Полицијски гласник

ВРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СГРАНА 413

речима, знацима, штампањем, сликама (в. чл. 5. зак. о штампи). Повреде чаоти у највише случајева чине се из зле намере (<1о1и8-а), али, бар кад је у питању одговорност за накнаду штете, могућне су и повреде части, учињене из небрежења. 68 ). Нриватно-правно дејство учињене повреде части, које нас у овој расправи једино и занима, саотоји се у обвези повредиоца на накнаду штете оштећеноме. Та се накнада, као што је у почетку овога параграФа казано, може тицати нематеријалне и имовинске штете. У погледу оне прве немачко право даје увређеноме могућности, да захтева од увредиоца да јавно изјави (на пр. преко новина), да учињену уЕреду узима натраг. По аустријском праву ово је питање спорно. По нашем пак праву накнада ове нематеријалне штете при повредама части, односно успостављање доброга гласа увређенога лица, као еквиваленат за претрпљени бол и непријатност због повреде части састоји се а) у томе, што се по § 219. казненог законика у свима случајевима јавно учињеног опадања и иовреде части — кад се ово дело судском казненом пресудом утврди —- увређеноме досуђује право-, да на трошак осуђенога увредиоца пресуду објави. Ако је пак повреда части средством јавних листова учињена, суд на захтевање увређеног лица досуђује му право, да на трошак повредиоца пресуду средством истих новина или листова објави; 6) у томе, што се, кад се повреда части појављује као клевета у смислу чл. 22. зак. о штампи, оклеветаном може досудити, по нахођењу суда и захтеву тужиоца, накна^а новчана (најмање 500 дин.) — в. чл. 30. зак. о штамни. Она накнада није само накнада за претрпљену имовинсну штету услед клевете, већ и еквиваленат за претрпљени бол, који је коме лицу изношењем клевете нанесен. Према томе оклеветани може тражити ову накнаду и онда, кад не доказује да га је ма каква имовинска штета услед нанесене клевете постигла. 69 ) Ипак ваља имати и то на уму, да оклеветани, кад по овоме чл. 30. зак. о штамни гражи осуду клеветника на накнаду, нема права тражити поред тога и накнаду чисто имовинске штете из истог деликта, пошто је ова у оној осули веК садржана. ,0 > Не тражи ли пак оклеветани ту накнаду по чл. 30. зак. о штампи, онда он има права особеном грађанском парницом (§ 297. казн. пост.) тражити накнаду чисто имовинске штете, коју ће, ако му је тражбина, по већ изложеним принципима, оправдана и добити. Сматра ли у својој части повређени, да га је, услед повреде части, постигла и материјална имовинска шгега' 1 ), онда он може накнаду ове штете захтевати по раније већ изнесеним принципима. В. § 2. бр. 2. ове расправе. 3. У § 822. грађан. законика законодавац је сматрао за потребно, да нарочито нагласи: како се мора накнадити и она штета, која би »са повредом имања туђег проузрокована била, (( и да тиме без потребе понови оно, што је већ у § 800. казао. Сасвим други је разлог био повод одредбама §§ 1331. и 1332. грађан. законика аустријског, у којима се специјално 68 ) В. Кгатг, 8уз1ет 2. стр. 319, који наводи овај пример : неко употреби, из непажње, у јавном говору или спису увредљив израз према коме лицу; неко је, преваривши се у личности, назвао другога лоповом. И у случајевима, које предвиђа § "211. казн. зак., постоји грађанска одговорност учиниоца дела на накнаду штете, и ако кривичне одговорности његове не би било_ 69 ) Аустријски Највиши Суд донео је једном пресуду, којом се једно лице, као растурач гласа да гужилац продаје Фабрицирано вино, осуђује на накнаду од 10.000 Фор. ,0 ) У немачком казн. законику то је изрично прописано у § 188. ") На пр. службеник изгубио је олужбу услед против њега нзнесене клевете, или није могао у изглед ставл>ену му службу због те клевете добити и т. сл.

