Полицијски гласник

СТРАНА 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВГОЈ 4

трулежи и развића трулежних гасова. Стога. при иреду;шмању плућне пробе треба бити врло обазрив, а та ое обазривост састоји у томе, што се не треба зауставити само на њој, већ треба прегледати и све остале органе, ио којима се може закључити, да ли .је дете живело или не. Иоред нлућне пробе ваља у сваком случају утврдити, да ли стомак и црева садрже ваздух и пливају у води или не. И ова се проба оснива на искуству, да чим повређено дете почне самостално да дише, у исто време улазн ваздЈ г х у стомак и горњи део црева, тако да и ови органи у води пливају Правилник стр. 26.) Ако се у неком случају ове нробе покажу недовољним

за рептење питања, да ли је дете живело, нли ако се то пробе покажу сумњивим, онда треба прибећи другим методама о којима ближе говори Судска Медицина, Законик наређује у § 63 лекарима, да реше и друго питање : да ли је дете за живот било способно. И ако способност детета за живот није влеменат согриз-а с1еПс(;1 детоубиства, ипак је њу потребно утврдити, јер од тога, да ли је дете било способно за живот или не, зависи одмеравање казне. (наотавиће се) Д-р. Бож. В. Маркови+1.

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX ВЕ1^У. пг Ј. Вегсћег (ПАСТАВак) Другн начин, који употребљује Шерлок Холмс за констатовање идентитета, не помиње се у судско-медицинским расправама, и ако је у неколико од вредности. »Кад један човек, вели нам полицајац, пише по зиду, он инстинктивно иовлачи руку у висини свога ока, те, према овоме, и деца могу одредити величину његовог стаса. к Овај начин идентиФиковања стаса у већини случајева тачан је, и с тогага, бар по нашем мишљењу, треба сачувати, и у даном моменту њиме се користити. Тетовирани знаци. И ако се Шерлок Холмс не служи тетовираним знацима за познавање раније осуђених личности, он их употребљује као проФесијоналне знаке. Лакасањ је казао: „Тетовиран знак, то је човек; то је жива белега, у којој је резимиран скуп физичких и моралних склоности тетовираног лица. ® Апсолутно у овом истом смислу и енглески полицајац схвата тетовиране знаке. И најмањи нацрт њему је довољан за одређивање проФесије тетовираног лица. Једатт човек судара се на улици са Шерлоком Холмсом. „То је морнар," узвнкује одмах Холмс, чијим очима, навикнутим на стално посматрање, није измакао из вида мали тетовиран знак, у виду ленгера, на руцн овог човека. Тетовирани знаци могу врло корисно послужити као знаци проФесије, али се морамо чувати да им, као таквнм, поклонимо апсолутно поверење. Знаци ирофесије. Важност ових знака за утврђивање идентитета велика је, н с тога сваки добар полицајац треба да их познаје. Шерлок Холмс придаје им толику вредност, да вели, да је писао једну малу и веома интересантну расправу о начину, на који једна проФесија може модифшсовати облик руке. Он додаје, да је познавање ових модиФикација од великог практичног интереса са гледишта детективске науке, нарочито кад се има посла са непознатим лешевима, или кад треба открити прошлост злочинчеву. Ова мала расправа (ако постоји) била би потпуно слична са колекцијом фотограФијапроФесијоналних деформација, коју је саставио г. Бертилон. Поред телесних деформација, Шерлок Холмс спомиње модиФикације одела, које

