Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

шена једна индивиду-а, код које су наКене.цигаре истог квалигета, и која је најзад признала да је извршила убпство. Утврђивање идентитета иомоћу ствари. Овде никако није реч о антропометријском опису једне личности, према њеном оделу, који се опис може утврдити на основу истраживања г. ЂорђаБертилона. 1 ) Не! Кад Шерлок Холмс брижљиво испиту.је какву ствар, то је с тога да би открио особине и недостатке њеног сопственика. Пажљиво посматрање, генијална опажања, неочекиване дедукције, доводе га до најправилнијих закључака. И овде, као и свуда, загонетни Холмс полаже много на то да изазове чуђење и дивљење. Показују му н. пр. један сат, и ои одмах одређује карактеристичнс Физичке и моралне особине његовог сопственика. Ослањајући се на незнатна Факта, који сваком другом, сем њега, измичу из вида. он долази до врло вештих закључака. Једна оваква теорија можо бити и тачна, и ако ми због тога нећемо пратити Шерлока Холмса у његовим дедукцијама. Утврђивање идентитота једне личности помоћу ствари, које су јој некада припадале, може се сматрати као начин чисто романтичан и у пракси неупотребљив. Лекар, који би се ослонио на експертизе овог рода, упао би у непоправимс заблуде, за које му свесност о одговорности диктује да их избегне. То је тежак и опасан пут, којим би судскп лекар могао ићи само онда, кад бп овај пут био довољно широк и поуздаи. (наставиће се) Д. Ђ. Алимпи-ћ. У Б и С Т В 0 (са г^е^ишта истраге) (А. ."ШепагЈ.)'-) Од свих злочина против личности нема ниједног чија репресија интересује друштво више него ова.ј злочин ; исто тако нема ниједпог који тражп од чпиовника судске полицијс, који имају дужност да га констатују и да истражују његове виновнике те да би их предали прпвосу!)у које има задаћу да их казни, више вештине, умешности, пажљивости.питања, колико и мудре и разборите обазривости. •1е ли потребно рећн да се човек који се излаже, који зна да се излажс највишем испаштању, убијајући свог ближњсг, не решава на то лако, дух размишља Дуго пре него што се рука наоружа оруђем које треба да удара; отуда безброј шеретлука, безброј рачуна, предострож-

') Види напту расправу: Утврђивање идентитета помоћу одела у (( Полицијскон Гласнику" за 1905. г.

2 ) А. ТћШагЛ, судија у Новеру, стари истрал;ни судија V Сент-Аману, написао је под горн.им насловом ово дело: «за уаотребу чиновник а судске аолиције, арокџратора реиублике, истражних судија. и аолицијских комесара У овоме се делу методички излаже начин којим треба поступити у истразн овог злочина и темел.но студирају све околности и иитања коЈима има да се бави иследник при истрази овог злочина. У овој ће ва.љаној студији наћи корисне упуте сви они који се но нрофесији баве истрагом.

Прев.

ности, замки спремљених власти коЈа ислеђује, а све у намери да је заведу на лажап траг. Појмљпве су у овим околностнма свс тешкоће које може да представља једна истрага убиства. Додајмо, да нстрага, тако плодна срећним резултатима па другом месту, овде често пружа само нејлсне изворе, јер се злочини ове природе скоро увек врше у тами, далеко од свпх погледа. Али има других сведока, који су исти такви као и живи сведоци, и њихова су нема проказивања по некад исто тако драгоцена као и открића ових последњих, за свакога који зна да их открије и да их испита. Хоћемо тиме да кажемо да учиниоца треба тражити па месту злочина, јер је он ту могао оставитп трагове од самог себе; у индикацијама које може дати пдентитет ж,ртве, кад се он може да утврди, оруђу злочина, ако је оно пронађено, и траговима који потичу од извршења. свуда где се прона^у, леже елементи најподеснији да одвсду на траг убице и покажу његову кривичну одговорност. Пдентитет жртве, протокол констатовања, трагови корака, крви и други трагови који потичу од извршења, сума новца, и т. д. и т. д. која је његов производ, истрага која тежи да нх пронађе, побуда, која тачно деФинисаиа расветљује општу задаћу иследника, — све то дакле биће предмет наше студије у разним рубрикама; посматраћемо њихову узајмну улогу у истрази и корист коју она може да пзвуче отуда у погледу на доказ. Али, хитамо то да кажемо, излажући у овим странама најобичнпји ток једне истраге убиства, не претендујемо тиме да се једна једнообразна метода може применити на све случајеве. »6'вако дело као и сваки окривљени имл своју особену физиономију « каже Лаграверан, 3 ) и у тако еластпчној материји пе би се могла поставити општа правила; исто тако у овим скромним разговорпма хтели смо просто да изложимо неколике реФлексије којима су иас инспирнсале извесне кривичне пстраге, које смо вршили, — и ми бисмо постигли наш циљ ако ова скромна лектира могне користити чиновницима судске полиције, који почињу каријеру и буду читалп ово скромно дело, и ако оно буде пријагно оним нашим колегама, који п ако немају потребе за наша обавештења, ипак нам учине част да га консултују.

