Полицијски гласник

БРОЈ 14

ПОЛМЦИЈ (ЈКМ 1ЛА<ЈНМК

СТРАНА 109

лична права уједначена, између њих нема никакве разлике. Важност и обим ова два лична права има да се цени по прописима закона, који их регулишу — по уредби о механама и каФанама — а не по закону о таксама, који ова права не регулише, већ им само одређује величину таксе. Таксирајући неједнако ова права закон о таксама није их регулисао, већ их је сматрао као два разна права по прописима закона, који их регулише и чије одредбе закон о таксама није мењао, као што их није мењао ни позније, кад је за ова два права одредио једнаку таксу из разлога чисто Фискалне природе, а не за то, што између ових права нема никакве разлике. Уредба о механама је ранијег датума од уредбе о каФанама. Прва је од 31. марта 1861. г. а друга је дошла, као додатак првој, 25. маја 1864. г. По прописима ових уредба механске и каФанске радње су две разне врсте радње. И ако сличне међу собом, закон је прецизно обележио и разлике по којима се оне једне од других одвајају и разликују. И механске и каФанске радње могу се обављати само у зградама. које имају месног арава. То месно право може бити или само за механу или само за каФану. Једна иста зграда не може у једно исто време задобити оба месна права — она мора бити или механа или каФана. Дозвола за подизање и отварање каФане задобија се онако исто као и за подизање и отварање механе (§ 7, уредбе о кафанама), али су различне погодбе. које имају да се испуне при подизању ове две врсте зграда, па је и такса за ове две врсте месног права различна (тбр. 71 и 72 закона о таксама). КаФане могу да се подижу само у варошима и варошицама, док се механе могу да подижу и у селима и у варошима и на друмовима (§ 3. урадбе о каФанама и § 2. уредбе о механама). Различан је и обим рада у механама и каФанама. Док се у каФанама сме само да крчми каФа и свако лиће и да даје јело (§ 1. уредбе о каФанама) дотле се механама, поред тога, даје још и п]заво да примају путнике и друге посетиоце на становање, што је у каФанама забрањено (§ 1. уредбе о механама и § 6. уредбе о каФанама). У вези са овим обимом и правом механа долазе и други законски прописи, који налажу обвезе и дужности сопственицима механа и механџијама. Све механе морају имати прописан број соба и постеља за преноћиште нутника и кујне а оне по селима и друмовима још и пећи за печење хлеба, бунар са водом за пиће и ар за стоку (§ 3 и 7); механџије морају имати у својим радњама увек довољно свнју намирница за путнике, госте и њихову стоку. нарочито хлеба, пића, сена, зоби итд., иначе подлеже казни (§ 372. т. 4. казненог закона). Ових обвеза немају сопственици каФана и квФеџије. Из досадањег излагања види се несумњиво да је закон јасно обележио разлику између механа и каФана — између механских и каФанских радња — и поред I