се такође јављају као последица проФесије, „Испитајте, вели он, рукаве капута, обућу, панталоне на коленима, рукаве од кошуље, па ће те добити довољно знакова, који ће вам допустити да у основи познате личност коју испитујете!® Цитирајмо један пример : ви иосматрате једну жену, и видите да се више краја њеног рукава налази двострука линија од искошености. Ово се показује код личности, које пишу на машини, а може се још показати и код шваља, које на машинп раде, али је у овом последњем случају у питању само лева рука. Ови знаци деформације одела очигледно су од важности и користи, и њихов скун може несумњиво, у извесним случајевима, одредити тачну проФесијоналну дијагнозу. Отисци. Две врсте отисака нарочито су корисне за идентификацију: отисци обувених или босих ногу и отисци прстију руку. Отисци остављени од једне личности, толико су лични, да сачињавају средство идентиФикације прве врсте, кад год се могу упоредити са отисцима, који су директно узети од ове исте личности. Сви лекари вештаци знају добро за осуду паликуће Птита, за коју се има захвалити отиску брадавице на табану његове ноге. Изучавањем отиска нрстију учињен је ирви корак ка, дактнлоскопији; изгледа међутим, да Конон Дојл није много полагао на ове отиске, јер га свега једном видимо где крвави отисак прста употребљује за доказивање кривице окривљеног. Противно овом, Шерлок Холмс врло често изучава трагове ногу у земљи, и вели, да је ово важна грана полицијске науке, којој је он увек обраћао нарочиту пажњу, и с којом се, услед дуге праксе, сродио. Он још познаје и начин на који се, помоћу париског гипса, праве калупи ових отисака. У истраживањима помоћу отисака Шерлок Холмс нарочито је ревносан: ми га видимо како, снабдевен лупом и метром. клечи, а понекад чак и леже, мерећи са највећом тачношћу отиске и простор који их раставља. Захваљујући овом послу, он може да чита у прашини, и да одреди пут којим је индивидуа ишла. И доиста, отисци су, за детектива нешто више од обичног начина идентиФиковања; он помоћу њих успева да прати у стопу индивиду-у, и да помоћу неједнакости корачаји открије степен њеног узбуђења. Човек узбуђен и узнемирен не корача онако исто као човек чија је савест мирна: његови отисци ногу, дужина

његових корачаја и брзина његовог хода, доказ су његове узбуђености и узнемирености. Ово је један доказ више о потреби најбрижњивијег изучавања ових отисака. Није ли, доиста, од највећег интереса открити навике и нокрете убице или његове жртве ? Ова.ј иачин истраживања није, у осталом, ненознат судским лекарима. Довољно је, за доказ овог Факта, поменути интересантни мемоар проФесора Лакасања под насловом: „Убиство Маратово. (( Пеиео цигара. ИдентиФттковање помоћу пепела дувана оригинално је. Рођено из јаке маште и великог посматралачког духа, оно је потпуно непознато судским лекарима и истражним чиновницима. Међутим Шерлок Холмс, који је написао једну малу расправу »о разликовању пепела различитих цигара", нридаје овом начину идентиФиковања стварну вредност. »За извежбано око, вели он, између црног пепела једне »Тг1сћторо1у' 1 и белог и нраменастог дувана »ћгтсГз«, иста је толика разика као између купуса и кромпира. Познавање разних врста дуванског непела допушта Холмсу често иута, да утврди, да је злочинац пушио цигару нарочитог квалитета. Ови Факти олакшавају доцније откриће и идентиФиковање злочинаца, ограничавајући круг полицијских истраживања, Колико има тачности и истиности у једном оваком тврђењу ? Је ли могућно разликовати пепео од разних врста дувана ? Онај, који би предузео .једно овакво изучавање, изгубио би несумњиво знатно време у једном послу, чији би резултат био неизвестан, Ово дуго и компликовано студирање може пружити само проблематичне резултате. Претпоставимо међу тим, са Шерлоком Холмсом, да је овај посао добро изведен: хоће ли од тога бити велике користи ? Није ли утопија мислити, да се на овај начин може ограничити круг истраживања ? Остављајући на страну неколико изузетака, у чије постојање не сумњамо, без иитереса је знати какав је дуван пушио убица у моменту извршења злочина. При свем овом, ми не поричемо сваку важиост овом начину идентиФиковања. ПроФесор Рајс имао је прилике, да га једним делом примени под овим приликама: на месту извршеиог злочина нађен је пепео цигаре, сличан пепелу који оставља алгирски дуван. Одмах је ухап-