Полицијски гласник

0 ТШЧЕШУ § 414. ГРАЂ. СУД. ПОСТУПКА. У службеном делу опога броја »Полицијског Гласника® донели смо распис Министра унутрашњих дела од 1. априла ове год. Вр. 6301, којим је саопштена полицијским властима одлука оиште седниц^ Касационог Суда од 4. фебруара. исте год. Бр. 291. како се има разумети § 414. грађ. судског поступка. Поводом овога расписа потребно је пропратити историју ове одлуке опште седниц.о Кае.ационог Суда и овога тумачеша. У доцембру пр. год. комесар београдске желенничке полидије задржао је решењем својим од пута једног предузимача по тражењу Д. II. адвоката, због неизмирене адвокатске награде, наоснову положене кауције у 20%. Путннк се жалио Министарству и тада је добнјено обавештење од потребног органа, да је његова радња била основана па таквом разумевању § 414. грађ. суд. пост. на основу којега је тражено ово задржање и да за то носи одговорност поверилац, који је тражпо задржање јер он по § 389. грађ. суд. пост. одговара за накнаду штете чутнику, ако би његови наводи били неосновани и недоказани, а власт било полицијска, царинска или општинска није дужна да цени основаност и постојање обавезе дужникове, него то има да цени надлежан суд, коме се сва акта шаљу на даљи поступак. Како је у оваквим случајевима било и друкчијега поступања, Министар унутрашњих дела, и сам налазећи да решење и поступање полицијског комесара у конкретном случају није у духу законском, затражио је преко Министра правде, да општа седница Касационога Суда о овоме питању даде своје мишљење. И Касациони Суд у општој својој седници 4. Фебруара донео је своје решење: Да иолицијска или царинска, или оиштинска власт, може на захтев иовериоца, који је дао иотребно јемство, а на основу § 4^4. грађ. суд. иост. задржати дужника од иута само кад иоверилац, иоред датог јемства, иоднесе уз тражење или иотиуне или бар вероватне док азе о томе, да му лице, чије задржање од иута тражи, одиста и шта дугује, или од њега има шта иотраживати, а да иоменуте власти на ирост захтев иовериоца, који је дао иотребно јемство, но без икаквих доказа о иотраживању, не могу задржати иутника од иута. Како се из расписа виде побуде Касационог Суда за овакво тумачење, то их овде нећемо понављати. Дакле, тумачење Касационог Суда дошло је са свим природно, оно одговара духу самог закона. Законодавац је у XIV глави закона о посгупку судском у грађанским парницама побројао средства обезбеђења (забрана, прибелешке и притвор дужника). § 414. долази у одељак притвор дужника. Кад се за одобрење ма кога средства обезбеђења тражи претходно постојање

доказа, обавезе дужникове — пуноважне исправе, онда се и за тражењс по $ 414. мора тражити ма какав доказ о постојању обавезе. Задржавање од пута није средство за обезбеђење, него је то принудно оредство, да се дужник спречи да не оде гдегод, како бп себе спасао обавезе, ко.јој у то време није још рок протекао. То је та оиасност, у којој се налази потраживање повериочево, а коме није још рок дошао, јер је бојазан да дужник не тумарне у свет, на је поверилац лишен. у случају да је дужник остао без икакве имовине, и коследњег средсгва обезбеђења — притвара дужника! Та је опасиост предвиђена и код прибелешке и код забрана (§ § 394. и 399) и тамо се по § § 395. и 400. полажо кауција, која се по § 389. у случају да наводи повериочеви не буду утврђени, даје дужнику као накнада штете, а она може бити и већа од новчаног јемства, како се мора узети и у случају тражења задржања од пута. Да је задржање од пута једна иревентивна мера, да се опасност отклони, доказ је то, што се она ставља у надлежност извршне полицијске односно царинске или општинске власти. Сва средства обезбеђења решава и одобрава суд, а овде поменуте власти само дужника могу задржати од пута, па после упутити предмет надлежном суду на расправу. Свакако је према овоме погрешно мишљење оних, који мисле да поменуте власти не треба да воде рачуна о вероватноћи постојања тражбине, него на просто јемство, да дужника задржавају, јер је цео смисао ових побројаних наређења, да се о доказу обавезе мора водити рачуна, само не у оној мери, колико се тражи за средство обезбеђења. Према овоме и такво тражење повериочево подлежи оцени дотичне власги, која мора добро да оцени у конкретном случају, да ли задржање од пута није напад на личну слободу, шиканирање из ма каквих разлога, које може удити и угледу саме земље. А то свакако није била намера законодавчева. Уз ово своје мишљење Касациони је Суд учинио предлог, да § 444. гр. с. и. треба законодавним иутем изменити тако: »да се ирави разлика између задржавања од иута иравих иутника, т. ј. оних лица, која су из других места дошла, и оних, који стално живе у томе месту, иа су намерни да одиутују, с тим, да ирви могу бити задржани од иута за дугове тада учињене у том месту и на само дато јемство, а други тек кад тражбина буде вероватно доказана". Ова измена би одиста овај законски пропис јасније одредила, а за то нема тешкоће. ч. А. К.

