Полицијски гласник

БРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 67

ПОГРННИЧНА ЦОДИДНЈД

(СВРШЕТАк) Тако отвар стоји и оа комесарем савске подиције у Београду и са комесарем топчидерске полиције, само што овај сад са Чукарицом образује одељак Управе града Београда и врши све послове као и квартови. 0 комесарима на осталим тачкама и по рудницима нећемо ни говорити, јер се њихова служба односи поглавито на одржање реда и чување јавне безбедности у месту где су деташирани, и њихова је канцеларија већином одељак среске канцеларије дотичнога среза. Из § 33. устројенија управитељства вароши Београда од 11. јунија 1860. год. Збор. VIII. стр. 100., које и данас важи, види се да Управу (као полицијску централу у Београду) сачињава: »Управитељ, два члена од којих један за на Саву , инжињер, Физикус и т. д. к Овај у ,член за на С аеу (< био је представник полицијске власти на савском пристаништу као представник Управе. Од овога Ђ чле на (< постао је доцније комесар савског одељка, а аналого овоме и остали комесари. Кад је подигнута железница, постављен је комесар на београдској станици. Кад је израђена пруга до Ниша, постављен је и тамо комесар, па тако и у Пироту и Ристовцу. Крајње је време, да се законом одреди, шта је дужност и докле се простире надлежност комесара како оних на пограничним тачкама, тако и оних по унутрашњости земље. Једини основ по коме постоји положај комесара железничке полиције, почива на железничким конвенцијама, али овима је циљ само олакшање међународног железничког саобраћаја. Према томе ови железничко-полицијски комесари имају главну дужност одржање реда на станици и визирање иасоша и иутних исирава. По нашем мишљењу, комесари на пограничним тачкама нарочито, требаио 6и да имају много веКу и деликатнију дужност, јер само визирање пасоша и одржање реда, способан је да врши и један добар и писмен жандарм. Та деликатнија дужност комесара јесте улога државно правна, улога иолитичке или више иолиције о којој смо напред говорили. У другим културним земљама поклања се много већа пажња пограничној полицији, чија је улога законима тачно одређена. Комесари границе у Елзасу, руској Пољској, немачкој Пољској или Галицији, то су људи од великог поверења и способности, виши чиновници и високе политичке личности. Комесар границе и пограничне полиције, треба на првом месту да познаје добро политичке прилике, да је добар правник, да је одличан полицајац, да је способан дипломата, да је универзално образован и још поред свега Да је за тај посао ириродно обдарен човек. Ови комесари границе у погледу вршења своје службе независни су од префекта, па чак и од гувернера провинције, и њихова је веза непосредна са министар-

