Полицијски гласник

СТРАНА 422

ПОЛИЦИЈСЖИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

Њему има меота не само онда, кад оуд о кажњивоме штетноме делу кривичну пресуду изриче, него и онда кад политичке власти дело извиђају и суде (в. на пр. §§ 336, 374, 339 тач. 1., 357 т. 1. 375, 375 а казн. зак. Оне онда уз осуду на казну ивричу и осуду на накнаду штете. У колико одлуке ових политичких власти подлеже ревизији редовних судских власги, у толико, наравно, у последњој инстанцији одлучују судови и о накнади штете, која је уз казну за дотично дело досуђена 18 ). Рок за изјаву незадовољства и жалбе на преоуду казненога суда, којом је и потраживање накнаде штете пресуђено, исти је (три дана) као што је и онда, кад је пресудом само кривично питање расправљено —■ § 14 казн. ност. Али и кад оштећени у кривичној парници тражи осуду учиниоца на накнаду штеге, ипак казнени суд у извеоним случајевима може одбити од себе суђење о накнади штете. Казнеаомо је суду главно осуда учиниоца на качну, заштита, дакле кривичним делом повређенога одиосно угроженога јавнога поретка' 9 ,. Смета ли решење питања о накнади штете лаком и брзом суђењу кажњивог дела, казнени је суд овлашћен да у погледу накнаде штете упути оштећенога на грађанску парницу. У § 296 у вези са § 307 казн пост. вели се : и IIо ако до коначног претреса грађанско питање не буде на чисто изведено, да би га суд с поузданошћу могао нресудити, као и кад би се због тога отежало и одуговлачило пресуђење казнимог дела, суд ће упутити оштећеног иа особену грађан.ску парницу, противу чега нема места жалби«. Други пак одељак овога §-а предвиђа случајеве, кад, из разних узрока, казнени суд није ни изрекао кривичну пресуду, уз коју би се имала изрећи и пресуда о накнади штете: »Суд ће и онда упутити оштећенога на грађанску парницу, кад би оптуженога пресудом огласио да није крив, или решио, да казненом суђењу нема места, што је дело застарело, или доцнијим околностима заглађено, или што није никако каз-

,8 ) По 15 и 16 полицијске уредбе (в. измене и допуне од 17-1 1904) казнене пресуде полицијских власти по делима иступним из III части казн. зак. подлеже прегледу првостепспих судова у другој и последњој инстанцији, ако се иступ, -за који је казна изречена, казни са више од три дана затвора односно 30 дин. новчане казне. Ако је полиц. власт уз казну изрекла и осуду на накнаду штете, онда' суд извиђа и питање о накнади штете, и може и у овом погледу изменити пресуду полиц. власти. Полиц. власти пак могу изрицати уз казну и осуду на накнаду штете само онда, ако је то дотичним законским прописом — било из казн. зак. или других закона — изрично казано. Иначе је по правилу надлежаи само суд за осуду на накнаду штете, причињене противиравним поступком. Међу тим настаЈе питање: шта ће бити у случају, ако полиц. власт казни кривца казном испод три дана затвора односно 30 дин., а уз то га осуди и на накнаду штете? Хоће ли, пошто је така пресуда извршна, бити извршна и осуда на накнаду штсте? Ја мислим да би такво схватање било погрешно. Доносећи прописе §§ 15 и 16 полиц. уредбе, којима је само оне истуине пресуде полиц. власти подвргао ревизији првост. судова, за које је одређена казна већа од 3 дана одн. 30 дин., законодавац је имао на уму само чисто казнене пресуде, и због незнатности казне сматрао је да пресуде са три дана одн. 30 дин. треба да буду одмах извршне. Али кад се уз такву незнатну пресуду казнену изриче и осуда на накнаду штете, која може бити врло знатна и судбоносна како за тужиоца тако и за туженог, онда осуда на накнаду штете не постаје извршна уз казнени део пресуде, већ обе стране задржавају право, да пред судом питање о накнади штете расправе. У осталом најбол>е је да у оваким случајевима полиц. власти и не изричу осуду на накиаду штете, него само да изреку казпу, а парничаре да у погледу тражења накнаде упуте суду. 19 ) Истииа у § 299 казн. суд. пост. прописује се да ће се при сваком казнимом делу редовно ислеђивати и причињена штота, и да го мора нарочито бити у оним случејевима, где и сама величина казне зависи од величине штете, као и да ће судови сваки пут на главни претрес позивати и оштећенога, било да је он о томе тужбу поднео или није, — али то јо тако наређено поред разлога, које сам законодавац спомиње и стога, да би казнени суд могао ако оштећени од њега буде захтевао и осуду дужника на накнаду штете изрећи нресуду и на основу података, добивених вођеним службеним ислеђењем о учињеном делу.