многих сличних и једнаких прописа и за једне и за друге — да их сматра као две разне врсте радње — даље да механе сматра више као потребу за угодност и сигурност путника и грађана а каФане више као ствар уживања и луксуза. Из овога се даје извести правилан и логичан закључак: да се ове две разне врсте радње не могу радити са Јвдним истим личним иравом, ако закон то изриком не дозвољава. Међутим оваког прописа нема ни у уредби о механама. ни у уредби о каФанама, па ни у закону о таксама. И у једној и у другој уредби свуда је реч или само о механама или само о каФанама п, изркком, или само о једном или само о другом личном праву. Према овоме већ и са разлога чисто Фискалне нрироде не може се примити произвољна претпоставка. да се личним правом на једну врсту од ових радња задобија уједно и лично право на другу врсту радње само за то, што се оба права задобијају код једне исте власти и на један исти начин и што су оба оптерећена једнаком таксом. И по уредби о еснафима сва мајсторска права за разне занатске радње задобивају се на један исти начин и сва су та права при потврди код власти по закону о таксама оптерећена једнаком таксом, па ипак за то нико неће тврдити. да се само због овога са мајсторским правом на једну врсту занатске радње може радити и друга врста занатске радње, па ма колико ове међу собом сличне биле (ннр. браварска и ковочка, кројачка и абаџиска или терзиска итд.), јер и ако су начин и такса за задобијање свију ових права једнаки, нису једнаке и иогодбе, које имају да се исиуне за задобијање иојединих од тих ирава. Ово исто важи и за задобијање личног права на механске и каФанске радње. И једно и друго право даје надлежна полициска власт и једно и друго право тражи се на исти начин; и за једно и за друго право тражл се од дотичног потражиоца права: »Сведочанство о свом владању и дојакошњем начину занимања од оигитине где је живио . <с (§ 17. Уредбе о механама и § 14. уредбе о каФанама.) И у ,кад се иолицијска власт ио овоме увери, да иријавитељ ио свему може бити добар механџиј а, даће му писмено уверење да може механску радњу упран;њавати.« Овако исто уверење, по § 14. уредбе о каФанама, требаполицијскавласт да прибави и о потражиоцима личних кафанских права — » да иријавитељ ио свему може бити добар кафеџија.« Закон је дакле дао право полицијској власти да, на основи поднесеног јој сведочанства о владању и дотадашњем начину занимања, цени може ли дотични потражилац бити добар механџија или добар кафеџија, и тек кад се она по својој оцени увери да може, дг.је му уверење да може обављати или механску или кафанску радњу (какво је право тражио). По закону нити ко може тражити нити му полициска власт може дати изриком једним уверењем и лично механско и лично каФанско право. (овршиће ое) С. Ђ, Б.

ЗБИРКА ОДЛУКА ДРЖАВНОГ САВЕТА ПРИКУПИО и СРЕДИО Мил. ВукиЋеви-ћ секретар Државног Савета

Ево једне, у истини добре, корисне и практичне књиге. Одавно смо је већ могли имати; управа одмах после г, Максимовићевих одлука Касационог Суда, које су, потпуно заслужно, биле тако лепо примљене, и чија је огромна практична вредност и данас ван дискусије. Оно што је г. Максимовић својом збирком учннио за судску нраксу, то је сада публикацијом ове збирке вредни г. Вукићевић учннио за административну јуриспруденцију, т. ј. утро јој је пут којим ваља да греде у нагнем административном правосуђу. Излишно је и доказивати, да ће ово књига г. Вукићевића бити толико исто од користи административним органима, колико је г. Максимовићева збирка користила судском особљу, па можда и вигие, с обзиром на мању стручност административног особља од судског. Тврцећи ово, ми никако не губимо из вида да у г. Вукићевићевој збирци има разноврсних одлука о једној исто.ј ствари (овога у неколико има и код г. Максимовића), али тако исто не смећемо са ума ни то, да су и за једна и за друга мишљења изнети и разлози, које сваки озбиљнији админиотративни радник може у конкретном случају ценити, и према резултату те своје оцене одлучити се за мишљење које му изгледа правилније. Несумњиво је при овом, да су добре 3 / 4 публикованих одлука у потпуном складу са законом, и да је с тога њихова вредност као упута за решавање сличних случајева неоспорна, и ако за Државни Савет нису обавезне. И сам г. Вукићевић, у осталом, признаје у нредговору, да одлуке Државног Савета, донесене у конкретним случајевима, »немају, стриктно узев, своју општу вредност за све сличне случајеве који се доцније појаве, али — додаје оне упућују на доследност при доношењу саветских одлука у идентичним случајевима ради утврђења сталне административне јуриспруденције, што је у осталом у неколико предвиђено и чл. 15. закона о уређењу Државног Савета. Но инак саветске одлуке имају своју специјалну вредност за административне органо власти и јавне посленике, како оне који се баве правном науком тако и оне који се по проФесији својој баве пословима код административних власти. Административни органи и јавни иосленици, наслањају%и се на створене иреседане у одлукама саветским, могу се иоузданије кретати у својим иословима, а ио иотреби иозивати се на њих у идентичним случајевима ради одржавања једнообразности у административној јурисируденцији, у колико је она заснована на несумњиво лравилној аримени закона.« Ово је потпуно тачно, и ми само замерамо г. Вукићевићу што није, као и