ЛИННО МЕХАНСКО И ЛИЧНО НАФАНСНО ПРАВО (ОВРШЕТАК) Ценећи подобност дотичног потражиоца за једну или другу врсту личног права, полицијска власт мора да узме у

оцепу н законску разлику ц иогодбим а, које ее траже за механско и каФанске радље, па да се, и ирем а томе, определи и увери. да ли нотражилац може бити добар механџија или добар каФеџија, имајући вазда у виду да дато лично право једноме лицу важи за целу земљу, а не само за место у коме тада борави или жели да упражњава радњу (§ 18. уредбе о механама у вези § 16. уредбе о каФанама). Кад се узме у оцену, да ка®ане могу постојати само у варошима и варошицама, где је ту увек и непосредни надзор државне или ошптинске полиције, а да механе могу постојати, не само у варошима, већ и по селима и на друмовима, на усамљеним местима, дакле даље од иепосредног надзора полицијске власти, дал.е, да путници поверавају своје л;ивоте и своју имовину пажњи и старању мехаиџија код којих свраћају на преноћнште или на борављење за извесно време, и да механе морају бити уређене, снабдевене и одржаване вазда тако, да могу задовољити потребе пут^ ника и гостију својих, како у погледу личне и имовне безбедности тако и у погледу угодности — а не само интересе механџија — онда је тим јасно обележена и законска дужност полицијске власти при одлукама њеним по тражењу личних механских или каФанских права. Позвана у првом реду дужношћу, да штити личну и имовну безбедност грађана, па и путника, и да се стара о одржавању доброг и законитог реда у земљи, полицијска власт мора вазда више пажње поклањати и бити обазривија при давању личних механских права, но при давању личних каФанских права. Од будућих механџија она мора тражити увек јаче гарантије и погодбе, како у погледу моралном тако и у погледу стручне подобности и имовном, но од будућих каФеџија. Полицијска власт ни у ком случају не сме поверити животе и имања путника личностима, за које и сама нема поузданог уверења, да оне то поверење заслужују. Ова разлика у оцени полицијске власти при давању једних или других личних права долази од разлике у законским погодбама између механских и кафанских радњи, о чему полицијска власт мора да води озбиљна рачуна по дужности својој. У прилог овога права и дужности полицијке власти, да цени подобност за механџије или за кафеџије појединих потражилаца личних права, говоре и остали прописи уредбе о механама и каФанама, по којима су и једне и друге радње, из посве оправданих разлога, стављене под јачу и непосредну контролу полицијске власти, којој је дато чак и право да може механџијама и каФеџијама и одузимати дата лична права на обављање радње, ако их два пута у две године дана осуди на казну због иступа којима се вређа морал или против наредаба, које се тичу јавног поретка (§ 22. а уредбе о механама и § § 21. и 23. уредбе о кафанама).