Полицијски гласник

4, да ли сопственик механе може издати механу под закуп, кад сам нема лично право механско. На ово питање одговарамо: 1, све дотле, докле је закон о таксама предвиђао различне таксе за механско и каФанско право, није се могло и механисати и каФанисати једним правом, као што је и расписом министарства унутрашњих дела од 12. јануара 1891. г. П№ 562, било регулисано. Како је, пак, доцнијим изменама закона о таксама (тачка 73.) ова такса изједначена, то више не стоји никаква сметња, да се једним уверењем може водити било једна било друга радња, пошто се и за механисање и за каФанисање добијају права под једним истим погодбама § 17. уредбе о механама и § 14. додатка к овој уредби; 2, лице, које има каФанско право. може најмити за своје млађе и она лица, која су под стечајем, јер се за млађе не постављају услови који се траже за каФеџије и механџије, па према томе и у случају под 2. каФеџија може држати млађег, ако је он под стечајем, само ако је и сам каФеџија у радњи и овом руководи. Ако би, међутим, био случај, да сам закупац каФане или механе ради другу радњу а у каФани или механи руководи послом лице које је под стечајем, онда у смислу чл. 17. и 14. става другог поменутих уредаба, ово не би смело бити. 3, пријаву за порез требао је да учини сам газда — закупац — каФане, а не његов слуга, јер он има да плати само порез на лични рад, а закупац на радњу чл. 56. и 60. зак. о порезу; 4, сопственик зграде механске или каФанске може издати ову сваком лицу, које има механско или каФанско лраво (чл. 24,) без обзира на то, што сам сопственик поред месног нема и лично каФанско или меанско право. II. Један деловођа општински пита: »По коме ће законском пропису општински судови наплаћивати таксу за поравнања, која парничари учине пред судом за спорове, који по § 6. грађ. суд. пост. долазе у надлежност општинских судова, јер у распису г. Министра унутрашњих дела од 7. Фебруара 1905. год. П№ 3490, не стоји да општински судови могу наплаћивати ову таксу, а у закону пак, о таксама, тач. 218. стоји, да ће се за поравнања наплаћивати тамо побројане таксе ? Моли се уредништво за обавештење." — На ово питање одговарамо: За поравнења треба наплаћивати таксу из § 23. тачке б. и г. грађ. суд. поступка, кад друга није прописана, пошто би то одговарало правилу , које је постављено законом о таксама за поравнења, која се врше код државних судова. јер општински судови не могу наплаћивати таксу из тачке 218. тари®е закона о таксама.

Такса ова наплаћује се у новцу, у корист општинске касе. III. Суд општине клењачке, актом својим Бр. 504, пита: »Општина клењачка издала је својим грађанима под интерес преко 5000 динара општинског новца. Новац овај издат је пре 24 године. Немогућно је оставити овај новац и даље код народа, јер из године у годину осиромашавају и дужници и јемци, па настаје опасност за општинско потраживање. Услед овога моли се уредништво да изволи објаснити суду ово: 1, сме ли овај суд да задржи новац, који наплати од својих дужника, и употреби га на разне општинске потребе а да га не шаље Унрави Фондова; и 2, може ли суд и одбор донети решење да се сав овај новац од народа покупи и унесе у општинску касу за подизање општинских грађевина или куповину каквог имања, и да ли ове одлуке треба да одобри и општински збор и г. Министар Финансија ? <( — На ово питање одговарамо : Суд општине има права и дужан је да приступи наплати свију општинских потраживања, за која постоји ма каква опасност. Наплаћени новац не сме трошити на буџетске потребе, него га мора послати на приплод Управи Фондова у смислу чл. 40. закона о њеноме уређењу. Ако суд и одбор нађу, да треба купити за општину какво имање или подићи грађевину, па у смислу чл. 33. тач. 3. и 11. и чл. 86. т. 7. зак. о општинама, као и закона о јавним грађевинама (чл. 42—54) добију дозволу надзорних власти, онда ће новац изузимати од Управе по указаној потреби и уговореним ратама. У сваком случају, за наплату општинског капитала, треба имати на уму распис г. Министра Финансија од 9. јуна 1907. год. Бр.ПБр. 1848, јер рачунополагачи носе одговорност, ако која сума пропадне. IV. Деловођа општине малозворничке пита: „Општина малозворничка намерава подићи нову механу на место старе, која је дотрајала. Потребно одобрење издејствовано је и план узет, те сада само треба приступити подизању зграде. Али, како општина нема довољно готових новаца за подизање зграде, одбор је решио: да се општина може задужити са потребном сумом. Пошто ја као деловођа ове општине морам свршити целу процедуру по овом задужењу, а ја, међутим, нисам вичан овој врсти послова, ја молим уредништво за следеће обавештење: 1, која је то последња власт, што треба да одобри задужење:

2, где се општина може задужити ? (да ли код приватних, Управе Фондова, или кога другог новчаног заведа); 3, чиме општина може да гарантује за дуг, кад нема другог свог непокретног имања, и на који ће се начин егулисати отплата тога дуга: и 4, може ли за новац гарантовати нова зграда, која ће се подићи?« — На ова питања одговарамо : 1, да се општина може задужити, треба да постоји решење: и одбора и збора чл. 33. т. 9. закона о општинама, и да ово решење одобрн Државни Савет, т. 11. став други поменутог законског наређења. Савету се шаљу одлуке преко г. Министра Финансија; 2, општине се могу задужити код Управе Фондова и приватних новчаних завода у земљи чл. 14. закона о окружним, среским и општинским буџетима: 3, Управа Фондова, по чл. 37. закона о своме уређењу, даје зајмове општинама на залогу непокретног имања или на залогу приреза и прихода, и 4, докле нова механа не будеготова, Управа Фондова не би је примила као залогу за дуг. Шира обавештења о Формалностима око зајма, даје сама Управа Фондова пуномоћницима општинским који треба да јој се у то име јаве. Ако општина нема свога пуномоћника она га може сада изабрати и дати потребно овлашћење. V. Суд општине крвијске, актом својим Бр. 134, пита: »Обрен Којадиновић из Крвија, тужио је овоме суду Милосава Милосављевића и Шивоту Јовића из Вел. Лаола, за накнаду берићета (кукуруза и сена) што су они берићет с његовог извесног имања обрали у своју корист, које су бесправно обрађивали. По довољном ислеђењу, суд је ова.ј 31. октобра 1907. № 596. донео пресуду да оптужени плате тужиоцу на име накнаде за обрати берићет по процени вештачкој 195 динара и разних грошкова 33*50 дин. На ову пресуду осуђени Живота изјавио је жалбу првостепеном петровачком суду, који је сва акта по размотрењу вратио овом суду 4. јануара ове год под № 169. и донео је одлуку, којом је поннштио ову пресуду из разлога: што суд није био надлежан за пресуђење по § 7. грађ. суд. поступка, чија тачка I гласи: да је надлежан суд оне општине, у којој тужени стално живи, или ако сталног места обитавања нема, у којој се у време тужбе нађе: и тачка II. укојој је ствар, око које је парница. Суд пита уредништво и моли за објашњење: Да ли је правилна одлука судије првостепеног суда, кад друга тачка §-а 7. грађ. суд. поступка даје ираво, да може пресуду донети и онај суд у којој је