Полицијски гласник

СТРАНА 66

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

може видети да је то претварање, у противном има ее то утврдити вештачењем. И ако све ово казује, да се у испиту обвињеног гледа срество за долажење до истиие, ипак се противу обвињеног који неће да говори не могу употребити никакве казне, којима би се он нагонио на одговор, јер би се њима тако исто могло изнуђавати и признање. 6. Ако је обвињени нем или глув, или је и нем и глув, онда се има поступити по § 106. 7. Испит обвињеног дели се у главноме на два дела: на постављање општих питања или на испит а<1 регвопаПа, т. ј. о личним особинама обвињеног и на ностављање специјалних питања или на испит ас1 та^епаПа, т. ј. о самој ствари. Испиту о самој ствари претходи испит о личним особинама обвињеног, коме је циљ утврђење идентичности обвињеног. Знање личних особина и односа обвињеног може, сем тога, бити још од значаја и по саму истрагу. У та општа питања, према другом одељку § 143, улазе питања о имену и презимену, годинама, месту рођења, месту пребивања, занимању, о ранијем испитивању, суђењу и осуди обвињеног. Угледајући се на старије законике, наш законик наређује у другом одељку §-а 143, да се између осталих општих питања обвињеном постави и питање о томе, да ли зна зашто се сад узима на испит. С овим стоји у вези наређење у § 130, да се у позиву, који се обвињеном упућује, не каже узрок позиву. Међутим, по модерним законодавствима, која обвињеног сматрају за субјект у поступку, обвињеном се још у позиву каже да се позива као обвињени, и, према томе, отпада и питање о узроку испита, веК му се, после питања о личним особинама, одмах казује зашто се узима на испит. 8. После општих питања настаје испит о самој ствари. Овај испит, опет, може бити двојак: кратки испит и редов ан итппт. Кратки се испит састоји у томе, што се обвињени само уопште пита о кривичном делу које му се ставља на терет, и што се од њега тражи да у свези исприча све оно , што је њему познато о кривичном делу. Кратки се испит на првом месту врши у циљу, да се сазна однос у коме се обвињени налази према кривичном делу, или још боље, да ли обвињени признаје извршено дело или га пориче, а за тим у циљу, да се сазна све оно чиме се обвињенп брани и на који се начин брани. Редован се испит, међу тим, предузима тек онда, кад се кратким испитом није постигао жељени циљ, т. ј. кад обвињени није признао дело или кад је његов исказ непотпун и недовољан. Редован се испит састоји у томе, што се обвињеном у нарочитим питањима саопштавају докази и основи подозрења, који војују противу њега. Циљ је редовном испиту, да обвињени даде објашњења о појединим доказима и основима подозрења. и ако су та објашњења слаба, да се тиме наведе да своју кривицу призна. 3 ) И наш законик разликује испит на кратки и редован испит, што се види из § 244. По том законском наређењу у почетку првог испита има се обвињеном само уопште назначити кривично дело за које се обвнњује, т. ј. има му се саопштити кривично дело са свима својим обележијима, због кога је истрага поведена, н. пр. има му се казати, да се обвињује за крађу тих и тих ствари, извршену томе и томе, на томе и томе месту, у то и то време, на тај и тај начин. По што је на овај начин обвињеном саопштено зашто се обвињ УЈе, иследник има од њега да тражи, да целу ствар, т. ј. дело које је предмет тужбе, у вези и потпуно исприча како 3 ) Ни(Л Согатеп1аг I 283.

се догодило. Овим се, дакле, од обвињеног тражи да каже, шта он зна- о кривичном делу и шта има да одговори на то, зашто се обвињује. Ако обвињени призна дело за које се обвињује, онда га треба пустити, не прекидајући га, да прича којим се поводом одлучио на извршење, како је предузео и како је извршио дело. Ако ли, пак, обвињени порече дело, онда иследник има од њега да тражи да наведе све оно што служи за доказ његове невиности. У тој одбрани иследник не треба да прекида обвињеног ни онда, кад овај пада у противречности или кад говори Неистину, јер баш те противречности и лажи служе иследнику доцниј.е врло згодно да покаже обвињеном да је ухваћен у лажи, и да га на тај начин што лакше наведе на признање. Пошто се лажна одбрана често заборави, то иследник треба на доцнијем испиту да тражи од обвињеног да своју ранију одбрану понови, јер се може десити да сад другаче казује но први пут и да пада у нове противречности. 4 ) Овим се завршава кратки испит, а за њим отпочиње редован испит. Често је могуће да се без прекидања, после кратког испита, настави редован испит. Но, и ако се оба испита могу свршити без прекидања један за другим, ипак је боље да иследник заврши кратки испит, и да после неког времена, можда још истог дана, отпочне редован испит. Ово ]е раздвајање п^требно нарочито стога, што иследник из кратког испита има да види како Ке тећи редован испит, јер се у кратком испиту налазе докази за одбрану, о којима иследник треба најпре да размисли, да би могао у редовном испиту поставити обвињеном сва потребна питања. Јасно је, дакле, да између једног и другог испита треба да протече ма и кратко време, па се стога они један од другог и одвајају. Разуме се, да ово не вреди као апсолутно правило. У случа ЈУ; У коме је иследник одмах после кратког испита у стању да постави обвињеном сва потребна питања, ако су му и раније били познати сви докази противу њега, може он без икаквог прекидања продужити редован испит. Пориче ли обвињени дело, сасвим или делимице или ако је његов исказ нејасан, неразговетан или противречен, онда се све то има да расветли постављењем питања у редовном испиту. Иследник је после кратког испита дужан у појединим питањима да саопшти обвињеном све противречности, које је приметио, као и све основе подозрења који противу њега В0 ЈУЈУ> како би имао прилику да на свако питање одговори, да се брани и да против њега изнете основе обеснажи (§ 144 други одељак). Ако се обвињени, одговарајући на постављена питања, у своју одбрану позове на сведоке, који би н. пр. посведочили да је он у времену извршења дела био на ком другом месту, или ако би имали посведочити што друго што иде у његову корист, иследник је дужан да заврши испит и да нареди испит тих сведока. Пошто се ти сведоци испитају, има се наставити даље испит обвињеног. Законик изречно наређује (§ 145 други одељак), да се обвињеном за сваки основ подозрења има поставити засебно питање. Иследник,. дакле, има основе подозрења који противу оовињеног војују, један за другим, и сваки понаособ да стави у питања. И ако законик није нарочито наредио, пракса је усвојила, да се у питања најпре стављају блажи и удаљенији основи подозрења па онда да се прелази на све јаче и јаче стога, да би обвињени сам увидео да му је поред тих доказа дање и да би се на тај начин навео да призна )љак). (наставиће ое) Д-р. Бож. В. Марковић. *) Ни1{, Соттепкаг I 2.89.