Полицијски гласник

СТРАНА 116 Напред сам казао да у закону нема ни једнога прописа, који би дозвољавао да се еа'личним правом за једну врсту од ових радња може обављати друга врста радње, већ се свуда говори особено и изриком о личном праву или за механске или за каФанске радње. Само на једном месту закон не чини разлике између ова два права и даје им једнаку важиост, а то је у § 25. уредбе о каФанама, по коме и механџије и кафеџије могу тражити и добити дозволу од полицијске власти да могу од Тоурђева до Митрова дана у баштама » крчмити ииКе и кафу и давати гостима јела". који законски пропис баш утвр^ује моје мишљење изложено у овоме чланку, пошто је и овај пропис у потпуној сагласности са основним прописима о обиму и праву рада механа и кафана (§ 1. уредбе о механама. и § 1. уредбе о кафанама), по којим прописима и механцнје и кафеџије имају права на онолики обим рада, колико им даје §, 25. у баштама. Толико управо и .јесте све право каФеџија у обиму њихова рада, док. се право механџија простире и ван тога обима. Сем у. § 25. закон не даје нигде више једнаку важност личном праву механском и личном праву каФанском. Сматрао сам за потребу да по овом питању изнесем своје мишљење и да тиме изазовем његову деФинитивну расправу, како би и полицијски чиновници, имајући законску дужност да воде надзор над каФанама и механама, зиали одређено како имају да примењују ове законске прописе. То захтевају интереси саме полицијске службе а не мање и фискални интереси. Није никакав редак случај да лица са личним механским правом обављају ка®анску радњу, и обрагно. Распис од 12. јануара 1891. г. П. Н. 562, у вези са садањим законом о таксама, учинио је у овом погледу забуну и међ полицијским чиновницима, те многи и сада држе да између обе ове врсте личних права нема никакве разлике. У том погледу отишло се још и даље, па се принцип из поменутог расписа пренео и на месна механска и кафанска права. У самом Београду један велики број зграда са месним механским правом преобраћен је у каФане : собе одређене за пријем путника и гостију издате су под кирију мештанима за станове, и само је остављен локал за крчмење пића тако. да се сада изгубио рачун о томе, које су од тих зграда механе а које каФане и, према томе, какво лично право тре бају да имају они, који упражњавају радњу у тим зградама подигнутим у новије време. Како се месно право за механе, више као ствар потребе за угодност путника и гостију, лакше задобија, но месно право за каФану, то се оно обично и тражи па се подигнута зграда још у по.четку рада, на напред показани начин, преобрати у каФану. На тај начин је дошло до тога, да на приме Р У палилулском кварту од толико механа (по задобивеном месном праву) не можете наћи ни 10 намештених постеља за пријем путника — све су механе преобраћене у кафане и у овима

ПОЛИЦШ СКИ ГЛАСНИК раде махом лица са личним каФаиским правом. Поред осталога и интереси Београда, као престонице, п других вароши у земљи, као и ннтереси њихових посетилаца из других места захтевају, да подицијски чиновници у овим питањима буду прецизно обавештени и упућени, па да стану на иут овако грубом изигравању законских прописа на штету и грађана и државе. На завршетку овога чланка потребно је да у прилог свога мишљења по овом питању напоменем и то, да се, и поред расписа од 12. јануара 1891. П. Н. 562, на основу кога је дато обавештење у 8. бр. »Полиц. Гласника", нредмети ове врсте и у Министарству унутрашњих дела расправљају већином у том смислу, да су лично механско и лично' кафанско право два разна права и да се са ј.едним од ових права не могу радити обе вр.сте радње. Примера ради наводим једаи предмет ове врсте, који је био на ракматрању и пред Државним Саветом. Л. К. из Љ... механише са личним кафанским правом у селу Љ... Начелник среза љубићског, пресудом од 13-10^-1906. год. Н. 17.055, казнио га је за бесправно механисање — по други пут — са 50 дпн, Ту је пресуду оснажило и начелство рудничко, решењем од 10-11-1906. П. Н. 10.847, и г. Министар унутр. дела, решењем од 25-1-1907. П. Н. 1225. Државни Савет по жалби Ј. К. против овог министровог решења, одлуком од 16-11-1908. Бр. 1127, огласно је себе ненадлежним за разматрање жалаба по предметима ове врстб. Разлози са којих је г. Министар унутр. дела оснажио решење начелства ови су: в По овој жалби размотрио сам акте и жалбено решење, па сам нашао, да је исто на закону основано и ако жалилац има лично кафанско право, јер он са тим правом може упражњавати само каФанску радњу а не и механску, ма да се према § 14. уредбе о ка®анама лична права задобијају по смислу | 17. уредбе о механама, пошто су то два различита права. Тако : механе примају на преноћишта и обиталиште путнике и госте, и механџија је дужан да се стара о еигурности њиховој и њихових ствари, а каФане не могу служити за преноћиште и обиталиште путника и гостију, те по томе од механџија се тражи и већа гарантија да може бити добар механџија.® Одбацивши жалбу Ј. К., као ненадлежној власти поднесену, Д-ржавни Савет је уједно иреКутао иризнао и то, да су ио закону лично кафанско и лично механско ираво два разна ирава и да се са једним од ових ирава не могу радити обе врсте радње, јер би, у противном. казна у овом случају била повреда раније стеченога права Ј. К. и Државни Савет би огласио себе надлежним за разматрање ове жалбе, према чл. 5. и 6. закона о уређењу Државног Савета у вези чл. 48 т. ч. закона о послов. реду у Држав. Савету, као што је, у сличној прилици, учинио у одлуци својој од 11-8-1906. год. Н. 5154, где је нашао, да је министровим решењем повређено право молиље, што јој се, с обзиром на законске прописе у решењу ниже власти на-

