Полицијски гласник

сове који циркули ]ЈЈу о њеној личности; проиичући у тајну о њеним склоностима или ивеној мржњи, лакомост ирема њеној кмоиини. коју бна може да побуди, иследник ће моћи да успе да расветли побуду којаје могла да руководи онога ко јој је одузео живот. Није довољно споменути нејасно да се-гсакво констатовано убиство везује за какву одређену побуду ; треба такође изнети на видик ову побуду помоћу доказа и разних елемената које је истрага прибрала. Истражни судија треба дакле да групише међу собом и да споји у једну хармоннчну целину разне околности које су у вези тако да порекло побуде, њена полазна тачка, рачуни, маневри убице буду јасно расветљени; једном речи да се ова побуда види као чиста, јасна, извесна, истииита све. до момента извршења. На пример, ако би побуда за убиство бпла мржња, треба испитати време кад је почела да се манифестује од стране убице према жртви, и ут!!рдпги суКцесивне околпости у којима је букнула, разговоре, акта, који показују жестину ове мржње у времЈзну више или мање блиском злочину. Иетч тако, ако је побуда била крађа, не би било довољно ноказати дггапЈмш покрадене суме, покретну ствар где је била, трагове обијања или пењања који су нађени на месту извригења дела; истина чнп су детаљи неопходно нужни, ;али' бни : представљају само материјалну страну побуде, и дали би само непотпуну идеју о њој кад бл били изоловани. Исто тако за потпуну маниФестацију истине,,. важно је да се сазна за.што је крађа била учињена и какве је намере имао њен извршилац чинећи је, улотребу коју је учинио илп коју је требао да учини од' украдених предмета, да ли су они служили да задовоље његову склоност коцки , . разврату. распуштености и т.д.; сви ови детаљи нашли би овде своје место ; њихова је важност огромна на претресу; пороти обично добро долазе ова извешћа која јој откривају егзистенцију кривице, и руководе је у оцени кривичне одговорности кривчеве. У истрази злочина у улици Сез, која је вођена као што се сећамо, противу Маршандона, убице г-ђе Корнет ко.ја га је била узела на два дана раније за свога собарај истражни судија не ограничава се да утврди материјалним околностима његовог извршења, да је побуда за овај злочин крађа; он нам приказује још одношаје убице са његовом метресом Јованком Блен, којој је Маршандон дао за неколико мбсеци суму од двадесет и једну хиљаду динара, прибављену разним крађама но чији га прохтеви, који су увек бивали све ваћи, најзад воде на губилиште ! Сћегсћег 1а 1етте! каже једна стара нословица: она је овде страшна истина. Жена која је инспирисала појету толиким дирљивим и бесмртним делима, такође је жалосним контрастом, честа инспираторка убиства Ако то није она, оно лице које напада, у њено име, за њу,. за задовољење њених луксузних укуса и њеног уживања, нападнута је

жртва. У самом моменту кад пишемо ове врсте, један бедник који се не може позивати за извињење на рђаво васпитање, и који припада једном реду у коме су принципи части традиционални и религаозно респектовани, жртвује за љубав једне од ових гадних креатура, егзистенцију своје сопствене добротворке! (В. СагеМе Ае.ч 1гЊипаих од 27. Фебруара 1892). Ако је истина да се идеја злочина не рађа спонтано у мозгу убице и да је она већином само плод порочног васпитања, рђавог онхођења и неуредне егзистенције, ниј.е без користи у истрази убиства. да истражни судија који приступа овој истрази, баци дуг поглед у натраг на прошлост окривљеног, на његово детињство, на његову Фамилију, на друштвен} г средину у којој је растао и у којој је живео, тако да ова студија буД° увод оној која се тиче самог злочина. Тако схваћена студија побуде представља највећу ФнлосоФску важносг; благодарећи њој најкарактеристичније црте моралне Физиономије убице, оне црте на којима се вреди највише задржати, најбоље су расветљене; откривају нам се најинтимније тајне његовог бића и позиавајући његове потребе, утицаје који гапобуђују; наклоности које њиме владају, једном