нимо или што не подлежи суђењу првостепених судова". Буде ли П8к по тражењу оштећенога у кривичној парници изречена и осуда учиниоца на накнаду штете, онда оштећени може нападати преоуду правним средствима у погледу досуђене накнаде (тач. 4 § 258 и 272 казн. пост.), али, кад преоуда постане извршна, не може тражити грађанском парницом већу накнаду од оне, која му је у кривичној парници извршном пресудом већ досуђена 80 ). Стога, ' ако оштећени мисли да је за његово потраживање накнаде штете боље, да се решава у грађанској парници, он може или никако не тражити накнаду у кривичној парници, или, ако ју је већ тражио, од тога одустати (§ 299 казн. пост. III одељ.), па то своје потраживање особеном грађанском иарницом оствариватл. У тој грађанској парници по § 297 казн. пост. „он није ограничен на оно, што је уз кривично ислеђење тражио, нити на осиове, којима је то доказивао". Баш и_да је тужени ослобођен одговорнооти кривичне, ипак по II одељ. § 297 »грађанском судији у овоме случају не олужи за мерило оолобођ.чвајућа кривична пресуда«. Поведена кривична парница противу учиниоца кажњивога дела има само у толико утицаја на особену грађаиску парницу због накнаде штете, иричињене истим делом, „што ое ово тражење неће решити пре, докле се најпре казнимо дело не оконча пресудом или решењем«. (§ 298 казн. посту пка). Упусти ли се казнени суд и у пресуђивање о потраживању накнаде штете, онда је оштећени дужан постојање и величину штете доказати (§ 299 казн. пост. одељ. II), у колико се то иначе не види из самога ислеђења и извиђања на претресу. У погледу овога питања наређује се у § 305 казн. пост.: »Ако је оштећени или повређени претерану накнаду тражио, суд ће моћи такву према процени вештака и другим околностима умерити.« Исто тако казнени суд има огласити за ништаван онај уговор и у опште правни носао, којим је, за то што је забрањен објективним правом, тужиоцу штета нанесена — § 306 казн. суд. лост. Специјална наређења о повраћају туђих ствари, које се код учпниоца кажњивога дела или код трећих лица налазе, као и за случај, кад се код учиниоца нађу туђе ствари, за које се не зна чије су, садржана су у §§ 300, 301, 302, 303 и 304 кази. пост., на које упућујем читаоца. 3. У вези с питањем о остваривању потраживања накнаде штете стоји и оно о заетарелости. IIо § 939 грађ. зак. »Право на тражење накнаде за штету застариће за три године дана од дана, кад је оштећеном штета позната била. Ако је штета из злочинства постала, онда ће застарети право на тражење за 24 године." 8| ) С овим стоји у вези § 81 казн. зак. „Право но коме може ко тражити накнаду за штету злочинотвом или преступљењем учињену му, и право, ио коме може ко тражити своју ствар, без које је остао кроз чије злочинотво или преступљење, застариће у време у грађанском законику прописано«. У ногледу иступа наређује се у § 397 казн. зак. »Право на накнаду штете истуиљењем проузроковане престаје по грађанском законику § 939 за три године. Право па дооуђену накнаду штете и право на повраћај ствари суди се такође по грађанском законику.« У погледу застарелости потраживања накнаде шт.ете настаје сада питање, које је и у аустријском закоиику спорно, а на име: да ли по § 939 застаревају за три године и она

80 ) Међу тим то му се право признаје аустријским казн. суд. пост. § 372. 8| Ј В. аустријског грађанског законика § 1489. Свака тужба за накнаду штета престаје по истеку три године од онога времена, када је оштећеник о штети дознао. Ако му о штети пије познато или је она постала из каквог злочинства, онда право тужбе застарева тек по истоку тридесет година.