БРОЈ 15

ведене, не даје-лично механско гграво, па је зато и поништио то министрово решење. (В. Збирку одлука Државног Савета од Мил. Вукићевића —. етр. 242. И 243}*,, С. Ђ. Б. У Б Н С Т В О (СА ГЛЕ^ИШТА ИСТРАГЕ) (А. Тћјепагс!.) (СВРШЕТАК) Али како се може, по којим знацима. познати да је оваква илп онаква побуда за убиство ? Тешко питање, за чије се решење не могу' поставити апсђлутна правила. Ипак би мбгли бДговорити' да су то у ошпте, индикације, које се изводе из стања места и жрт1зе,' забележе*не ! 'у протокблу констатовања и Јпмсарсћом Пзвешћу, крЈе*, у вези са' вештб вођеИом истрагом о навикама, похођењу, иЗ'ворима жртве, олакшавају ов'у - ДетеЈр^инацију, Ако је побуда за убиство нркђа, . о н а ћ е ' с е,, м о ћ и д а и з в е д е' и з И е р е Д а к о ј и "је "констатовак на стварима, обијањбм брава,' из нђстанка новчанпх еума, нокретности за' које' се доказало да' их: је жртва имала у притежању' у" мОмеНту смрти; међу"тим ако Су појеДиии делови тела жртве вЦшарски осакаћени И у бпште великб евирепетво над'жртвама 1 'извршено констатовано секцијбм, показиваће да је побуда за злочин била мржња, завист, освета.' Али треба биги Врло оирезан при том, и не уз'ети еувише буквално сличне знаке који, као и о«и што резултују из стања места, често варају и могу бити удешени од стране учиниоца злочина у намергг да заведу истрагу. У осталом, листа р&зних побуда којима се може да покори један убица била би веома дугачка и много би је •гешко било саставити. Узалуд ћемо сетрудити да што потпуније саставимо ову листу ; она је толико чудновата да се: не може аналисати и не допушта по некад никакву психолошку студију. Ласенора, Пранчинија, објашњавамо свирепошћу, али како се може објаснити убица Папавоану. Каква. се побуда.може прнписати дугачкој сррији убистава која је починио »џак давилац" који је тако дуго ужасавао у Енглеској, кварт Витешапел? Кад је злочин убиства извршен заједно са злочином крађе, овај последњи злочин најчешће конституише побуду убиства; али није немогућа и противна хипотеза: једно убиство може да прати крађа па ипак да истом не буде побуда крађа; често се догађа да убица који убија своју жртву из какве чисто страсне побуде, смисли да. је опљачка цошто јој је одузео живот. Процена ових разних околности особито је деликатна; она тражч од иследника много мудрости и пипања. Предајући се темељној студији жртве, њених навика, њених сродничких, пријатељских, пословних или суседничких одношаја, њених средстава. за живот и у опште њеног тоАиа-а утепсИ ; прибирајући гла-