говори о накнади штете услед повреде имовине. Тим пронисима, на које унућујем читаоце, (в. мој превод аустријског грађан. законика) цил. је био, да се с обшром на стеиен кривице новредиоца туђе имовине одреди обим његове одговорности, која се према томе пење од накнаде само просте штете по обичној вредности до иакнаде и изгубљеног добитка и, евентуално, с обзиром на вредност из особите наклоности. Већ је у поч^тку ове расправе казано, да се штета понајчешће тиче имовине и;:веснога лица, и то како у случајевима кад се неиосредно напада на туђу имовину, тако и у случају, кад то иосредно бива, иовредом других иравом заштићених добара: слободе, части, телеснога интегритета, што све може бити скопчано, као што смо већ видели, са уштрбом у имовини дотичнога лица. Прописом 822. грађан. зак. хоће нарочито, да се истакне обвеза штетника на накнаду у случају неаосредне аовреде имовине кога лица. А кад је реч о тим непосредним повредама туђе имовине, онда ваља имати на уму, да имовина једнога лица непосредно може бити повређена иа врло много начина, као и да се о њима говори у многобројпим специјалним законима, донесеним у циљу отклањања и накнаде штете у погледу туђег имања. О свим тим многобројним начинима непосредне повреде туђега имања и њиховим особеностима не може се говориги у овој расправи, којој је циљ да објасни опште принциие науке о накнади штете, садржане у глави XXX гра^анског законика, која и за накнаду услед непосредне повре^е туђе имовине важи, у колико се не би налазила изрична одступања у појединим законима. За то ћемо само споменути главне врсте оштећења имовине. Само о једној врсти непосредне повреде имовине биће ниже више говора, пошто је и грађански законик у § 823. изрично спомиње, а у погледу осгалих непосредних повреда имовине задовољићемо се тиме, да њихове главне врсте побројимо. Главне врсте оштећања имовине могу, по Штубенрауху (Ком. II стр. 708), и Крајнцу (Систем 2. стр. 30 и сл.) бити ове: а) оште%ење ствари (повредом, погоршањем, уништењем ствари или произвођењем томе сличног резултата); б) одузимање ствари (крађом, утајом, проневером, преваром, отимањем, претњом, прећуткивањем на1)ене ствари, противправним отуђењем на^ене ствари, злонамерно примање погрешно предатих ствари, самовласна употреба туђих ствари, самовласно одузимање сопствених ствари из државине онога, који је на државину овлашћен — кирајџија, нрималац ствари на послугу. заложни поверилац и др.); вјаовред а облигационог односа , која може бити учињена аа. од стране дужника неиспуњењем обвезе, неиснравним или неблаговременим испуњењем — § 823. грађ. зак.; 66. од стр&не треГгих лица, , која би допринела, да дужник постане неспособан за плаћање:, примањем исплате, суделовањем у отуђењу и преносу ствари и т. д. в. § 303 а гра1). зак.: вв. од стране иовериоца: непријемом уредно подносене му исплате (т. зв. поверилачка доцња — (тога асшр^епсН) § 889. грађ. зак., услед чега би се дужник излагао излишним трошковима — око чувања и издржавања ствари и т. д.; г) си1ра т соп1;гаћепс1о, т. ј. долозно или кулпозно закључење ништавога или рушљивога уговора, услед чега крива страна одговара за т. зв. негативни уговорни интерес, т. ј. за ону штету, коју је једна страна претрпела стога што је поверовала у пуноважност закл>ученог уговора и с тиме као са свршеним Фактом рачунала; д) бесиравни уаад у туђу тековинску делатност (повреда ауторског и проналазачког права, упад у туђе привилегије, повреда туђе марке и жига, Фирме и др.) ђ) оштеКење иомоПу фалсификат а, нрееара и других имовинских деликата.