I, * * * О идентитету жртве. Потребно је да се утврди пдентитет жртве у самом почетку истраге : из овога ће извора иследне власти црпети једап знак који је увек драгоцен за правац који је згодно дати истраживањима која се односе на претиостављеног убицу. Пе само да је важна да се сазна грађанеко стање, проФесија, домицил, Фамилија жртве; властп треба такође да подигну завесу која покрива њен приватни живот и да се предаду темељној студији њених :{ ) ТгаИе (1е 1едга1аНоп сгГтгпеИе.

навика, њених средстава за живот, њеног тос!и&-а гиоспЉ, у опште, свега онога што се односи на њену имовину ; све то може да расветли њихову сумњу. Макаква да је нобуда за злочин, постоји заиста један циаај-сталан однос између убице и његове жртве; несрећан избор жртве не опредељује слеп случај, —>. већ много пута, већином, (то показује искуство сваког дана) познавање њене личности или њеног становања, до кога је убица дошао благодарећи више или мање дугим односима суседства или узајамног похођења. Пређимо дугу листу злочина у овој епоси,злочина који су највише заинтересовали јавност и бићемо Фрапирани постојаношћу овог односа. Узмимо примере : за што Пранчини убија Маргариту Рењон ? За што убија ову галантну жену пре него каквог богатог рентијера са капиталом ? С тога, што пошто се упознао са њом интимно, могао је да се довољно обавести о њеним средствима за живот и да се увери да у њеном раскошно намештеном сгану има скупоцепог накита, знатних. сума новаца: најзад за то што се упознао са лицима њеног домицила, и добро зна да ће лако моћп продрети у исти, а да не побуди неповерење; он је проценио све ове користи. Скоро исти је био положај Прадо-а према Марији Агетан ; — да ли би Маршандин удавио г-ђу Корнет да није постао њен собар и Јустин Диран доктора Касана да није био његов слуга ? Као што се види овај одпос који обележавамо између убице и његове жртве даје светлости на све стране ; на властима је да га се дохвате; он лежи у основу сваке кривичне ствари; али како ћемо га се дохватити, ако не знамо ни име, ни породицу, ни адресу жртве V Пре свега треба дакле да се утврди њен идентитет, гу ће бити база грађевиие, први основни камен за истрагу, у колико идентитет остане тајна, власти ће бити осуђене на некорисне радове, јалова литања , зато је Фрапантан пример злочин Милерпа: познанство леша вратара Гу®е било је потребно, неопходно нужно да би истрага изашла на правп пут. Кад је жртва нападнута у своме домицилу, — или изван свога домицила, али у околини у којој станује, и кад повреде којима је иодлегла нису јој одвећ измениле лик, лако је утврдити њен идентитет познанством њеног леша које ће утврдити њени сродннци, њени пријатељи, њени суседп, локалне власти. Али претпоставимо случај кад је убиство извршено над једним странцем, који је апсолутно непознат у пределу, у коме је нађен његов леш — и кога следствено нико од становника није могао познавати; којим ће се средствима морати прибећи да би се утврдио његов идентитет ? — Пре свега опису. Нећемо говорити о овим неодређеним описима и без прецизности, који се могу применити на читаву једну серију индивидуа, које имају подједнако црне или плаве очи, широко или узано чело, плаву или гргураву косу, нуно или овално лице и т. д.