Полицијски гласник

ВРОЈ' 11

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 83

* * * 1. Фотографија. Проналазак Фотографије, по тврђењу д-р Стокиса, 2 ) потионуо је старе, грубе и неодређене личне описе, који су се могли применити на огроман број личности, и који су се, у неколико, сачували и до наших дана. Као што смо већ нагласили, употреба ФОтограФије за идентиФиковање криваца датира се још од 1854. год. Судскилист, који је излазио у Лозани под уредништвом адвоката Пелиса, објавио је 10. септембра 1854. год. под сензационим наоловом Ђ Нов начин истраге«, ово: »Познато је, да су новине у овој години више пута говориле о крађама по црквама и код приватних. Околности под којима су ове крађе вршене доказивале су несумњиво, да их је вршила многобројна и вешто организована банда. Једна ствар нарочито је падала у очи и власти тт публици : одсуство сваког трага по извршеном злочину. Нити су се могли пронаћи крадљивци нити покрадене ствари нити су се у опште примећивала каква страна и сумњива лица. С разлогом се, дакле, могло претпоставити, да је бандз имала много саучесника и доста новаца, као и да су покрадене ствари брзо и вешто скриване и продавано далеко ван места покрађе. Најзадје власт похапсила више људи и неколико жена, који су осумњичени као главни кривци, саучесници и јатаци. Истрага се и овог момента води у Лозани под руководством полицијског судије. Међу похапшеним налази се једно мистериозно лице, чије право име и прошлост не може никако да се открије, и које се врло вешто користи овом тајанственошћу да омете истрагу у прибирању доказа о његовој кривици. Најзад је еудија наредио да се ово лице слика помоћу дагеротипије и да се слике разашљу полицијским властима у свима швајцарским кантонима и суседним земљама. Од овога се није очекивао Бог зна какав успех, те је с тога и изненађење било у толико веће, кад је из Великог Војводства Баденског стигао извештај, да су сељани једног села у послатој слици познали свог земљака, чија је прошлост била веома бурна. Истрага је и даље продужена, и од неколико казнених завода прибављени тачни подаци о ранијим осудама окривљеног, после чега је, најзад, и он сам све признао. Претрес по овој великој а®ери биће скоро у Лозани". 3 ) Од овог времена Фотографијама су се постепено користиле полиције свију земаља, па то и данас у велико чине. Нарочито су ФотограФије корисне за истраживање криваца у бегству и за констатовање идентичности лешева. У овом последњем случају ФотограФија је готово једино средство за утврђивање идентитета жртве, нарочито кад је леш у процесу трулења и распадања. 2 ) ]_Лс1еп1;1ГЈса1 ;шп гасПсЈа1Ге е1 Је 81 §па1етеп1 т1егпаИопа1. 3 ) К. А. Ке18$е: 1ла рћо(о§гарћ1е 1исИс1агго.

'Гехника Фотографисања лешева у току последњих година знатно је напредовала захваљујући Госу и Миновићу, који су изиели више начина, помоћу којих је могућно изглед лешева приближити изгледу живе личности. 4 ) Ну и поред ових добрих особина фотограФије, она је ипак недовољна да послужи као заоебна метода за утврђивање идентитета са ових разлога: а) што је немогућно рационално класиФицирати већи број Фотографија, и б) због природне и вештачке промене ФотограФисаних личности, која чини да је често пута немогућно познати оригинал по ФотограФији, нарочито у дужем року времена. Са ових разлога, а с обзиром на поменуте користи од ®отограФија, Бертилон их је унео у свој систем као допуну живим сликама, пошто их је претходно усавршио, створивши тако зване » судске фотографије џ . Да би фотографија могла корисно послужити, мора одговарати извесним условима, т. ј. мора бити узета еп ?асе и ирофилу. Прва олужи за познавање већ познатих, а друга за познавање непознатих личности. Овај Факт објашњује Д-р Рајс 5 ) нашом навнком, да у обичном животу посматрамо људе еп /'асе или за 3 / 4 проФила. За корисну примену Фотографије још је неопходно потребно, да органи који се њима служе, буду упознати са њиховим аналисањем , т. ј. са уочавањем и издвајањем њихових најкарактеристичнијих особина. 6, 1. 2. Живе сдике Са гледишта полицијске праксе, лични описи најважнији су. Све до појаве Бертилоновог система описи ови били су толико непотпуни и неодређени, да су се могли примењивати на свако треће или четврто лице, те су с тога искључивали свако несумњиво констатовање идентитета. Заслуга је Бертилонова, што је ово вербално описивање лпчности довео до савршенства, и на овај начин створио тако зване живе фотографије — слике описаних личности, које су, у рукама сгручног полицијског органа, за истраживање кривице у бегству много сигурније и корисније од ФотограФИЈа. Бертилонове живе слике данас су готово без икаквих модиФикациј а, усвојене у свима државама, у којима постоје одељења за идентиФикацију, а састоје се у најбрижљивијим и најпрецизнијем описивању појединих елемената лица (еп Гасе и у проФилу). Ови елементи аналишу се методично са гледишда њихове дименсије, њиховог облика, правца и места; дименсије нису представљене циФрама већ изразима: мала, средња и велик а, помоћу којих је могућно, подвлачењем или став-

