Полицијски гласник

ВРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАГПИК

СТРАПЛ 4-21

на Уму, да њих поверилац мон;е безусловно тражити, т. ј. од њега се не може тражити да доказује, да је неку штету претрпео услед тога, што му на време није плаћено. Баш и кад би дужник могао доказати, да услед неисплате поверилац нмје никаку штету претрпео, ипак то не лишава повериоца права да мораторне интересе тражи. Законодавац полази у овом погледу од претиоставке, да је повериоцу у свако доба могућно, да свој новац изда под интерес по у обичајеној стопи. В. Кгатг II стр. 145. У погледу накнаде штете због дужникове доцње у плаћању новчанога дуга спорно је међу аустријским писцима питање: може ли поверилац сем законскога интереса тражити и накнаду веће штете и изгубљеног добитка, које му се услед неблаговремене исплате десило? И судска је пракса у овом питању колебљива. По једноме мишљењу, законодавац је, доносећи продис да се у случају доцње имају платити мораторни интереси, хтео да се избегне често пута врло тешко доказивање: колико је поверилац одиста штете услед неблаговремене исплате дуга претрпео, па је ту штету просечно одредио у величини законских интереса. По другом мишљењу законски интереси, које дужник има платити као накнаду штете због неблаговремене исплате, представљају минимум претрпљене штете у сваком случају, и ако поверилац узмогадне доказати, да је услед неблаговременог плаћања претрпео већу штету од оне, која му се у виду законских интереса признаје, онда он може и накнаду те веће штете захтевати. Мени се чини да је по стилизацији нашег § 823 грађ. зак. ово друго мишљење оправданије за наш грађански законик. Према томе ако је повериоцу, који је без ингереса позајмио извесну суму, новац био потребан тако да је, не примивши благовремено исплату од дужника, морао сам узети новаца на зајам по 10"| о или 12°| 0 , онда он, кад ову околност докаже, има права као накнаду штете захтевати од дужника овај већи интерес од рочнога дана за исплату, а не само законски 15 ). V. § 8 Остваривање лотраживања накнаде штете. 1. По § 394 у вези са §§ 552 и 913 грађ. зак. 1в ) на наследнике обвезанога лица прелазе његове обвезе, изузимајући чисто личних, које са престанком обвезанога и саме престају. Обвеза накеадити коме причињену штету није чисто личне природе, према томе наследник штегника дужан је њу исплатити оштећеноме. С обзиром пак на то, да ли се наследник примио наслеђа с пописом или без пописа (§ 488), и његовч, обвеза да плати оштећеноме накнаду може се простирати за толико, колико наслеђено од штетника имање износи (ако се примио с пописом) или, без обзира на наслећено имање, наследник може бити обвезан да и својом имовином штету накнади (ако се примио без пописа). Према овоме и §-у 490 излишан је био пропис § 825 грађ. зак: »Ова дужност на накнаду штете или изгубљеног добитка везана је за имање оштетитеља, и за то прелази и на наследнике његове, који ће из наслеђенога имања наплату учинити морати 11 . — Али пошто овај законски пропис постоји, то може настати питање: да није законодавац овим хтео да означи како су на-

( 15 И немачки грађански законик не везује повериоца само за законски интерес у случају неблаговремене исплате. У § 288 прописује се: »На новчани дуг плаћа се за време трајања доцње четири од сто годшпње. Ако поверилац може са кога другог правног основа захтевати већи интерес, онда ће се овај и даЈве плаћати. Потраживање дал,е штете није искључено*. ") В. и § 17 III одељ. казн. пост.

следницн штетнпкови дужни да пакнаду штете плате спмо из имања, наслеђеног од штетника, без обшра па то да ли су се примили насле1,а са попис -м или без пописч и да ли наслеђено имање за накнаду штете залеже? Ја мислим да то није била намера законодавчева. Прочисом § 825 хтело се нарочито истаћи —- и ако то није било потребно поред горе означених прописа — да је наследник дужан прнепстнено исплатити дуг, који оставитељ по основу накпаде штете дугује, из наслеђенога имања, јер то је имање и за жипота оставитеља служило свима његовим специјално неосигураним повериоцима као општа залога, па је оно то остало и по смрти његовој и с тим теретом прешло на наследнике његове"). Ако је оставитељ причинио штету којим кажњивим делом, по казненом законику или осталим криминалиим законима, онда казну сноси сам учинилац — пошто је оиа чисто личне природе и не прелази на наследнике (в. изучетак у § 31 казн. зак.) — међу тим грађанско-правна одговорност, као нелична, прелази и на наследника учиниочеве. В. § 17 казн. суд. пост. Као што на наследнике штетникове прелази обвеза, да штетником причињену штету накнаде, исто тако и араво оштећенога да накнаду тражи прелази на његове наследнике, јер као што обвеза платити штету није личве природе исто тако није ни право тражити накнаду (§ 394 грађ. зак.). 2. У § 826 грађ, зак. наређује се: »Судови ће накнаду за штету учињену опредељавати по пропису овога законика, а што се казне тиче, изрицаће пресуду по законима казненим*. У овом законском прогшсу дакле хтело се истаћи начело одвојеног суђења једнога дела по грађанској и криминалној страни његовој. Питање о накнади штете тиче се у првоме реду оштећенога, и њему је остављено на вољу, хоће ли своје потраживање остваривати или неће, Казна пак, која се по некоме делу, којим је и штота коме причињена, има изрећи, јавне је природе, и, по правилу, приватном лицу, тим кажњивим делом повређеном, не оставља се на вољу да извиђање и осуду задржи, већ то иде пред кривични суд, ко.ји само о казни има да решава. И у олучају кад овај на1,е, да кажњењу учиниоца нема места, оштећени има права да накнаду штете тражи грађанском иарницом (§ 10 казн, зак.) код надлежних судова. То исто, нар вно, бива и онда, кад се радњом или нерадњом, која на накнаду штете обвезује, иикакав пропис криминалних закона не вређа. Али и ако је питање о накпади штете, причињене кажњивим делом, одвојено од питања о кажњењу учипи ца истога дела, ипак је често пута врло погодно (због \ штеде у иремену и доказивању) да у кривичној парннцн исти суд пресуди и питање о накнади штете, која је кажп.ивим долом проуарокована. Водећи о томе рачуна и нагп законик о посТ\ пку судском у кривичним парницлма у § 295 прописује: „Наки да штете злочинством или преотупљ^ љем причињепе, ка < и пакнада трошкова, може се тражити у исто преме и код истог суда, који казнимо дело ис.леђује и суди, а може се т. ажитп и особено. Уз казнимо исле1)ење молсе се пакнада тражити до коначног претреса". Овако остваривање потраживања н;,кнаде штете уз кривично су!)ење називн се здхеаиони аостуиак.

") И аустријски законик наређује да обвеза за наннадт штете прелаао на наследнике штатникове. У § 1337 вели се: »Обвеза на накнаду штете и измакле добити ији на плаћање уговорне суме као накнлде (копиенцнонална казна) везана је за имовину и прелази на наследнике*. Као што се нз упоређења нашега § 8*2,5 са овим прописоч види, наш је законодггвац додао поред садржине аустријског § 1337 речи „који ће из нлслећопога и.мап.а паплату учинити морати* у намери, да јасније истакне обвезу наследннка на плаКап.е дуга накнаде штете.