Полицијски гласник

НОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4

Ове индикације одвећ опште важности, биле бп у нашој материји, само слаба помоћ. Опис жртве који ће учинити судија иследник, бнће детаљисан, до ситница и прецизан. Носле општих индикација које се односе на њено приближно доба старости, њен стас, који треба тачно дасензмери, а не само оценити погледом (јер то може да буде извор заблуде), њене телесне димензије, овај опис треба да је у опште такав да показује најизразитије све особине леша. Један чвор на челу или слепом оку, један прамен косе различне боје, делимична или тотална ћелавост, какав стари ожиљак, шарање коже, деФормација кога прста проузрокована приштом, каквог уда, руке или ноге, која је постала услед уганућа; све су то детаљи за прецизан опис. Опис вилица такође има своју важност. Вештачки ред зуба који је имала жртва и које би могао познати дентист који их је наместио, један или више зуба пломбираних или испуњених златом, толико су драгоцене индиције; сећамо се улоге коју је играо недостатак једног кутњака при познавању леша вратара Гуфе које је било у новембру 1889. У материји детоубиства, инспекција зуба има највишу важност ; она допушта да се одреди доба старости детета. Ако је жртва каква жена, трагови више или мање скорог порођаја, које она може да покаже, могу бити од велике помоћи да се утврди њен идентитет. Појмљиво је, од коликог је интереса сазнати да ли је жртва девојка или је деФлорисана, један пут или више пута, — толики елементи који ће се сазнати притискивањем прсију, инспекцијом бразда на трбуху, и испитивањем сексуалних делова које ће се поверити стручњаку. Овај опис жртве треба да обухвати такође и предмете који су нађени на њој, одело којим је обучена. Неопходно је дакле потребно испитати је најбрижљивије; по потреби баш рашити њено одело, прегледати поставу ; често су се налазили извесни предмети уметнути између што®а и поставе да послуже за утврђење идентитета. Међу хартијама које су нађене код жртве, има их чији проналазак даје са свим особени интерес: као што су бирачка карта, пасош, сведоџба, визит-карта, на пример, за које се може претпоставлти да се односе на саму личност жртве, и да нису остављене ту у циљу обмане у идентитету, што ће власти, чија обазривост никад није сувишна, па ма колика да је, морати брижљиво да испитају. Ј другим случајсвима, и ако од мање доказне вредности, знаци који резултују из предмета који су нађени на жртви, такође ће бити драгоцени ; једна амајлија, једна медаља са ликом из пијетета, нож на чијим је корицама изрезано име и адреса Фабриканта, иницијали на марами, кошуљи, означења имена и адресе кројача на дугмету од одела, име и адреса шеширџије на постави од шешира, биће довољни по некад да допусте да се утврди

