Полицијски гласник

ОЈГО<Ј I 1

1ШЈШЦИЈ (јЛИ I ЛЛ^Шт

ОТРАНА 107

3. Да је признање основано на његовом оастојателном ариаоведању , а не на. иростом аотврђивању иредложеног иитања (т. в. § 225). Признање, дакле, не сме почивати на простом потврђивању постављених питања, јер се у таквом случају не може оценити, да ли је признање истинито или не. Стога се за вредност признања и тражи да је учињено у причању целог догађаја, т. ј. у казивању побуда, начина извршења, времена, места, као и свих других околности под којима је дело нзвршено. Навођење ових околности служи као срество за оцену истинитости признања, јер кад се утврди, да се признање учињено у причању, слаже са околностима утврђеним у истрази, онда је то довољна гарантија да је признање истинито. Ако, међутим, признање не почива на простом потврђивању свих питања, што је и ређи случај, већ се само потврђују поједина питања, то још не значи, да такво признање неће вредети. Ако се остали садржај признања, који не почива на простом потврђивању, слаже потпуно са одговором који у себи садржи просто потврђивање, то ће и тај одговор бити право признање. По себи се разуме, да признање мора почивати још и на непосредном опажању оптуженога. 4. Да је признање иред ислеђују&ом иолицијском или судском влаил&у, или ири иретресу учињено (т. г. § 225). Да би признање могло имати потпуну доказну вредност, мора оно бити учињено пред влашћу, која је позвана за извиђање или суђење кривичних дела. У генералној истрази признање ће вредети ако је учињено пред полицијском влашћу или пред судијом, ако је овај на основу § 22 крив. пост.

одређен да у конкретном случају води истрагу. У прелазном поступку признање има бити учињено пред иследним судијом, а на главном претресу пред надлежним судом. Признање пред овим властима мора бити учињено у току кривичноправног поступања, а не н. пр. у каквом грађанском спору, јер би такво признање било вансудско, и, као такво, не би имало потпуну доказну вредност. Свеједно је, да ли је полицијска или судска власт, пред којом је признање учињено, надлежна или не за окривљеног ; главно је, да је дотична власт уопште надлежна за извиђање или суђење и да је она радила на извиђању тога дела. Тако н. пр. вреди признање, које је учињено пред полициском влашћу, која је кривца ухватила, и ако после тога истрагу над њим даље води друга полицијска власт као надлежна иследна власт. — Да би се признање могло узети за доказ, власт, пред којом је учињено, мора бити састављено онако како то закон о устројству судова и тих власти налаже. Тако, код полицијских власти мора бити учињено пред иследником, деловођом и два присутна грађанина; ако је судија иследник, онда пред судијом и деловођом ; на главном претресу признање мора бити учињено пред три судије п деловођом, а код поротног суђења још и пред два поротника. Наш законик не прави разлику између признању у генералној истрази и признања на главном претресу, и ако је ово друго боље и јаче од првог признања, јер даје виша гарантије да је истинито. (наставиће се) Д-р. Бож. В. Маркови-ћ.

БЕРТООНАЖ И ДАКТИЛОСКОПИЈА

(СВРШЕТАК) Хоће ли апелациони суд осудпти окривљеног само зато, што је у кући злочина нађен отисак, који одговара отиску његовог прста, или на основу ког другог доказа овог рода? Ја мислим да неће. Али, ако му истрага место само овог једног доказа пружи десет или петнаест других, он ће га тада осудити, потпуно осигуран од сваке заблуде и гриже савести. У овоме је надмоћност Бертилоновог система над дактилоскопијом. Дактилоскопија је само један елеменат доказа о идентитету повратника, док Бертилонов картон садржи множину доказа, и на овај начин у погледу идентитета пружа судску извесност. И, ево, зашто ја систем Бертилонов претпостављам сваком другом«. 1 ) Овај Рајсов рад, на који се Д-р Лавалеј позива: »Примена научних метода у иолицијским и судским истрагама к , превели смо у 12. броју „Полицијског Гласника 1( за прошлу годину, и у њему се поводом дактилоскопије и антЈзопометрије вели ово: »Неки мисле, да би дактилоскопија могла потпуно заменити бертилонаж, за који веле да има ту незгоду, што је узимање мера дуго и тешко за просте агенте. Ми не делимо ово мишљење. Са мало више

Неуие Је БгоЦ Репа1 е1 <1е Сптто1о§1е, Бр. 4. 1907. год.

пажње и вежбања успева се, за кратко време, у брзом и прецизном добијању антропометријских мера. Поред овога, на антропометријским картонима налазе се такође отисци прстију, те нам на овај начин Бертилонов систем пружа много више гарантије но сама дактилоскопија, а у питању о идентитету човек мора бити и сувише обазрив. Још нам изгледа, да би истраживање идентичности помоћу дактилоскопије захтевало нарочито извежбани персонал због Финеса с којима је скопчано.® * * * После свега што смо до сада казали о разним методама идентифнковања и о њиховим добрим и незгодним особинама, није тешко увидети да будућа метода идентиФикације не може бити ни фотографија, ни живе слике, ни боја очију, ни спољашњи знаци, ни антропометрија ни дактилоскопија, већ једна комбинација свију ових метода, којој ће отисци прстију служити за класификацију, фотограФија и живе слике за изналажење криваца у бегству, а све ове методе скупа за што поузданије констатовање неоспорног идентитета. Јер, вели Д-р Бершер' 2 ): »ИдентиФиковање личности ствар је деликатна и веома озбиљна да бп се онај, који за њега одговара, лишио својевољно сваке контроле. Пошто притежавамо скоро савршене методе идентиФикације у антропометрији, Фотографији и живим сликама, зашто их пренебрегнути и не ис2 ) Вжди у ((Полидијском Гласнику® за ову год. наш превод Бершеровог дела: <( Конан Дојл и Научна Полиција у XX. веку )Ј .

користити, већ се ослонити само на једну методу, н. пр. дактилоскопију. Као год и ФотограФија, тако су исто и живе слике, па и колориметрија, драгоцена средства за утврђивање идентитета. Антопометрија је такође математички тачан систем, са врло простом и савршеном класиФикацијом картона. ® Ни у ком случају, пак, будућа метода идентиФикације не може бити без живих слика и описа особених знакова, који су данас суштина Бертилоновог система и решавајући Фактори у питању о идентитету. Према овоме, једино је мерење, које може бити изостављено из данашњег бертилонажа, и на место кога могу доћи отпсци прстију, а све остало остаће, у главноме, и даље по Бертилоновом систему. У прилог нашег мишљења, да будућа интернационална метода мора бити комбинована из бертилонажа и дактилоскопије, наводимо, поред онога што смо већ изложили, и мишљења неколицине стручњака на које се сам г. Лазаревић и у својој књзи и у свом одговору г. Бакићу позивао: Тако: Д-р Едмонд Локар у своме раду : »Данашња. одељења идентификације и интернационални картон" 3 ) изјављује ово : „Очигледно је, да су и антропометрија и отисци прстију у истој мери неспособни за успешно исграживање криваца у бегству, пошто је немогућно захтевати од осумњичених, да на јавним

3 ) АгсШуезсГ Ап1ћгоро1о§1е сгшипеПе, Бр. 14711906. године.