ством а често пута и са дворском канцеларијом (Русија и Немачка) или са канцеларијом Председника републике (Француска). Улога ових комесара полиције, који имају под собом знатан број чиновника јавчих и тајних поред пограничних стражара, и који тако рећи имају у својој руци целу државну границу, толико је важна по битне интересе државне, да се често пута има само њима захвалити, што није дошло дб оружаног сукоба са суседном државом. Надзор наше границе према Турској од огромне је важности по државне интересе обеју страна. Кад би погранична полиција и наша и турска биле уређене како треба, избегли би се многи погранични спорови, како у погледу повреде границе, тако и у погледу кривичних дела и несигурности личности и имања, која тамо стално влада. Погранична полиција обеју држава, стојећи у међусобној вези и имајући исти циљ и задатак, наравно свака у свом правцу, постигла би лако оно стање на граници, које код других културних земаља постоји. На основу личног сазнања и искуства, могли бисмо овде изнети масу ствари, које долазе у делокруг пограничне полиције, ствари које су врло штетно дејствовале на наше битне државне интересе, јер их нисмо предвидели ни разумели зато, што нисмо имали кога да о томе води рачуна, нисмо имали иограничну иолицију. Погранични чомесар, који постоји и седи у Нишу, обично какав виши официр, није у могућности, нити је у стању ни из далека, да свој део границе има у рукама и да зна све шта се на граници догађа, а још мање да посматра оне суп•тилне политичке ствари, које долазе у делокруг пограничне полиције. За време од скоро З 1 ^ год. службовања на бугурској граници, као комесар железнич. полиције, имали смо прилике да посматрамо догађаје и да стекнемо дубоко уверење, <)а је улог а иограничне иолиг^ије и на овој страни од неоцењене користи ио државне интересе. 0 важно.ти границе према АустроУгарској у овоме погледу, сматрамо, да није потребно ни говорити, јер је то изван сваке сумње. Према Румунији пак, имаће у будућности погранична полиција веома деликатан посао, ма да и сада тај посао не 6и био без важности и иотребе. Надамо се, да смо овим у неколико успели, да докажемо потребу и важност пограничне, нарочито политичке пограничне полиције, специјално за нас. Па кад друге културне, велике државе имају ову врсту полиције и на њу шта више много полажу, не само да не би било на одмет, већ на против, крајње је време и неопходно је потребно, да се и код нас о овоме озбиљно промисли. На који би начин требало код нас организовати пограничну полицију, са обзиром на наше прилике и преоптерећени државни буџет, проговорићемо другом приликом. Ну , пре него што би се донео закон о томе, не би било рђаво издати иостојећим железн. аолицијским ко-

месарима једап оиширан уиут о вршењу њихове службе и захтевати од њих више воље и иницијативе у иослу. Наравно, да и ови комесари треба да буду људи добро верзирани, способни и искусни, а не новајлије и писари последње клас-е. М. П, Сре-ћковиЋ.

У Б и с т в о (СА ГЛЕ4ИШТА ИСТРАГЕ) (А. ТћЈепагЈ.) (НАСТАВАК) У претресу кривице Доге видимо други пример, који показује такође практичну корист ових истраживања. У спаваћој соби удовице Франсоа, која је становала у Понт-а-Мусону, и убијена 8. Фебруара 1889. у своме стану, нађено је једно метално дугме за које је изгледало да је од човечији панталона. Доцније, кад је трудом инспектора полиције Жоуа, Дога био ухапшен, констатовало се да је Фалило једно дугме на панталонама убице и да су друга дугмад на овом оделу била идентична са дугметом које је нађено у соби жртве. Други такође важан проналазак на пољу, поред куће ове несрећнице, састајао се у томе што је нађена ова адреса написана оловком: Ђ М. Е. Ј. ро$1 ге81ап1е к за коју експерти утврдише да је писана руком Доге. (В. СагеИе Ле8 1гЊипаих од 27. нов. 1889). У случају кад је злочин имао за позорницу сам домицил жртве, па би се у истом нашао какав подозрив предмет, било би добро извидити пре свега да ли он не припада жртви ; саслушање лица која живе у истом или у њеном суседству моћи ће да расветли ову ствар. Ако је нико од њих не позна, претпоставка је да ју је оставио убица. Улога магистрата била би тада потпуно обележена: истраживање сопственика овог предмета, јер то лице, које је сопственик истог, може бити убица или његов саучесник. 30. марта 1887. кодлешагосп. Пулена, кога је убио Теодил Бипон, у његовом стану, нађена је једна батина, доста дуга, која је личила на држаљу од метле. Лица која су походила кућу жртве изјавила су да нису у истој никад виђали сличну батину; било је несумњиво да ју је донео тамо убица. Један сведок познао је да је то батина, којом се служила жена Дипонова тресући постељу. То што је ово оруђе нађено на месту злочина, и о коме оптужени није могао дати никакво вероватно објашњење, створило је против њега озбиљан основ подозрења за његову кривичну одговорност. Исто тако, кад је жртва била нападнута изван свога домицила, и кад је нађен на месту атеитата један предмет за који изгледа да је у вези са сценом злочина, сав труд власти треба да је управљен на то да се пронађе лице које га је ту оставило. Да ли га је оставио ту убица? или жртва или какво лице које