Полицијски гласник

СТРАНА 110

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

г. Максимовић, сваку одлуку за коју је налазио да није у духу закона, прокоментарисао, и на овај начин скренуо пажњу онима, којима је његова књига намењена. на сумњивост дотичне одлуке. У збирци има 663 саветских одлука, и оне су врло згодно груписане по министарствима и законима на којима су засноване, што са опширним садржајем, у почетку књиге, чини, да се свака одлука може брзо и лако наћи. Најјаче је заступљено министарство унутрашњих дела (са 269 одлука) чија је надлежност у административном правосуђу, у осталом, и највећа. Овај одељак г. Вукићевићеве збирке од нарочите је важности за полицијске и општинске органе, па с тога сматрамо за дужност да га мало опширније прикажемо. Све одлуке саветске из ресора министарства унутрашњих дела, г. Вукићевић је поделио на ове групе : 1. Одлуке о извршењу судских иресуда ирешењ а. 2. Одлуке о сасгаву из6ра.ног суд а. 3. Одлуке ио разним иредметима административне ирироде. 4. Одлуке ио закону о чиновницима грађанскога реда. 5. Одлуке ио закону о дневници, иодвознини и селидбини државних чиновника и службеника. 6. Одлукс. ио закону о трошковима уиравних власти. 7. Одлуке ио закону о оиштинама. 8. Одлуке ио закону о уређењу округа и срезова. в 9. Одлуке ио закону о местима у вези са законом о регулацији вароши и грађевинским законом за варош Београд. 10. Одлуке ио закону о водама. 11. Одлуке ио зако ну о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља. 12. Одлуке ио закону о ироизводњи, увозу и иродаји оарута, динамита и осталих расирскавајућих смеса. 13. Одлуке ио закону о заштити од сточних зараза. 14. Одлуке ио уредби о иоданству. 15. Одлуке ио уредби о механама и кафанама. 16. Одлуке ио уредби о касаиницама. 17. Одлуке о обаларини (кззукарини). 18. Одлуке ио уредби о наилати механског акциса. 19. Одлуке ио уредби о калдрмини. 20. Одлуке ио § § 15. и 16. иолиц. уредбе и III части кривичног закона. 21. Одлуке ио закону о мангуиима. 22. Одлуке ио иравилима за инсталацију водовода ио кућама у Београду, и 23. Одлуке ио закону о контролисању чистоКе злата и сребра. Ми не осећамо потребу, да нарочито доказујемо корист, коју наше полицијске и општинске власти могу имати од ових одлука, у којима су расправљени случајеви из њихове лосведневне праксе. Већина њихових поништених и неправилних одлука, које се налазе у Збирци, за ово је најбољи доказ.

И одлуке из ресора осталих министарства нису без интереса за полицијске и општинске власти, и нарочито оне које проистичу из њихове надлежности, као што су н. пр. одлуке: ио закону о таксама, ио закону о оиштинским, државним и среским буџетима. ио закону о народним школама, ио закону о шумама, ио закону о сеоским дуКанима, ио закону о мерини, ио закону о утамањивању штетних животиња и биљака, ио закону о осигурању стоке, ио закону о риболову, ио еснафској уредби и т. Д. Довољно је познато у осталом, да су наше полицијске и општинске власти надлежне за 2јЗ државне администрације. Као додатак Збирци оштампани су: 1. Закон о уређењу Државног Савета. 2. Закон о иословном реду у Државном Савету. 3. Коментар о надлежности Државног Савета за разматрање одлуке административних власти, нарочито ио сиег^ијалним законима, и о роковима и начинима за иоднашај жалби Савету. 4. Сиисак закона, иравила и уредаба, који су у иримени код Државног Савета, и 5. Регистар свију до сада оштамианих зборника закона. Све су ово корисне и практичне ствари а нарочито Коментар, у коме су тачно означени рокови у којима, и начини на које треба подносити жалбе Државном Савету по разним специјалним законима. Имајући све изложено у виду, сматрамо за дужност да » Збирку одлука Државног Савета« најтоплије препоручимо свима полицијским и општинским властима, и да њеном творцу захвалимо на труду који је уложио око прикупљања и сређивања материјала за ову књигу. Техничка израда Збирке одлична је, распоред материјала врло добар, језик је могао битн мало бољи, неисправљених штампарских грешака има много ; на многим местима у тексту нонављају се исте речи, или је слог испретуран, што прилично квари, бар у први мах, прави смисао. Још смо запазили, прелиставајући збирку, да је једна иста одлука штампана на два места и под два разна наслова: на стр. 111. под насловом: Потач. 3. § 465. грађан. суд. иостуика. без судске иресуде или решења не могу се наилатити и оиштински трошкови учињени за исиуњавање каквог иодводног и мочарног оиштинског земљишта у вароши ,® а на стр. 253. нод насловом: Ђ Само вредност калдрме, наирављене ио наредби власти исиред чијег имања, може се наилатити без судс.ке иресуде или решења, а не и трошкови оиштински за исиуњавање мочарних оиштинсиих земљишта у вароши...." На оба места текст је апсолутно један исти. Све ове замерке, у осталом, незнатне су и далеко од тога да умање ираву вредност Збирке. Још са задовољством констатујемо, даје »Полицијски Гласник® био први који је отпочео публиковати одлуке Државног Савета, и да је самим овим бар у неко-

лико послужио као повод г. Вукићевићевој књизи. Цена је Збирци 10 динара, а може се добити код г. Вукићевића. Д. Ђ. А.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО јеврејска /шдогш (пАСТАВак) Однеснте ово писмо чувару ове куће, која је преко пута. То је онај човек у качкети што пуши на великој капији. Чувар куће дотрча и пошто му Ганимар каза своју титулу главнога инспектора, Холмс га запита, да ли је у недељу изјутра долазила једна млада госпођа у цреини. —• У црнини ? да, око девет часова и то она, што долази на други спрат. — Ви је виђате често? — Не, али од некогвремена чешће.... последњих петнаест дана готово сваки дан. — А од недеље ? — Само један пут .... нерачунајући данашњи дан. — Како ! зар је дошла! — Она је ту. — Има већ десет минута и њен је Фијакер чека као и обично на плацу Сен-Фердинанду. Мимоишли смо се на вратима. — Који је тај кирајџија на другом спрату ? — Има нх двоје: једна модискиња, госпођица Ланже, и један господин, који је узео под закуп две намештене собе од пре месец дана, а под именом Бресон. — Зашто кажете »под именом®? — Моја је идеја да је то име лажно. Моја му жена спрема собу и замислите, свака му је кошуља са другим монограмом. — Како он живи ? — 0! Готово је непрестано напољу. По три дана не дође кући. — Да ли се вратио ноћу између суботе и недеље ? — Ноћу између суботе и недеље ? Станите, да размислим .... Да, у суботу у вече се вратио и више се није макао ? — Каква је то сорта људи? — Вере ми, не бих знао рећи, јер је веома променљив ! Он вам је час велики, час мали, дебео, танак .... смеђ и плав, тако, да га ја не познајем увек. Ганимар и Холмс се погледаше. — - То је доиста он, прошапта инспектор, сигурно он. Стари полицајац једног момента би узбуђен, али то сакри зевањем и стезањем песнице. Холмс и ако беше јачи господар над собом ипак осети како му срце залупа. — Пазите, рече чувар куће, ево младе девојке.