Полицијски гласник

БРОЈ 17

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 135

Енглез се згрози. Једним погледом ока виде на оредини отране, коју у руци држаше, серију слова, која беху дигнута из албума. КТРДЈ В Г Е 0 Е Д 0 — 237 * * * Веома топли сунчани зраци беху пали на реку. Рибар, заклоњен од сунца сламним шеширом, чији ободи беху веома широки, беше продужио свој носао и пецаше веома пажљиво, док је запушач пецаљке пловио по води. Протече читав минут за које време владаше ужасно и тајанствено ћутање. Да ли је то он ? мишљаше Холмс са ужасном забринутошћу. II пошто му се истина указа, рече: — Он је! он је ! само је Липен способан да остане овако хладан без ик^квог убеђења и страха шта Ке се збити.... Ко би други могао знати историју тога албума? Алиса га је писмом известила. Од једном Енглез осети како његова рођена рука зграби револвер. а поглед му се беше укочио на леђа ове индивидуе, мало ниже од потиљка. Један покрет само и драма ће се развити, живот чудноватог авантуристе завршиће се мизерно. (наставиће се) с француског Милутин Т. МарковиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ За оцену одлука, којима се дозвољава кирајџијама да се иселе из закупног добра лре усмено уговореног рока. надлежка је административна власт, С. С. из Београда, представио је суду општине града Београда, да је свом газди С. ГЈ. отказао закуп стана од 1. августа 1907. год. па како му он није примио отказ нити дозвољава да се исели, тражио је да суд нареди закуподавцу, да му не чини сметње, да се из стана може иселити 15. августа, и депоновао је код суда потребну суму у име кирије до 1. септембра. На ово тражење закуподавац ]е одговорио, да исељавање не допушта зато, што према усменом уговору рок закупа траје до 1. новембра, и што ие признаје да му је закуп отказан. Суд је по овој ствари, на основу § 701. грађ. зак. донео решење: да закуподавац не чини сметње кирајџији, да се из стана исели, пошто је даљи закуп на време отказао и кирију депоновао. Своју одлуку суд је засновао на разлозима: што ни једна страна нема писменог уговора нити других каквих доказа докле закуп траје. те се према томе има сматраги да уговореног рока нема; И што даљи закуп престаје, кад једна страна другој откаже закуп у року прописаном у § 701. грађ. зак. Противу овог решења закуподавац је изјавио жалбу првостепеном суду за град Београд, али је овај вратио опгатинском °УДУ нерасмотрене акте, налазећи да његова одлука не представља пресуду или

решење о каквом спорном питању, које је извиђано по тужби интересованог онако како предвиђају преписи § § 6. п 13. грађ. суд. поступка, већ се њоме даје дозвола кирајџији жалиочевом да се из закупног добра може одмах иселити, па према томе и § 15. грађ. суд. пост. да није он надлежан за расматрање те одлуке. Према овој одлуци првостепеног суда, <зуд општински послао је предмет на оцену г. Министру унутрашњих дела, као својој надзорн^ј власти, али и он је одбио надлежност за оцену ожалбеног решења, налазећи да је истим расправљено једно спорно грађанско питање између парничара о важности уговора о закупу, зашто је надлежан првостепени суд, а не више административна власт. Пошто првостепени суд није уважио разлоге Министрове, упутио је предмет Касационом Суду ради решења која је власт надлежна за расматрање ожалбеног решења суда општинског. Касациони Суд (одлуком свога I одељења од 27. септембра 1907 год. Бр. 10.147,) нашао је, »да је према чл. 142. закона о општинама надлежан господин Министар унутрашњих дела, да, по жалби Бр. 12.855, расмотри одлуку општинског суда Бр. 12.335. Да је госаодин Министар надлежан за расматрање овога иредмета, Касаг^иони Суд узима ио томе, што реченом одлуком оаштинског суда није расарављен сиор грађанске ирироде, те да би судија био надлежан да одлуку расматра, ирема § § 6, 15. и 20. грађ. суд. иост. јер ова ствар није, на основу уредне тужбе, извиђана на рочишту, веК одлука оиштинског суда има карактер наредбе административне власти, у циљу заштите јавног иоретка, а таква одлука иодлежи расматрању више административне власти". Господин Министар ушао је у оцену ожалбеног решења општинског суда и одобрио га, са допуном: да жалилац закуподавац — може ако хоће путем спора код надлежног суда тражити од тулГиоца накнаду штете, ако налази да га је у чему оштетио. Да ли је у овом случају господин Министар требао да одобри решење суда општинског о дозволи кирајџији да се из стана исели, или је требао да га поништи и суд упути да ово питање, о раскинућу уговора расправи као спор грађански, а не као аредмет административан ? Према наведеном решењу Касационог Суда мишљења смо, да овакве случајеве треба претходно расправљати као ствари административне природе, са ових разлога: 1. § 356. в. казн. зак. заштићује само права закуподавца, и о праву закупца, да се и он може из стана иселити, ако је закуп на време отказао по § 701. грађ. законика, нема ни помена, а то је једпа неправда према њему, нарочито с обзиром на § 686. грађ. зак. по коме закуподавац има свагда право да му ствари задржи у залози ради неисплаћене кирије. 2. Између самих кирајџија, или између кирајџије и господара, врло често

