Полицијски гласник

СТРАНА 62

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 8

прста; невидљиви отисци откривају се лако помоћу граФИта и праха од магнезијума. г) ИдентиФиковање нелознатих лешева у процесу трулења и расладања знатно је олакшано методама на оживљавање очију, усана и Физиономије (Гос, Миновић, Рајс). д) ФотограФСка плоча способна је, поред осталог, да открије и оне трагове насиља, који су невидљиви за голо око. VI. Прогреси, чијим се остварењима мора што пре приступити у материји научне полиције, ови су: а) Организоване техничке наставе за полицијске органе, развиће специјалне наставе о примени судске медицине у домени научне полиције за лекаре и истражне чиновнике и стварање, ради оба ова циља, криминалних и полпцијских музеума, или проширење оних који већ постоје. б) Организовање интериационалне полиције сигурности, и в) Увођење у све цивилизоване државе једне опште методе за идентиФИковање повратника, и усвајање једнообразног ннтернационалног картона по принципу живих слика и са дактилоскопском основом за класиФИкацију. Д. Ћ>. АлимпиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ

За деобу задругара по § 434. грађан. суд. лост. увек је надлежан избрани суд. Јосии Милинковић. земљод. из Нрњавора тражио је код начелника среза мачванског састав избраног суда, који ће га у задружном имању поделити са рођеним братом Драгићем, матером удовом Николијом, браћом од стрица Сретеном и Милаиом Милинковићем онд. тако: да од целокуиног имања једна половина има припасти Сретену и Милану, адругаполовина има се поделити између њега, брата му Драгића и матере уд. Николије на три равна дела, а навео је и то да се из целог имања има издвојити три хектара земље и уступити матери му Николији, јер је то њена сопственост, па остатак поделити на горе изложени начин. Имање које се има поделити означио је у поднетој молби, а за судију узео је Арсена Радића из Табановића, а њему за заменика Михаила Савића, из Прњавора. Удова Николија ову деобу одобрила је и узела је за судије иста лица која је и молилац узео. Драгић, Сретен и Милан задругари молиочеви ову деобу нису одобрили нити су хтели бирати судије. Среска власт, ценећи доказе поднете од стране молиоца, нашла је да има места деоби и саставу избраног суда, па је решењем својим од 27. октобра 1906. год. Бр. 18831. за Драгића, Сретена и Милана узела за судију Вићентија Којића, а њему за заменика Мићу Бајића, оба из Петковице. По жалби Сретеновој начелстло окр. подринског решењем својим од 13. XII. 1906. год. Бр. 20187 поништило је поменуто решење среске власти из ових разлога: »У смислу § 436. грађ. суд. пост. нужно је да се парничари сложе да им суди избрани суд, као и да тачно определе шта ће бити предмет судскога рада. Како се код овог случаја парничне стране нису сложиле на избрани суд, то је власт тога среза погрешила, што је приступила избору судија, но је требала тужилачку страну да упути суду." Усвајајући ове примедбе начелства као обавезне, среска власт поново је узела предмет у рад и оцену, па је нашла: да овде нема сагласности деобара за деобу и састав избраног суда, због чега је, а на основу §§ 434. и 435. грађ. суд. поступка решењем својим одбила молиоца Јосипа од састава избраног суда. Ово решење, одобрило је и начелство окружно и министарство унутрашњих дела, али је Државни Савет, по жалби жалиоца Јосипа, поништио решење министарства са ових разлога: »Из акта жалиоца Јосипа од 13. VIII. 1906. год. № 15517. види се, да је жалилац, тражећи деобу, побројао и све имање које има да се дели и како, и да су о томе тражењу на протоколу Бр. 15517 од 3. X. исте год. и од 14. X. исте године саслушани задругари: Сретен, Драгић и Милан, па су се противили саставу избраног суда не за то што жалиоцу оспоравају право на деобу, него за то што се задругар Милан налази у сталном кадру. Према томе и што се из изјаве задругара Сретена од 20. октобра 1906. год. № 18831. види, да је задругар Милан у јануару месецу 1907. год. свој рок службе у војсци одслужио, то Министар није могао одобрити решење начелства од 8. марта 1907. год. Бр. 3824, којим је одобрио решење среске власти од 13. Фебруара исте год. Бр. 228491906. по коме се жалилац Јосип одбија од састава избраног суда и упућује надлежном суду да доказује право на деобу, јер се деоба од стране задругара не спори, него је требао да нареди да се сва интересована лица о тражењу жалиоца у акту Бр. 15517. за деобу саслушају, па по томе по закону даље поступи, јер је за деобу задругара. ио | 434. грађ. суд. иост. увек надлежан избрани суд." Одлука Државног Савета од 1. Фебруара 1908. год. Бр. 746. По чл. 170. ставу III. зак. о општинама, жалбе противу сваке неправилности у зборској радњх, изјављују се Државном Савету. Игњат Галовић, из Бериља, жалио се начелнику среза добричког на зборску радњу сеоског збора села Бериља са засеоком Растовницом односно избора пуномоћника сеоског који је вршен на дан 29. јануара тек. год. и којим је оглашен за изабратог Петар Контић, из Бериља. По овој жалби среска власт добавила је изборна акта и размотрила изборну

радњу, па је нашла да је зборска радња неправилна и незаконита са ових разлога: а) Што се зборска радња при избору сеоских пуномоћника мора Формално извршити у смислу чл. 58. зак. о општинама, а тога овде није било. Тако из акта се не види кад је објављени збор за избор пуномоћника овог села , нити има концепт те објаве, а ово је противно чл. 37. зак. о општинама. б) Што је гласачки одбор сам суд одредио противно чл. 86. тач. 16. закона о општинама, и в) Што у опште и остала радња није саобразна чл. 48., 49. и 50. зак. о општ., нити се види то из записника. С тих разлога, а на основу чл. 152. зак. о општинама, срески начелник задржао је од извршења ожалбену зборску одлуку и сва акта са својим решењем послао г. Министру Унутрашњих Дела ради даље надлежности. По пријему и размотрењу акта г. Министар је поништио решење среске власти са ових разлога: »По чл. 170. ставу 3. зак. о општинама, жалбе иротиву сваке неиравилности у зборској радњи изјављују се Држа,вном Савету. Међутим, како се из вашег решења, па и из осталих акта види, ви сте одлуку збора задржали од извршења само због неправилности у зборској радњи, што она није била саобразна прописима чл. 58, 37, 48, 49, 50, и 86. тач. 16. зак. о општинама, а не за то што би сама одлука била противна закону и законским одредбама за оцену кога би питања ви били надлежни у смислу чл. 152. закона о општинама. Према томе ви сте у овоме случају закорачили у надлежност Државног Савета, место да сте жалбу жалиоца Игњата Гаговића, из Бериља одбацили као не надлежној власти поднесену. С тога, а на основу чл. 152. става трећег зак. о општинама ништим ваше решење и препоручујем вам, да у смислу ових примедаба поступите по закону. сс Решење г. Министра Унутрашњих Дела од 15—11—1908. год. ПБр. 2952.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд онштине боговинске, актом својим Бр. 160, пита: 1, да ли може један каФеџија, који има лично ка^банско право, да држи под закуп механу и механише; 2, да ли тај каФеџија, може да најми лице, које има механско право, и да ово под платом и са служитељском исправом води механску радњу, ма да је оно под стечајем; 3, да ли је правилно то, што је пријаву за порез поднео овај слуга, који је под стечајем, а не закупац механе; и