4 ) Опширније о овом видеги наш чланак: Утврђивање идептичности лешев а у (( Полицијском Гласнику» за 1907. год. 5 ) Мапие1 с1и рог1гаИ раг1е, 1,аивапе, 190^. е ) Опширније о аналисању ■готографија видети у нашој књизи (( Бертилонаш у , стр, 99.

љањем у заграду, добити скалу од седам ступњева, која допушта да се прецизно означи свака дименсија ових елемената. Очигледно је, да. је за редиговање и примену живих слика потребна извесна пракса. Да би се описала човечја Фигура по правилима живих слика, потребно је навићи се на засебну и сукцесивну анализу различитих делова лица. Поред овога, потребно је још умети читати живе слике, и знати чему у истини одговарају различити изрази градације. Знање ово може се стећи доста брзо ; пракса доказује да се живе слике могу потпуно схватити за време од 40 до 50 лекција од по једног часа. Због њихове огромне практичне вредности, данас су живе слике предмет нарочитог изучавања у већини земаља. У Француској је Бертилон већ одавно засновао практични курс личног описа за све полицијске чиновнике и чуваре казнених завода, а по једној наредби управника париске полиције од 1. Фебруара 1905. год., диплому о свршеном курсу личног описа морају имати ови полицајци у Паризу, Слични курсеви поетоје у Букурешту Риму, Лозани, Мадриду, Тулузи и т. д.') У полицијској пракси живе слике послужиле су Бертилону заредиговање нарочитих албума, тако званих »О. К. V. (( , помоћу којих је могућно изнаћи врло брзо, међу хиљадама ФотограФија, фотографију која се тражи. У овим албумима ФотограФије су класиФициране према правцу линије леђа носа, уху, величини стаса, боји очију и доба старости, а класифицирање је тако просто, да се тражена личност увек може изнаћи веома лако и брзо, без обзира на природну или вештачку промену њене Физиономнје. Ако би се — вели Д-р Рајс — установио интернационални полицијски биро, установа интернационалних »Б. К. V." био би један од његових првих задатака. 8 ) (наставиће се) Д. Ђ. Алимпи-ћ.

Примена закона о дневннци, подвознини и селидбини државних чиновнина и служитеља при премештајима по потреби службе. Чланом 1-им овога закона чиновницима и другим државним службеницима признато је у начелу право на накнаду трошкова, које они чине, кад се одреде да врше какав службени посао »ван места њиховог званичног круга, (< и у име те накнаде они добијају: 1. Дневницу, »као накнаду трошкова за издржавање и преноћиште; (( 2. Подвознину, »као накнаду подвозних трошкова; (( и 3. Накнаду особитих трошкова., које учине »у непосредном интересу поверених им службених послова. ((

') О редиговању и употреби живих слика видети у нашој књизи ( (Бертилонаж,» стр. 89 — 107. б ) Ба РћоЕо§гарћ[е шсИсЈаЈге.