наступе тако несношљиви односи, да је некоме кирајџији са његово.ч породицом апсолутно немогућан опстана,к у стану ма и за најкраће време. Па кад у оваквим случајевима нема пуноважне писмене исправе о року закупа, онда и кирајџији треба допустити да се може одмах иселити, ако је отказ на време учињен, или је одмах положена кирија за 14 дана унапред, и тиме заштити јаван поредак, пошто сви грађани подједнако имају за себе и своју породицу права на мир и спокојство, које им се не би могло тако брзо зашгитити упућењем, да. га прибаве код надлежног суда спором за раскинуће уговора, 3. Према томе, на захтев било господара било кирајџије, дужна је и полицијска и општинска власт да туженој страни отказ саопшти, пошто сам тужилац нема друге могућности да то учини, кад тужена страна избегава да отказ прими. Наравно, да то не може бити код пуноважних исправа којима је рок закупа уговорен и по којима се однос између господара и закупца има да расправи код надлежног суда, ако није случај из § 356. в. каз. зак. Исто тако дужне су да расправе и тражења кирајџија, да им се дозволи да се из стана могу одмах иселити, с тим, да по оцени доказа слабију страну у праву упуте надлежном суду, да тражи испуњење усменог уговора. Пошто овакве одлуке, према мишљењу Касационог Суда, имају карактер административне наредбе, у циљу заштите јавног поретка, то полицијска и општинска власт треба слична тражења да узима у поступак у смислу § ! 6, и 22. грађ. зак. кад и закупац, по § 701. истог закона, такође има права да даљи закуп откаже у случајевима кад рок закупа није уговорен пуноважним исиравама. А та њихова дужност и надлежност има ослонца у законским прописима о делокругу њихова рада: за Управу града Београда и квартове у § 15. устројства управе; за окружна начелства и среске власти у чл. 12. и 41. зак. о уређењу округа и срезова а за општинске судове у чл. 94. т. г. и чл. 95. т. 2. зак. о општинама. В. Ђ. НедиЋ.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Митра Савића, слугу Милепа Савића, земљоделца из Иарцана, среза темнићског, кога је нестало још пре 15 дана, тражи начелник среза темнићског актом Бр. 4588. Мигар је стар 15 година, средњег раста, обпчно развијеи, у лицу плав, косе смеђе, очију граорастих; на себи је имао гуњ и чакшире од црног сељачког сукца, ца глави шајкачу а ца цогама пресне оцанке. Иронађеног треба упутити поменутом начелнику. Агнију "Буричи31, из Београда, које је нестало пре извесног времена, тражи кварт палилулски актом Бр. 5332. Агнија је стара 40 годима, омалена, прилично развијеиа. Пропађену треба упутити поменутом кварту.