идентитет. Нема незнатног знака, који не заслужује да се прибере; истина као што је то речено, често потиче из неопаженог извора. Само одело треба да буде предмет најпажљивијег пспитивања; оно ће се прегледати као и сви предмети за које се сматра да припадају лешу ; они могу да помогну често да се утврдц идентитет жртве, јер се може пронаћи кројач који га је правио и да га позна. (наотавиће се) с Француског, 1У1илош №1, Станојеви-ћ. судија.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Г. Војислав Новаковић , писар среза лесковачког пита: Молим уредништво, да ми изволи у једном од наредних бројева „Полицијског Гласника 11 дати следеће објашњење: 1. Известан поверилац предао је ово полиц. власти извршно одсудно решење судско, којим је његов дужник осуђен да му плати 300 динара дуга. Власт овог среза позвала је дужника, да ту суму новца плати, или своје имање у попис одреди. Дужник је —«немајући другог свог имања — одредио у попис једну кућу с плацем, која је заједничка са још његова два брата, али, један је од та два његова брата отумарао незнано куд. По § 471. т. 2. грађ. суд. пост. и §§ 510. и 515. грађ. закона не може се у попис узети заједничко добро, док се део дужников не издвоји. Иитање је сад: како ће се део дужников издвојити? Јер, да се по упуству г. Андре Ђорђевића (види његову »Теорију грађ. суд. поступка" стр. 503.) позову смесничари, да деобу сами изврше, — не може се поступити услед тога, што је један смесничар отумарао незнано куд. Да се опет по истом том упуству исте књиге на истој страни упути поверилац у смислу § 434. т. 5. грађ. суд. поступка на парницу, да он у место свог дужника деобу тражи, — бесциљно је, пошто се и код суда наилази на исту ту тешкоћу — одсуство отумаралог смесничара. 2. Претпоставимо баш и то, да је смесничар ту, да ли би смела полицијска власт по реченоме упуству дозволити, да сами смесничари, који су у овом случају и сродници — иставе део дужников, кад би они у интересу дужника могли њему издвојити мањи део, било, да му они зато што плате, било дл дужник на тај начин само жели, да оштети свог повериоца? 3. Да ли је оправдана пракса полиц. власти и не коси ли се она са § 471. т. 2. грађ. суд. пост., кад власт узме у попис све имање заједничко и у огласу обзнањује, да само трећи део од тога имања продаје ?— кад ће се на тај начин због смесничара ретко наћи купац, а ако се и нађе, то ће цену неповољну нудити.

Напослетку: може ли и полицијска власт у случајевима код извршења. кад и она ту оперише са грађанским законом и поступком — доносити решења по аналогији и логицп у одсуству позитивне законске одредбе за тај конкретни случај, или је то само дозвољено судовима? За овај случај тражио сам објашњења и у делу г. Ж. Перића „О попису за извршење одлука судских,® па га нисам могао наћи, јер се г. Перић није дотакао тога, које се ствари не могу у попис узети. к — На ово питање одговарамо : Посматрајући правило у т. 2. § 471. грађ. суд. поступка, да се заједничке ствари не могу узимати у попис. докле се део осуђенога не изостави, законодавац није одмах одредио и начин, на који ће се то учинити. Али тај недостатак законски не може и не сме послужиги властима као разлог, да откажу извршење судских пресуда. На против, сто.јећи пред дужношћу, да у року, који је законом одређен, извршују пресуде, власти морају наћи начина и пута како ће то учинити, не остављајући, наравно, начин и време доброј вољи дужника и задругара, пошто они, као интересовани, могу, много пута, ту поделу учинити на штету повериоца. Никако се, велимо, то изостављање пе сме извршити без суделовања власти, која има да штити интересе повериоца, јер се нз речи: Ђ док се део осхјђенога не изостави, (< једини правилан закључак може извести тај, да то изостављање има да изврши власт, која има и да врши попис (| 461.. 463. и 466. пом. закона').^ Сад само остаје питање о Форми како ће се то изостављање извршити. Како, као што рекосмо. о томе нема нарочитих закоиских прописа, онда се мора постуиити по аналогији, коју предвиђа | 10. грађ. закона. за све случајеве, којн потичу из примене грађанскога закона и закона о грађ. суд. поступку. Тражећи, тако, начин на који се врши деоба имања (у овом случају изостављање дела дужниковог) ми се одмах сретамо еа наређењима §§ 433., 434. и т. д. који говоре о изборном суду. Према томе, и изостављање. о коме је овде реч, има да се изврши изборним судом, што ће власт увек наредити својим нарочитим решењем. Сам састав изборног суда имао би да се врши на тај начин што би судију за рачун дужников бирала сама власт у смислу § 437. става другог грађ. суд. пост. штићећи тако право повериоца и искључујући могуће споразуме дужника и задругара, којима остаје право, да за свој рачун бирају судије Кад стоји случај, какав се истиче у тачци 1. овога питања, онда се задругару, чије се место пребивања не зна, одређује заступник аналогно § 76. грађ. суд. поступка, који ће у овоме послу заступати отумаралог. На овај начин одговорило би се законској дужности да се судСка пресуда изврши, и да то буде са пуном гаранци-