Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 59

ЦОГРННИЧНА ТТОДИЦНЈД

Црва и најглавнија дужност модерне полиције, јесте брига и старање о сигурности државе. Та брига и старање, треба да буде управљена како на сигурност државе и државне управе изнутра, тако и на сигурност споља т. ј. на граници. То је тако звана политичка или административна улога полиције, а тек на друго место долазе остале улоге њене, као: полиција сигурности, личности и имања грађана, санитетска полиција и остало. 1 ) Политичка аолиција. т. ј. административна иолиција или као што се обично каже виша подиција има, као што смо напред рекли, два најважнија задатка, а то су: старање о безбедности државне управе и одржање државно правног поретка унутра у земљи , и старање о безбедности државне управе на границама земље у пограничном саобраћају и одржавање државно-правног поретка с аоља, на државној граници. Да прегледамо у главном обе ове дужности политичке полиције. За правилан развој и напредак сваке друштвене заједнице и у погледу политичком и у погледу социјалном, културном и економском, потребан је пре свега мир и миран живот, а за тим сређеност односи, илан или ирограм рада, идеја којом се греде и циљ коме се тежи. Без овога ни једно друштво не може опстати, а још мање напредовати и развити се, јер би било изложено најразноврснијим утицајима, при разним приликама, усвима могуКим правцима, као самоникла биљка у пустињи или као други какав природни створ, остављен судбини и срећи. Друштво и ступањ његовога развића, ироизвод је ума и мудрости човекове, а улога природе и случаја, са свим је споредна. Доказ је за ово историја толиких векова историјскога доба човечанства. Друштвена заједница што се зове држава, развијаће се правилно и напредоваће само тако, ако су елементи, који ту заједницу сачињавају способни за напредовање и за културу, а сем тога и ако они који том заједницом управљају, имају увек пред очима извесан циљ и извесан план по коме раде. Тај план, то је тако звани државни ирограм. Државни програм треба да има тачно одређене поставке, како у унутрашњој тако и у спољној управи државе и партијски програми постојећих политичких странака, не смеју нигде да искључују државни програм, већ шта више имају исти да допуњују и потпомажу. Извођење државног програма, који не мора да буде писан, далеко је лакше, кад државну заједницу — државу сачињава хомогена маса, т. ј. кад нема разних народности, вера и језика, као што је случај код нас. На против, кад државу сачињава више народности, више вера и више језика, онда за извођење државног програма и

*) Види поделу полиције по Морису Блоку и Молу на стр. 9. и др. у књизи: Историјски развитак полицијских власти у Србији од г. Душ. ТЈ. Алимпића.

унутра и споља, треба много вигое мудрости и вештине, као што је случај у Аустро-Угарско ј. Наша држава, Србија, поред свог државног програма има још један замашнији и тежи програм, а то је ирограм национални, који она као пијемонт српства, мора изводити са пуно мудрости и пожртвовања за опште српску ствар. Да би се држава унутра мирно и правилно развијала и снажила, потребно је да не буде никаквих потреса, нереда и забуне. Свака власт треба да зна тачно границе свога права и своје дужности, као и сваки појединац. Општинске и друге самоуправне власти кад већ постоје, као такве, треба да врше само. своју улогу, која им је намењена, а државна власт мора бити строго централисана. У земљи као што је Србија, не сме бити хајдучије, а криминалитет се мора свести на најмању меру. За постигнуће тога, треба модерно уређена полиција. Пољску жандармерију и криминалну тајну полицију, ми немамо. Полицију сигурности врше општинске самоуправне власти, чији су представници изборни и зависе од бирача. Државна полиц. власт претрпана је масом послова, који не спадају у круг њене надлежности. Ну, о овоме није нам намера да говоримо овом приликом. Надзор над општинама, удружењима, зборовима, политичким метежима и у опште побунама, ровењима, надзор над штампом и остал., главни је иосао иолитичке или више иолиције. За правилан развој државе унутра, потребно је бодрим оком пазити на границу државну, да се не увуку опасни елементи у циљу преврата, буне, опасне по државу агитације или шпијунаже и т.д. Погранични саобра&ај треба да је аод сталним надзором државне власти на свима тачкама. Тај надзор треба да врше чиновници и органи, који су способни да потпуно одговоре својој дужности и да изврше оно, што интерес државе од њих и њихове службе очекује и захтева. Државну границу код нас чувају иогранични стражари — финанси, са својим царинским чиновницима, а према Турској државну границу чува још и војска иогранична труиа. Царинске управе са својим чиновницима и фин^нсијским стражарима имају дужност, да поглавито пазе на материјалне — Финансијске интересе државне и да хватају кријумчаре, који штете материјално државу избегавајући плаћање царине и осталих дажбина за увоз или извоз. Погранична трупа — војска, она чува границу од повреде опасних и дрских банди и дружина кријумчарских, као и од разбојничких и нљачкашких упада арнаутских. Али, ко чува битне иолитичке интересе државне на граници државној код нас? Ко води рачуна о кретању иутника дуж границе, ко бди над иограничним саобраКајем, ко води рачуна о мешању становника између иограничних места? Готово нико. Истина и царинске власти код нас на граници прегледају путне исправе, где нема полиц. власти и воде рачуна о кретању путника, али је

то њихова споредна служба, коју оне не могу ни вршити онако, како државни интереси захтевају и како би је полицијска власт као стручна и позвана могла вршити. У Београду, Пироту и Ристовцу постоји такозвани железничко - полицијски комесари, али њихова је служба неодређена и ограничена само на одржање реда на станици и у возу, док је у станици, визирање пасоша и издавање и примање криваца и протерница преко границе. Остала служба ових комесара зависи од индивидуалнога схватања или од специјалне наредбе за сваки случај, који би се догодио или који би се имао предвидети. Ни једним специјалним законом није одређен положај комесара железничке полиције. нити је где прецизирано шта је дужност њихова, шта они смеју и морају радити, а шта не. С тога је и бивало, да кад неки комесар учини какву грешку, па се за то потргне на одговор, он се брани, да је тако разумео своју дужност и да је сматрао, да је то дужан да ради. Или обратно. Кад се неки комесар потргне на одговор зашто нешто није учинио, он се брани, да је тако разумео своју дужност и да ни где није написано, да он то треба да ради. Положај и ранг ових комесара одређује се указом, којим се постављају, а канцеларија њихова је надлештво, чија је надлежност непозната и њима самима, а још мање грађанима и путницима. Ако су комесаријати наши самостална полицијска надлештва, онда докле се простире круг њихове надлежности у пословима за које је у опште полицијска власт надлежна, као : ислеђења, суђење иступа, извршења и т. д., то није нигде прописано, нити се практикује, да комесари у опште и врше те послове. (овршиће се) М. П. СреЋковиЋ.

УБЦСТВО (СА ГИЕ4ИШТА ИСТРАГЕ) (А. ТћЈепагЈ.) (нАСТАВАК) Овај пример који је узет из (хагеИе с1ев ТгЊипаих показује да треба бити вечито обазрив према тајној препредености убице. Потребно је имати много мудрости, много резерве и обазривости и не узети одмах да долази од злочина, све оно што изгледа на први поглед да је ближе или издаље у вези са сценом злочина. Примити за истинито само оно што се апсолутно показује, то је принцип логике; али нигде њена примена не треба да буде строжа него у нашој материји: истражни судија треба да буде логичар и философ! Добро је, да сам судски лекар пре него што приступи секцији оцени положај леша, онакав каквог га је оставио убица на земљишту злочина; не треба дакле ни