Полицијски гласник

СТРАНА 58

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

о друге стране, поотоји велика разлика и у правном значају испита окривљеног. Као год што је окривљени у инквизиторском поступку био објекат истраге, који је имао само дужности а никаквих права, тако исто се и испит окривљеног сматрао само као срество помоћу кога се имало да дође до признања. Главни је циљ испиту, дакле, оио дооијање признања. Стога је иследник могао окривљеног саслушавати колико јб путз. хтво, а ов&ј јб на сва питз-ња. морао д&вати одговоре. у модерном поступку битно је измењен правни положај окривљеног. Он је данас странка, која заузима исти положај и има иста права као и активнл странка. Да би било равнотеже међу странкама, окривљени има пуно право одбране. Стога се данас окривљени не испитује у том циљу, да се до признања дође, већ тај испит има ово двоје за циљ: прво, да му се стави до знања садржај тужбе, да сазна све оно што му се ставља на терет, и друго, да му се испитом даде могућност да се брани. т. ј. да изнесе све оно чиме мисли, да ће себе' најбоље одбранити. Испит у модерном поступку не представља дужност за окривљеног већ право, кога се он може и одрећи. Од окривљеног зависи хоће ли одговарати на питања и хоће ли се користити приликом, која му је испитом дата, да се брани; према томе, ако окривљени нађе да је у његовом интересу да ћути, иследник га не може натерати на давање одговора — пето соп1;ге ае ес1ге 1епе1;иг. И по нашем Кривичном Поступку окривљени се испитује у томе циљу, да му се стави до знања тужба и да му се испитом створи могућност да се брани. То се види из § 144 који изречно наређује, да се окривљеном каже зашто се на испит узима и да му се питања тако поставе, да он сазна све основе подозрења или друге доказе који противу њега говоре, како би му се дала прилика да на свако питање одговори и брани се. На другом месту, испит окривљеног и у нашем поступку представља право а не и његову дужност, јер се из § 152 јасно види, да иследник не може обвињеног натерати да на питања одговара. Али, и ако је казивање узрока са кога се окривљени оптужује и давање могућности да се брани циљ испиту, ипак по нашем поступку, није то и једини циљ. Из законских наређења, која говоре о испиту, види се, да се испит сматра још и као срество за сазнање истине. Испиту је нарочито још циљ и то, да се окривљени наведе на истинито и потпуно казивање свега онога, што му је познато како о извршеном делу тако и о његовом односу према делу. Другим речима, циљ је испиту и то, да иследник изазове окривљеног да драговољно и слободно призна своју кривицу. То је смисао свих наређења главе VIII крив. пост., а поглавито §-а 146, по коме иследник обвињеном, који не признаје, има у питањима да наведе све основе који га терете и то један за другим, обично најпре лакше па онда све теже, »како би увидео, да му је узалудно одрицање.« И из последњег одељка § 141 види се, да је циљ постављеним питањима, да се „право стање открије, (! т. ј. да се испитом дође до истине. Најзад, законодавац је у § 147 забранио употребу недопуштених срестава за добијање признања као и одуговлачење иопита у циљу признања, али није забранио и тежњу да ое и без тих срестава испитом дође до признања. Овако схватање нашег законодавца, које је супротно схватању новијих законодваца, долази отуд, што је наш законик о крив. пост., наслањајући се на аустријски законик од 1853, задржао у себи доста одлика истражног начела, Испит окривљеног може се предузети у свима стадијумима поступка, т. ј. како у генералној истрази, тако и у прелазном поступку и на главном претресу.

I. У генералној истрази. „ За испит обвињеног у генералној истрази вреде ова правила: 1. Испит обвињеног наређује и врши надлежни иследник, који је позван да води целокупну истрагу. Иследник ће моћи наредити, да се, као обвињени , испита само онај „противу кога основи подозрења постоје« (§ 130 први одељак), т. ј. онај који је осумњичен да је извршио кривично дело. Није потребно да противу некога постоји више основа подозрења, па да се може узети на испит, већ је довољан и један од ближих или више од удаљенијих основа подозрења, јер је толико основа по § 125 довољно и за отварање кривичне истраге противу једнога лица. Наравно, да иследник пре отварања кривичне истраге може узети на испит и онога противу кога има и један од удаљенијих основа подозрења, само што у том случају неће моћи противу њега отворити кривичну истрагу. ако и после испита остане само тај основ. 2. Односно времена, кад иследник има да узме на испит обвињеног, законик у другом одељку § 130 наређује само толико, да он позваног или доведеног обвињеног има одмах узети на испит, и само за случај, ако то није могуће одмах учинити. оставио је рок од 24 сата у коме се мора учинити. Ово исто вреди и за онога који је стављен у притвор. Међутим, законик није донео ближа наређења и о томе, кад иследник има да нареди да се обвињени позове ради испита. Но и без тога, иследник ће позвати и испитати обвињеног онда, кад дотле учињена истрага допусти да се неко, као обвињени, може узети на испит или кад се то, у току даље истраге, покаже потребним. Тако исто се испит има понављати толико пута и има трајати толико, колико то захтева сам циљ истраге. Забрањено је, међутим, иследнику, да испит намерно одуговлачи, Да би на тај начин натерао обвињеног на признање (§ 147). Законик у § 141 наређује. да се отпочети испит не сме прекид ати без важних узрока. Ово је сасвим умесно, јер непотребно прекидање може да буде на штету истраге по томе, што се обвињени, с добијањем у времену, може нарочито да припреми за испит, и што и сам иследник мора понова да чита акта и што може понешто изгубити из вида. Узрок са кога је испит прекинут треба увек ставити у протоко. Испит се по правилу врши само дању (§ 141 трећи одељак), и то сваког дана и у свако доба дана. По изузетку испит се може вршити и ноћу само у овим случајевима: а) ако је кривац ноћу ухваћен и доведен, б) ако се има бојати да ће се обвињени, кад би се неко време без испита оставио, моћи предомислити и испит отежати; в) ако би обвињени почео признавати кривицу, онда испит који је дању започет има се продужити и ноћу, јер постоји бојазан, да, у случају прекида, обвињени касније не би наставио признање; г) дању отпочети испит има се продужити ноћу и онда, кад би обвињени почео признавати своју кривицу. Испит се, дакле, без прекида има'наставити и ноћу не само кад обвињени себе оптужује, већ и онда кад он себе брани, што је сасвим оправдано; и д) ако иследник примети, даје обвињеног постављеним питањима довео у забуну и да се он колеба да праву истину каже, т. ј. да призна, то се и у таком случају испит има наставити ноћу, јер, ако би се испит прекинуо и оставио за други дан, обвињени би се могао за то време предомислити и своју кривицу порицати. И ово јасно показује, како је по нашем поступку циљ испиту и то, да се дође до признања обвињеног. У случајевима под в) г) и д) започети се иопит не сме ни из каквог узрока прекидати (§ 141 четврти одељак). (наставиће се) Д-р. Бож. В. Марковић. ■§■>>■» _