Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 61

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИДИЈА У XX ВВ^У пг Ј. Вегсћег

(ОВРШЕТАК) Настава научне полиције сасвим је друкчије схваКена на университету у Лозани. Тамо проФесор Рајс држи двојаке курсеве: једне за истражне чиновнике а друге за полицајце. Првима показује могућност и циљ научних примена у правосуђу, да би знали шта могу очекивати од вештачења. Друге, пак, обучава више практично : познавање живих слика и бертилонажа, изучавање средиие злочинца и начина њиховог рада и, најзад, долазе практични радови, у којима се примењују методе научне полиције. * * * Студирање научне полиције олакшано је и допуњено установом криминалних музеума. Већ одавно проФесор Лакасањ организовао је нарочити курс у својим чувеним музеумима судске медицине и криминологије. Лионски университет притежава најбогатији и најинтересантнији музеум у Француској. У иностранству, музеум лондонски један је од најинтересантнијих; у њему се могу видети гипсане главе убица, обешених, са траговима ужета о врату. Поред сваке бисте налазе се отисци прстију, које је убица оставио на месту извршеног здочина. Сличн.и музеум има и ЊуЈорк. У Бечу, Дрезди, Хамбургу, Берлину и Франкфурту на Мајни налазе се главни криминални музеуми централне Бвропе, а Лозана такође притежава богату збирку криминалних предмета, која Ке украсити музеум који се подиже. * * * Закључак, који се после изложеног сам намеће, јесте, да у службу правосуђа, у свима земљама, треба унети пракси неопходно потребна научна знања судске медицине, хемије, криминалне антропологије и т. д. Потребно је, да агенти буду потпуно упознати са методом Бертилоновом, као и са вештином изучавања и откривања трагова свију врста. Потребно је, дакле, створити школе и музеуме научне полиције, у којима ће агенти изучавати технику полицијске вештине, која се састоји у читавој серији примена судско-медицинске науке. У- великим варошима треба да се отворб нарочити судско-медицински, полицијски курсеви, којима треба придружити практичне радове о идентификацији и т. п. Настава у овим школама мора, пре свега, бити практична и оставити на страну нејасне теорије италијанске школе о човеку злочинцу. * * * До сада добивени резултати, захваљујући начину рада научне полиције, показују сву корист њених метода. При свем овом, примена науке на правосуђе није

још генералисана, и с тога је желети да ови резултати буду боље познати и тачније употребљени; треба их, дакле. популарисати. За ово је, опет, потребно створити, бар у већим варошима, лабараторијуме за вештачења сваког рода. Ови лабораторијуми морају, на првом месту, бити снабдевени потпуном фотограФСком инсталацијом и материјалом. Поверени управи судског лекара они ће, поред осталог, служити и за практичну наставу полицијских органа. Пример, који је у Лиону дао проФесор Лакасањ, заслужује да буде прихваћен од свију университетских вароши, у којима треба створити нарочите курсеве судске медицине за будуће правнике. Криминални музеуми и научна полиција неопходно су потребни, као допуна, овим курсевима. За полицајце је нарочито важно, да буду упознати сасистемом Бертилоновим, а поглавито са његовим живим сличама и проФесионалним знацима. С тога је за жаљење, што провинције Француске, из обзира штедње, не шиљу више своје агенте на обуку код г. Бертилона, као што су то раније чиниле. Ова децентрализација може < амо шкодити јединству научних полицијских метода. Многобројни су научници, који стално раде на прогресу научне полиције. Овај рад не производи увек, на жалост, очекиване последице, услед неједнакости метода појединих земаља. С тога би било корисно, по нашем мишљењу, створити један интернационални лист, који ће упознавати научнике са најновијим открићима и давати бржег и сигурнијег полета полицијској науци. У овом истом циљу био би веома корисан један међународни конгрес за научну полицију. Није ли криминална антропологија такође имала свој сопствени конгрес ? Најзад, употреба интернационалног описног картона неоспорна је. Д-р Локар први је изложио корисне последице, које се могу очекивати од једне овакве новине. На туринском конгресу у прошлој години он је доказивао потребу иптернационалног картона, и предложио, као најпрактичнији, картон са дактилоскопском класификацијом. Идентификовање личности ствар је деликатна и веома озбиљна да би се онај, који за њега одговара, лишио својевољно сваке контроле. Пошто притежавамо скоро савршене методе идентиФикације у антропометрији, ФотограФији и живим сликама. зашто их пренебрегнути и не искористити, већ се ослонити само на једну методу, н. пр. дактилоскопију ? Као год и Фотографија, тако су исто и живе слике, па и колориметрија, драгоцена средства за утврђивање идентитета. Антропометрија је такође математички тачан систем, са врло простом и савршеном класиФИкацијом картона. Она се, кажу, не може са успехом применнти на жене и малолетнике ! На децу, да, али зашто не на жене? На против, потпуно је могућно, и поред дуге косе, добити и од њих мере главе са истом тачношћу као и код људи. Резултати, добивени Фотографисањем, нису увек исти. Услед разлике у освет-

љењу, две ФотограФије једне исте личности, У истом положају и са истом репродукцијом, могу изгледати различите. Светлост дана у погледу интензитета мења се сваког часа, и с тога је боље употребити вештачку светлост магнезијума, помоћу које се може добити стално осветљење, не само у истом лабораторијуму, већ и у атељеима појединих земаља. Услед овога и употреба Фотографије биће кориснија. Ми, дакле, држимо, као и д-р Локар, да интернационални описни картон не може битн искључиво дактилоскопски; он мора, у интересу што веће гарантије, бити много потпунији. Антропометрија, ФОтограФија, а нарочито живе слике, не смеју ни у ком случају изостати са једног оваког картона. Далеко од тога да напустимо ове Француске методе, ми тражимо да оне буду допуне картонима, чији ће основ класиФикације бити отисци прстију, груписани према систему Висетиха. Закључци I. Полицијски романи Конана Дојла утврђују у извесном смислу модел сувременог полицајца ; њихово читање може послужити као увод изучавању научне полиције. II. ШерлокХолмс Конана Дојла, онакав какав нам је представљен, притежава ове три ствари: занаг, науку и вештину. Основ је његовој методи у иосматрању , које има за последицу дедукције , које су за полицајца несумњив израз истине. И судско-медицинска метода полази са истог гледишта, али је она мањс апсолутна: она уме да сумња; Шерлок Холмс чудновата је слика судског вештака; било би опасно следовати му у закључцима. III. Кад се од метода Канона Дојла одузме романтични и имагинарни део остаје, специјално од онога што се односи на питање о идентитету, неколико резултата, који се могу корисно употребити за решење тако деликатног питања о индивидуалитету. IV. Са практичног гледишта, научна полиција вештина је, чијипрви принципи почињу да се утврђују на основу радова А. Бертилона, шеФа школе научне полиције у Француској. Остали центри истраживања конституисали су се доцније: у Аустрији са Хансом Гросом, у Швајцарској са Рајсом и НичеФором, у Италији, под утицајем Ломброзове позитивне школе, са Отоленгијем, у Америци, најзад, са полицајцима: Висетихом, Пахеком и Т. Д. II Т. Д. V. У великом броју случајева позитивни резултати судске медицине могу се корисно употребити у полицијској материји. Главни Факти, које су истраживања до [ас обухватнла, ови су: а) За увиђај на месту извршеног злочина и преглед тела, Бертилонова метриI ФотограФија од неоцењене је користи. б) Фотографија се такође употребљује Фотографисање и вештачење рукописа. в) Идентификација злочинаца може се фшити и само помоћу једног отиска