и за правилан исход целокупног поступка, ако вештачење не буде осгављено само једном вештаку. Од правила., да је за вештачење потребно два вештака. законик допушта неке изузетке у којима је довољан и један вештак. У два случаја довољан је за вештачење и један вештак. Прво, у случају у коме је »опасност у одлагању« (§ 55),

т. ј. у коме би било опасно чекати с вештачењем само стога, што нема два вештака. У таквом случају иследник може наредити да вештачење изврши и један вештак. То би н. пр. био случај, кад треба извршити секцију у срезу у коме има само један лекар. Али и у оваквим случајевима иследник би добро урадио, ако би касније позвао још једног воштака, да и он изврши вештачење, ако је то још могуће, у противном, да и он на основу находа и мишљења првог вештака даде и своје мишљење, које у многоме може послужити као контрола првоме. Друго, у случају у коме је »нредмет мање важности« (§ 55), кзо н. пр. ако би премет вештачења била чињеница. која би била од утицаја само на одмеравање казне. Као год што треба пазити, да, сем изузетних случајева, вештачење не врши један вештак, тако исто се треба чувати, да се не падне у другу погрешку. Често иследник позива велики број вештака, који, место да објасне и расветле ствар, још више је замрсе супротним мишљењима тако да ствар стално остаје као нерешена. II. И вештак, онако исто као и сведок, дужан је на свој исказ да се закуне (другн и трећи одељак § 56). Само, докле законик од овога правила. кад су у питању сведоци, чини и неке изузетке, дотле је оно, кад су у гштању вештаци, безизЈзетно, т. ј. вештак ни у ком случају незаклет не може извршити вештачење. Ово је сасвим и онравдано. Јер. докле иследник или суд не може да бира сведоке, већ има да саслуша свакога ко је опазио какву важну чињеницу, дотле они вештака бирају и увек могу за вештака узети лице, које је способно за заклетву. Заклетва се тражи поглавито стога, што се у њој гледа једно јемство више, да је вештак савесно посматрао, да је верно исказао све што је опазио и да је своје мишљење дао по свом најбољем знању и савести, употребивши при томе сва срества која пружа наука или вештина. (наставиће ое) Д-р Бож. В. Маркови1>. 0 ОДГОБОРНООТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (наставак) 2. Као аовреда части (поштења) једнога лица (где долазе и правна лица) сматрају се они поступци извеснога лица, који су такви, да се лице, против кога су управл.ени, понижава у општем поштовању, које су суграђани дужни један другоме јавно указивати. Повреда части може бити двојака: увреда и клевета. По деФиницији §210., 213. и 357. казн. зак., у вези са чл. 22. зак. о штампи, клевета иостоји онда, кад неко противу једие личности наводи какав неистинити Факт или дело, којим се вређа њена част и уди њеном угледу, такав дакле Факт , који дотично лице »мрзости или презрењу публике« излаже. А увреда постоји онда кад се погрдним или неиристојним изразима или делом, које се по схватању средине, у којој се десило, као израз непоштовања сматра, повреди част неке личности (Физичке или правне) В. § 211. казн. зак. Дела и изрази, којима се вређа част једнога лица, могу бити врло разнолики: гурање и ударање (шамарање), изношење рђавих особина за дотично лице (да је пијаница, коцкар и т. д.), проношење лажних гласова (да је презадужен, да је обуставио плаћања, да квари робу, коју као трговац продаје, да не разуме свој занат, своју струку) и т. д. Такође и начин, на који се повреда части десила, може бити разнолик: