Полицијски гласник

СТРАНА 68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

нема везе са злочином ? Да ли је тај предмет био на том месту пре извршења дела? о свему томе треба размислити. Вредно је да се сазна каД је убиство било извршено, помођу каквог је оруђа извршено. а нарочито да се пронађе ово оруђе, које пошто је у интимној вези са сценом злочина, представом исте, може да објасни многе околности, да расветли мистерију, и пружи драгоцене индиције у погледу на саму личност убице. Ово оруђе треба тражити пре свега на месту злочина; у огради, џбуњу, шибљу, бунарима, рибњацима, у води што се налази у близини, ако је злочин био учињен у слободном простору; а ако је био учињен у кући: у подрумима, нужницима, иза или испод дасака, у пепелу огњишта, на дну бунара или другим рупама, у свима угловима и најскривенијим буџацима куће и око ње. Понекад се догађа да се ово оруђе пронађе без икаквог истраживања, јер га је убица оставио поред леша; у овом случају треба држати да га оно ни мало не компромитује јер би га иначе убица склонио испред очију власти и однео да га сакрије на сигурно место даље од места злочина. При свем овом апсолутно је нужно да се оно узме у самом интересу истраживања; убица је увек несмотрен кад тако што учини. Ма колико да је вешт и искусан у злочину, убица се често превари о користи коју власт може извући из овог проналаска. Не знам управо који је, али је један криминалист рекао хиперболички да је име убице урезано на оруђу злочина. Срећом, убице не знају увек за ову истину, те и ако су дрски у пљачки они су и несмотрени, и то их проказује. 1887 г. нађен је убијен један пекар пз села Весцен (Шер) на једној ливади званој ливада »ди Лак«, на територији ове општине и ми смо отишли тамо да извршимо констатације по обичају. Поред леша лежао је један кочић, дугачак један метар и тридесет с. м.; дебљи крај овога кочића био је крвав и на њему су били улепљени остаци косе и длаке од браде, апсолутно онакви као што је била коса и брада жртве. Није било никакве сумње: налазили смо се пред оруђем, једним од оруђа злочина. Али је појмљиво да нам овај кочић није пружао никакав позитиван знак, и да би ми били срећнији да смо у место овог кочића нашли на земљи какво оруђе од гвожђа или од дрвета израђено или направљено човечјом руком, такво оруђе које би имало у неку руку какву особину, индивидуалност. Ипак смо га узели јер је био у вези са сценом злочина; лекари којима је показан изјавише да је њиме произведена прва рана, рана коју су констатовали код ушију. Али и ако је била показана улога овога кочића у овоме злочину, и ако је било извесно да је убица био наоружан овим кочићем јесмо ли знали где је он био узет! На месту злочина?... Не, ништа није то показивао. Никакав други сличан кочић није нађен на месту злочина. Да ли га [е убица узео у своме стану ? Али како

