Полицијски гласник

СТРАНА 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) Суд има да подвргне својој оцени и наход и мишљење и нрн томе има да пази на све оно, на што има да пази и иследник кад оцењује рад вештака; према томе, и овде вреди оно исто, што је речено раније у § 18 V о оцени вештачког мишљења од стране иследника. И суд, као и иследник, има, дакле, да подвргне својој оцени како Формалну страну находа и мишљења тако и њихов садржај. Оцена вештачког мишљења у првом реду ће зависмти од способности вештака и то како од техничке тако и од правне способности. Нађе ли суд, да вештаци нису имали било једне било друге способности, то не може ни тако вештачко мишљење узети за доказ. На другом месту, важност вештачког мишљења зависиће од начина, на који су вештаци вршили опажања. Овде су у питању особине чула, срества и оруђа помоћу којих је и време у које је вршено опажање. На трећем месту, веиггачко ће мишљење нарочито зависити од начина на који је образложено. Вештаци су ту дужни да кажу, која су правила науке пли вештине употребили док су дошли до својих закључака. И ако суд, због недовољне спреме не може увек да оцењује правила или законе какве науке. ипак он може да види, да ли се из тих правила или закоиа даду извести онакви закључци, до каквих су вештаци дошли. Тако исто суд може да види и све празнине и противречности у вештачком мишљењу. Ако, дакле, суд при оцени вештачког мишљења иађе, да је оио непотпуно, нејасно, неопредељено или у противречности са самим собом или са ислеђеним околностима, то тако вештачко мишљење не може имати доказну вредност. У таким случајевима суд има да поступи онако исто као и иследник, т. ј. ако је мишљење вештака нејасно, може се та нејасност отклонити на тај начин, што се од вештака има тражити да понова објасне своје мишљење. Ако и после тога мишљење остане нејасно , онда ће оно бити без доказне вредности. У том случају има суд да нареди ново вештачење. Тако се исто има поступити, ако је вештачко мишљење непотпуно, неопредељено или ако је у противречности са самим собом или са ислеђеним околностима. Из свега изилази, да ће само оно вештачко мишљење бити потпун доказ о истинитости важних чињеница, за које суд нађе, да и по Форми и по садржају одговара свима до сад постављеним правилима за његову важност, и нарочито за које суд нађе, да је довољно образложено. Овако вештачко мишљење суд мора да узме за доказ. Вештачким мишљењем може се потпуно доказивати како биће или постојање кривичног дела, тако и основи подозрења.

ГЛАВА ТРЕЋА ЦРИЗНАНзЕ 1 ) § 21. Појал и значај признања. Признање може бити двојако: признање у ужвм и признање у ширем смислу. ПЈШЗн&ње (соп^евгвоЈ у ужем смислу 1) ЦГ. Тћ. Ргпћ^аШ, НагкШисћ даз об1егг. 84грг. 200,-209; Јвпи1, Оа з д8(ег. Спшта1гесћ|; III 306 — 333, IV 13 и даље, 172 и даље; V. Нуе, 01е ]е11епс1е

јесте својевољно (атто сопјгАегкИЈ учињена изјава обвињено ? или оитуженог да је извршио извесно кривично дело. Међутим, иризнање у ширем смислу јесте својевољно учињена изјава обвињеног или оитуженог. да је истинита извесна важна чињеница. која је по њега штетна, н. пр. кад А признаје само то, да је нож, који је нађен поред убијеног Б и којим је извршено убиство, његов, али не и то, да је он извршио убиство. Данас је за свакога јасно, да се признање у Кривичном Поступку мора узети као доказно ерество. Основ његовој доказној снази лежи у томе, што, кад окривљени изјави да је извршио кривично дело или да је истинита каква важна чињеница која стоји у вези с кривичним делом, постоји претпоставка, да је та изјава истипита. Да окака нретпоставка постоји, изводимо из искуства, које нам казује да нико неће казати неистину, ако отуд за њега може произићи каква штета, а иарочито ако због тога може бити кажњен. Противно је људској природи, дакле, да невнн противу себе говори и себе оптужује. Искуство нам казује и то, да се често глас савести не може ућуткати и да окривљени ради душевног мира и спокојства казује истину, признаје и повињава се казни. Најзад не стоји ни то, да оптуженом не треба веровати, као год што се не верује ни сведоку, који у својој ствари сведочи. јер оптужени, признајући дело, говори противу себе те стога отпада основ неверовању. И поред свих основа за доказну снагу признања, ипак се признање у Кривичвом Поступку у многоме разликује од признања у Грађанском Поступку. Оно има много већи значај и вредност у Грађанском него ли у Кривичном Поступку. Та већа вредност долази отуда, што у Грађанском Поступку влада диспозитивно начело странака тако, да се све оно, што једна од странака призна, има узети за истинито без икаквог даљег доказивања. У Кривичном се Поступку, међутим, никако не сме признању придати толика вредност, јер ту нема места начелу диспозиције странака. Ако би се усвојило, да и у Кривичном Поступку није потребно даље доказивање, чим је признање дато, могло би се десити, да оптужени, који је признао извршење кривичног дела, буде осуђен, и ако је то признање неистинито. Овако схваћено признање противило би се начелу материјалне истине, на коме свакн Кривични Поступак мора почивати. Стога. и признање, да бн могло у Кривичном Поступку послужити као доказ. мора бити истинито. Пз овога изилази, да се оно никако не може сматрати таким доказним средством, које би искључивало свако друго доказивање тако, да је само признање довољно за осуду. Има доста случајева, у којима разни мотиви наведу оптуженог на лажно нризнање, Мотиви са којих оптужени лажно признаје јачи су од страха од казне, као н. пр. кад малолетан син призна кривицу да би спасао свога оца знајући, да ће га као малолетника постићи блажа казна; или кад неко за награду прими на себе кривицу и призна; или кад неко призна да је извршио кривично дело, да би што лакше провео зиму у топлом затвору и т. д. Таки случајеви баш и показују, да за осуду оптуженог није довољно само признање, већ да то признање одговара материјалној истини, која је циљ Кривичном Поступку.

Огипс18а1;2е 215, 293 и даље; КИћа, ТћаШезкагк! 120 и даље; Исти, Ве^е1б1ећге 35 — 106; МШегтагег, Ве^е1з1ећге 226 — 287; Ки1Г, Сотшеп1аг1 281—307, II 70 —85; Еасћаггае, НапсЊисћ II 431 —439; Меуег, у Н. Н. I 259 — 265; Исти, Еећгћисћ 540 — 550; Мауег, СоттепЂаг I 698—713; 01азег, НапсЊисћ I 599 — 647; Исти, ВеИга^е гиг Еећге \ уош Ве\уеЈз 277 — 360; V. Кггев, Т^ећгћисћ 394 — 407; ТЈИтапп, 1,ећгћисћ 376 — 390; Вггктеуег, Глећгћисћ 406, 451 —459; Воптег, ТгаЦе (1ез ргеиуез I 439 и даље; П. Савић Теорија доказа 202 — 244.