Полицијски гласник
СТРАНА 134
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 17
криминалитет, али он лризнаје, да је тетовирање код злочинаца више у употреби, и да је у том послу много више одсуства, стида но код других. Тако се, пак, долази до открића злочина из неморалних побуда, као што је било у једном случају, где је била полно злоупотребљена једна мала девојчица; она је изјавила, да јој је злочинац најпре показао ђавола, слику, која је доцније заиста нађена код злочинаца, тетовирана на пенису. 0 тетовирању португалских злочинаца налази се један рад од ТеГхега Власов, 5 који је испитивао тетовирање код 1972 мушка и 512 женских злочинаца у Португалији. Међу њима је нашао оваквих 18,3°/ 0 људи и 5,7°/ 0 жена. 45°/ 0 тетовираних били су злочинци у поврату. Већина их је тетовирана у 18. до 20. години, али ипак је било неколико и таквих индивидуа, које су се дале украсити на тај начин још од своје 10 до 15године. 16% тетовираних злочинаца биле су убице, 13% злочинци из неморалних побуда, 24% крадљивци. М. Васа се занимао испитивањем тетовирања код мексиканских војника и злочинаца. (Вев (^о^оиа^ез, Мехјсо 1899). Од 117 тетовираних злочинаца могао је само код четворице да утврди одређену везу између тетовиранога нацрта и кривичнога дела. Обично је налазио слику св. Јакоба, св. Дјеве, или крст са Голготе, за тим стрелом прободено срце, голе жене у неморалним положајима и т. д. Код индијанских злочинаца имају превагу религиозни символи, код војника еротично религиозни или са свим еротични. Знатне разлике у проценту тетовирања код војске према проценту код злочинаца нема. Често пута војници надмашују злочинце у том погледу. Скоро је 8ћиге тачно студирао тетовирање кодјапанскихзлочинаца. У опште је нашао 31% тетовираних, и то код 86% убица, 45% других крвавих злочпнаца, 30% крадљиваца, 14°ј 0 случајнпх злочинаца. 18°| 0 женских злочинаца. Већином су насликане линије, геометријске Фигуре, почетна слова имена. имена жена, слике биљака и животиња. Неки пут се могло наићи и на какву алузију на кривично дело дотичнога, или на пиће или коцку. Код лудака (не злочинаца) могло се наћи 7% тетовираних људи, а 2% тетовираних жена. Односи у овом погледу једначе се потпуно са резултатима до којих се дошло у испитивањима европских раса. Зћиге још примећује, да се у Кини врши тетовирање 1550 до 1560 пута више, и да се тај обичај код њих сматра као са свим пристојан. У врло много случајева бива цело тело тетовирано. Изнели смо ресултате испитивања тетовирања у разних народа, не бисмо ли нашим криминалистима дали подстрека да обрате пажњу на те ствари у нас, тим пре, што знамо да је тетовирање наших злочинаца у последње време доста разгранато. Студија ове врсте имала би вредности не само по нашу криминалистику, већ и за научаре у страноме свету
5 Та1иа§е еп поз сптГшвоз, Орогко 1905.
којм знају о нашем криминалитету само толико, у колико о њему пише годишњак наше државне статистике. Берлин I 908. Доб. В. Бакић.
ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕВРЕЈСКА ДАМПА (НАСТАВак) Тако дођоше један за другим на плац Сен-Фурдинанд, где овај луташе дуго около куће Бресонове, бацајући очи по кад кад на прозоре другог спрата имотрећи људе који улажаху у кућу. После једног часа попе се на горњи део омнибуса, који води за место Неји. Холмс се попе исто тако и седе иза ове индивидуе, само мало даље, баш до једног господина, који заклањаше своје лице иза једних отворених новина. Пред самим предграђем новине падоше; Холмс спази Ганимара и овај му рече на ухо показавши му индивиду-у: — Ово је наш човек и он је пратио Бресона јуче у вече. Има већ један сахат како тумара- по плацу. — Ништа ново о Бресону ? запита Холмс. — Има, једно писмо које је донесено јутрос на његову адресу. — Јутрос. Дакле оно је бачено јуче на пошту, пре но што је пошиљалац сазнао за смрт Бресонову. — Заиста. Оно је у рукама истражног судије. Али садржину сам задржао : Неарима никаква изравњања. Тражи све ствари арве афере, као и друге. Иначе, дејствује. — Ве -Ј потписа, добаци ће Ганимар. Као што видите ово неколико линија неће нам бити ни од какве користи. — Ја не делим ваше мишљење, господине, Ганимару, и изгледа ми да су тих неколико линија веома интересантне. — Ал зашто, Боже мој ! — То су моје личне ствари одговори Холмс, узевшн индиФерентно понашање наспрам његовог колеге. Трамвај стиже на крајњу станицу у улици Шато. Индивидуа сиђо са трамваја и оде мирно. Холмс га је пз такве близине пратио, да се Ганимар поплаши и рече: — Ако се окрене, пропали смо. — Сада се неће окренути. — Од куда ви знаате ? — То је саучесник Арсена Липена и самим тим, што тако иде и што држи руке у џсповима, тврди да му је познато да је праћен и да се не боји ништа. — Али ми смо му се прилично ириближили ! -— Још не доволјНО , па да нам пре једног минута падне шака. Сигуран је овај у себе.
— Гледајте! гледајте! ви ме задржавате. Тамо на вратима оне ка®ане налазе се два жандарма, бисциклисте. Ако се решим да их позовем и да зауставим индивиду - у, онда се иитам, како ћемо је склептати. — Али изгледа да се ова особа не плаши евентуалности и она им се сама обраћа! — Страшно! узвикну Ганимар, али је овај дрзак! Заиста, индивидуа пође жандапмима баш оног момента кад ови хтедоше узјахати на бисциклете. Рече им неколико речи и одједном скочи на трећу бисциклету, која беше наслоњена уз каФански зид и нагло се с њима удали. Енглез се јасно насмеја. — Јелте, зар нисам предвидео? Једав' два, три, спашен! и то помоћу кога? помоћу двојице ваших колега, господине Ганимару. Ха! Лепо Арсен Липен подмићује жандарме бисциклисте! Рекох ја да је наша индивндуа и сувише индиФерентна! — Дакле, шта је требало радити, рече увређено Ганимар ? Лако је смејати се! — Оставите, оставите, немојте се љутити. Осветићемо се, за сад нам је потребна помоћ. — ФоланФан ме чека на крају улице Неји. — Дакле, узмите .га уз пут, па после дођите к мени. Ганимар се удали, докле Холмс пође за траговима бисциклета, који су се јасно показивали по прашљивом путу. Шерлок ускоро увиде да га овп трагови воде на обалу реке Сене и да су ова тројица скренули на исту страну на коју је скренуо синоћ и Бресон. Најпосле дође до капије иза чијих се стубова беше сакрио са Ганимаром и мало даље констатова, да се трагови бисциклета сасвим укрштају, што доказује, да су се на овом месту ова тројица задржали. Одмах преко пута пружало се земљиште у виду малог језика у Сену и за крајњу тачку тога језика беше привезана једна стара барка. Овде је Бресон морао бацити његов пакет, или га је пустио да падне. Холмс се спусти на обалу чији је нагиб био благ, и надаше се да ће у реци, која на томе месту није била дубока, наћи онај пакет . .. . ако га већ ова тројица нису у томе предухитрила. — Не, не, рећи ће, они немаху времена .... четврт сахата највише .. . али, зашто су прошли овуда? На барци беше једанрибар, кога Холмс запита: — Да нисте опазили три човека на бисциклетима ? — Рибар даде знак да није видео. Енглез наваљиваше: — Видели сте .... три човека . .. Они су се задржали два корака пред вама .... Рибар метне свој штап за пецање испод руке,, извади из џеиа нотес и пошто наииса нешто на једној страни, исцепа је и пружи Холмсу.