Полицијски гласник

СТРАНА 82

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

бођена од дужности сведочења само онда, ако то обвишени ради своје одбране изреком захтева. У много случајева је суочење погодно срество за добиЈање признања, јер се држи да обвињени неће моћи и даље порицати кад му се у очи истина каже. При томе иследник треба да буде обазрив. Нарочито треба да провери исказе сведока, којима се обвињени терети, и да им каже да ће се с обвињеним суочити. Тако исто треба да обрати пажњу на држање обвињеног при суочењу, јер оно може бити од утицаја при оцени вероватноће његовог исказа. 12. Испит обвињеног увек се завршава постављањем питања: »имали обвињени још што да наведе у своје оправдање и . (§ 154 пети одељак). 13. За сваки испит иследник је дужан да начини нарочити протоко, који се има писати на половини превијена табака. У почетку протокола треба назначити дан, кад је испит почет и лица, пред којима је вршен, а на крају испита сат, кога је испит свршен или прекинут; у последњем случају, разуме се, и узрок прекида. На левој половини табака стављају се питања а на десној одговори. Питања и одговоре треба редом означавати једним истим бројем (§ 154). Закон даље наређује, да се одговори пишу колико је могуће речима самог лица, које се испитује. Није, међутим, потребно да се запише апсолутно све што обвињени на испиту каже, јер он може говорити и оно што је непотребно, већ треба записивати само оно што је од значаја и то речима којима је то обвињени казао. Стога је врло погрешно кад иследници испит обвињеног сами стилизују и записују онако, како би они то исказали. Испит се врши усмено, али обвињени може и слободно свој исказ диктирати, а у замршенијим питањима, н. пр. кад је реч о каквим заплетеним рачунима, или о каквом другом тежем питању, може он своје одговоре и сам у протоко испита написати (§ 155). Сваки се испит има обвињеном прочитати, па ако би он што приметио и хтео изменити, то он може учинити, само се те измене и примедбе уносе на крају протокола, а никако се не сме допустити, да се брише или прецртава оно што је већ написано. Протоко испита има да потпише обвињени. Ако испит износи више табака, он има да потпише и сваки табак. Ако је обвињени неписмен, потписаће га један присутник, а он ће ударити крст поред свог имена. Сем обвињеног протоко потписују присутници и иследник с деловођом.

Ако то раније није учињено, иследник ће нре потписа у протокол унети и лични опис обвињеног и опис његовог одела. II. У прелавном постутпку. Прелазни поступак обухвата све оне радње, које суд предузима од онога тренутка откад је донео решење о стављању оптуженог под суд па све до главног претреса. Кад кривична ствар дође суду и кад суд нађе да има места извиђању на главном претресу, ипак је немогуће одмах је изнети на главни претрес. Јер, да би се главни претрес могао одржати, потребно је да кривична ствар буде потпуно приуготовљена тако, да после извиђања на главном претресу буде и пресуђена. Потребно је, дакле, припремити кривичну ствар за главнн претрес. Прелазни поступак баш то и има за задатак. У њему се целокупна истрага има да подвргне оцени суда, и у случају да је непотпуна, има се попунити тако да се главни претрес без одлагања може одржати. Између осталих радња, које се у прелазном поступку имају предузети, јесте и испит оптуженог. Наш законик ни у једном свом наређењу не вели изричио, да се оптуженн има испитати у прелазном поступку. Али се ипак то има извести из § 183 који наређује ,,испитујућем одбору® да учини "једном речи све, што је за пресуђење дела потребно.® Ако се, према томе, испит оптуженог покаже потребним за пресуђење дела, иследни судија ће га морати предузети. Потребним ће се показати испит оптуженог увек, кад иследни судија, по расмотрењу акта генералне истраге, нађе, да је испит нејасан или непотпун или кад открије и неке нове околности о којима би требало оптуженог саслушати. Сем тога, тај испит је потребан и стога, што се оптуженом даје прилика и могућност да поднесе у своју одбрану како оне доказе које је пропустио раније поднети тако и оне за које је доцније сазнао. У овнм случајевима оптуженог само о потребном испитује иследни судија са деловођом без присутника, и то по општим правилима, постављеним за испит обвињеног у генералној истрази. Разуме се, да ће овај испит изостати увек, кад иследни судија нађе да је раније учињени испит потпун и кад сам оптужени не захтева да буде понова испитиван. (наставиће ое) Д -р. Бојн. В. МарковиЋ.

БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИЖКЖОНИЈА (нАСТАВАк) Академија се још није изјаснила по овој ствари, али ре®ерат члана уже комисије А. Дастра иде у прилог дактилоскопије, комбиноване са бертилонажем, без мерења. Ово је у најкраћим потезима историја нашег питања, које је, може се слободно рећи, постало акутно од туринског конгреса, и које ће, по свој прилици, бити решено на једном међународном конгресу. Ово данас не захтевају само стручњаци и шеФови одељења за идентиФикацију, већ и неминовна потреба да се што пре приступи образовању интернационалне полиције, а за ово образовање, опет, неопходно је потребно да све државе употребљују једну исту методу идентиФИковања и описивања,

— Интернационалном злочину — вели Е. Локар — који је најопаенији, и по правилу некажњив, треба ставити на супрот интернационалну полицију. За њено остварење потребно је, пре свега, имати у свима деловима света једну исту методу идентификације, којом ће се сваки полицијски орган, без обзира на језик и народноот, моћи користити, без претходног студирања примљеног картона, или личног описакоји му доноси телеграФ с другог краја света. 1 ) На ову ствар вратићемо .се доцније, а сада да укратко прегледамо разне методе идентификовања. Ових метода има више, али су међу њима најважније: 1. Фотографија,. 2. Живе слике. 3. Боја очију.

1 ) АгоШуев сГАпШгоро1ој»1е, сптшеИе, Бр. 147. 1906 године,

4. Сиољашњи (особени) зпаци. 5. Антроиометрија, и 6. Дактилоскоиија. — Свака од ових шеот метода идентиФикације — вели већ поменути Дастр — има своју специјалну улогу и нарочито поље своје примене: свака одговара нарочитој потреби истраге, а потребе ове веома су разноврсне. Јасно је, без икаквог објашњења, да се најтачнији системи идентификације: антропометријско мерење и дактилоскопија могу применити тек пошто је кривац ухваћен. Али, да се осумњичено лице ухвати, потребно је да га полицијски орган познаје ; да зна његов тачан лични опис, а за ово нарочито служе ФОтограФије и живе слике. Да би се ова специјална вредност изложених метода за идентиФикацију што боље уочила, говорићемо у кратко о свакој од њих понаособ.