да се то сазна кад је убица био непознат и још се не подозрева ни на кога? Остала је последња хипотеза. Убица је могао узети овај кочић у домицилу жртве, и ова је хипотеза била истинита. У башти, која је припадала овоме стану, који се састојао из једне ниске куће, у којој су биле две собе на доњем боју, а горе житница, констатовали смо да је био ишчупан скоро из земље један кочић из ограде која је била ретка, што је посведочавала једна рупа чија је конФигурација одговарала тачно димензијама кочића који је нађен на месту злочина. Закључили смо, дакле, да су убице, односно убица, морали ићи код жртве пре него што су се вратили с њим у друштву на ливаду »ди Лак 1С где су га требали убити. По томе дакле ово је убиство могло бити само дело људи који су га обично походили. Догађаји који су затим дошли потврдили су нашу прву слутњу; Шањон и Лебци, чије су хаљине нађене попрскане крвљу, долазили су често у стан жртве (истрага је то утврдила); Шањон је био љубазник његове жене а Лабци пријатељ мужа. Ухапшени обојица, они признадоше потпуно и то признање потврдише и пред кривичним судом у Шеру који их осуди на смрт; жена убијеног која је била саучесник у овоме злочину осуђена је на вечиту робију. Из улоте, коју је играо овај кочић у овој тешкој истрази, види се да он није био незнатан проналазак на месту злочина; предмети који изгледају на први поглед да су сасвим без значаја, могу у истрази по околностима да буду од највеће важности; не узети их одмах за то што ое њихова корист још не види, била би врло тешка погрешка јер би на тај начин ризиковали да их други пут не нађемо више у моменту кад се покаже да су потребни за манифестацију истине. Кад што се дешава да се убица пожури да уништи трагове свог злочина на самом месту његовог извршења да вештом обазривошћу у напред осујети истрагу. Срећом убица не располаже увек потпуним присуством духа после извршења свог злочина; он држи да је уништио све трагове на месту злочина и тек онда отишао; међутим он их је уништио само у пола; у забуни, у којој је био, он није био довољно пажљив и смотрен, п ако он то не зна, и то му припрема пропаст. Ево једног фрапантног примера за то који ће показати читаоцу понова колико је стало за тим да се у првим констатацијама не пренебрегне никакав знак, никакав траг на месту злочина који је за сваког који уме да га посматра у неку руку огледало акције. Берто, парицида који је убио свог деду Марстона старца од 88 година, и његову служавку у њиховом стану у Фери (Лоара) сагорео је на месту, позорници, овогдвоструког злочина, своје одело које је попрскано крвљу његове две жртве. Дошавши на место, власт је нашла у пепелу огњишта комаде одела које је било претворено уугљен. „Срећом један комад штоФа није био изгорео и остао

је довољно читав да се могла довољно познати његова природа.. То је била енглеска тканина, са црвеним тачкама, очевидно двоструко ткана, која је показивала да је део каквог палето-а или капута. Ови комади од чохе и сви ови остаци брижљиво су ирикуиљени <( . Претресом који је извршен у стану Бертодијевом, у Брислу, нађен је један прслук по новој моди, од енглеске тачкасте чохе на тавану трећег спрата. Сви сведоци који су саслушани изјавише, да је Берто по свом поласку из Брисла носио један капут од енглескс тканине од истог штофа као и узапћени прслук. Овај је прслук предат са комадима нађене чохе у пепелу огњишта једном експерту хемичару у Лиону, који је утврдио да је њихов штоф био идентичан. (В. СагеИс Лег ММпаих од 1. .јула 1884). У овој истрази која је остала славна, види се драгоцена улога једног простог парчета штофа! Зар немамо право што инсистирамо о користи од прибирања најмањих трагова на месту злочина, где убица може оставити, макар да је најопрезнији, нешто од себе. Са другог једног гледишта, ово испитивање пепела на огњишту дало је у многим случајевима индикације од велике важности; не треба их занемарити. Осим Фрагмената који нису изгорели, и који се могу пронаћи, могуће је, благодарећи научним средствима Лота и Пуше-а, и т. д. одредити помоћу извесних хемпских препарација или микрограФичких опита природу сагорелих материја. У ствари сајџије Монтрел, госп. Пела, зар није испитивање пепела који је био у Фуруни показало да су ту сагореле органске материје и тако расветлило тајну која је умотавала ову тешку истрагу! (наставиће ее) с Француског, Милош М. СтанојевиЋ. судија.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

јеврејска дампд Шерлок Холмс и Вилсон седели су покрај камина, један са једне а други са друге стране, опруживши ноге ка ватри, која је била добро наложена. Холмс је држао у руци угашену лулу од кратке трске, која је била украшена сребрном кариком. Он је очисти од пепела, напуни је понова дуваном, запали је, и скупивши преко колена крајеве свога огртача, отпоче извлачити из луле дуге густе димове, пуштајући их у виду ситних колутова ка плафону. Вилсон га посматраше онако као што псето посматра свога господара, са отвореним очима, не грепћући, које само изчекују газдину заповест. Да ли ће господар прекинути ћутање ? Да ли ће му открити тајну његове сањарије и примити га у царство идеја, где се Вилсону чињаше да му је приступ забрањен.