речи познавајући у убици човека. лакше нам је проценити његово дело, и казну коју заслужује ! с Француског, Милош М, Станојеви-ћ. судија. , > ' КРИМИНАЛИСТИЧНИ ИНСТИТУТИ од д-ра Ханса Гроса ^ Може се без икакве сумње тврдити, да је се криминалистика уздигла на степен самосгалне дисциплине и да је заузела научни положај; само се још тражи област, у којој она има даље да ради, и школе, на којима ће се учити и усавршавати. Криминалистика представља природно-научни елеменат у кривичноме праву; шта она зна, шта она испитује и хоће да пронађе, чему она учи, то све почива на егзактном земљишту покушаја, експеримента и истраживања; реалије кривичнога права у најширем смислу, јесу објекти њених истраживања и њених радњи, они изазивају потребу прераде природно научне методе, а то опет захтева скупљање, истраживање, упоређивање, покушаје и показивања. Ово последње даје обележје начину њенога учења, које се не састоји само у предавању, већ се мора огледати и у демонстовању, а ово изазива потребу нарочитих института. Напредак свију наука датира се од дана, када су од чистога студовања прешле у лабораториуме, да докажу Факт, да се раније не могу научити само из књиге, већ и на опитима; то је био једини узрок огромног напретка свију егзактпих дисциплина. Што се тиче криминалистике и њенога круга рада цајважније је дати му остварљиву Форму са утврђеним, Факсираним програмом. Пре свега, обрађивање саме дисциплине мора се оставити универзитету; ту се има разумети само научна обрада, предавањаи озбиљна студија. Практичан рад у животу захтева много времена и много муке; као што је медицинско студовање и истраживање скопчано са наставом на универзитету, тако је исто и са студовањем и истраживањем у области права. Да је за стварање таквих с Једстава за образовање мало муке потребно, неоправдано је тврдити; сама природа ствари указује на то, да је установљење Института за Криминалистику компликовано и да захтева пространа знања и искуства у разним правцима. Главни циљ целе установе треба да буде потпомагање и поткрепљивање тенденција кривичнога права; томе главном циљу имале би да послуже ресултанте оних поједииих особених циљева, које имају поједцни одељци Института, сваки за себе иједан другог помажући. Мишљења смо. да би Криминалистички Институт морао имати ових пет разних одељака: I. Криминални музеум Криминални музеум захтева највише простора и највише труда, и за то мора бити реална средишна тачка целе установе, око које ће се остали одељци груписати. Како треба основати и поделити криминални музеум и шта све треба он да има писали смо најпре у ГлзиГвсћеп %еНвсћгШ Г. (1. §. б^гаГгесћЈа-дадаепвсћаЛеп, XIV. В(1., 1. НеГС, 8. 13. Доцније смо (т XVI. Вс1., 1. НеП, 8. 74. АегзеЊеп ХеИасћпЛ) изЛагали практично извођење те идеје, нарочито у погледу оснивања, уређења и садржине криминалног музеума у Грацу, износећи, какав је систем примењен, који су објекти набављени и описани, и какав је сав канцеларијски и манипулациони систем целога организма у музеуму. Од тада је прошло доста^ремена, те су се могле извршити пробе у целом уређењу и могло је се доказати, да ли су се испунила сва очекивања. Ова ће искуства најбоље послужити онима, који мисле стварати установе ове врсте. Пре свега морамо утврдити, да је потцењивана потреба у радној снази за рад у музеуму. Ни у ком случају није довољан један манипулант или писар за обављање послова у музеуму. Пријем приспелих ствари, надзиравање при распакивању и чишћењу њиховом захтева доста времена; за тим долази испитивање ствари и одлучивање, да ли су за музеум или их треба вратити пошиљаоцу. У првом случају морају се завести у деловодни протокол, у инвентар и у каталог са цедуљицама; морају се начинити етикете, потврдити пријем и све то развести. Све то захтева и времена и поверења, које се не може поклонити само једноме манипуланту. Но с тиме још није све свршено. Постављање самих ствари у салу музеума захтева такође предострожност