Полицијски гласник

ВР0.1 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 141

се само да истакнемо неке практичне конзеквенце овихтеорија. Никаква идеја погрешке неће се у будуНе везивати за злочин или престуи нити идеја љаге и инФамије за пресуду, која ни накоји начин неће констатовати кривичну одговорност. Злочинац је само дегенерисано или болесно створење. Ако је способан за препорођај, треба се потрудити и препородити га; ако је неизлечим, треба га за свагда ставити у немогућност да наноси штету друштву, или га сасвим уништи, што је простије и јевтиније. Да ли се на овај начин, проповедајући људима да су неодговорни, да злочин врше услед Фаталитета и да с тога злочин није бешчасан, може смањиги криминалитет? Нама ова нада изгледа и сувише хнмерична. Чак и онда кад би појам о моралној одговорности, с којом су већина криминалиста начисто, био само једна неодређена илузија, ипак би ова илузија била благотворна, и ми смело тврдимо да би овај појам, кад оД у истини не би постојао, требало пронаћи. За нас, такође, злочинац је понекад морално болестан, али чак и у овим случајевима он је често пута одговоран за своју болест. Популарисањем оваквих идеја италијанске школе неће се никако уснети да се смањи криминалитет, нити да се спречи банкротство кривичног права које је, према извесним имагинацијама, веК на прагу. Али су студије италијанских кримина,листа биле корисне бар у томе, што су још више привукле нашу пажп.у на многобројне околности које ублажују или чак и сасвим искључују одговорност, као и на неоспорну истину, да су многи злочинци у исто доба и болесници, и да их с тога треба издвојити од осталих злочинаца и лечити. Систем ћелијских затвора, за који се уображавало да ће спречити узајамну корупцију и моралну епидемију у некадањим заједничким затворима није, на жалост, зауставио стални налредак криминалитета, а шта је још жалосније, ни поврата. Само цјто се због овога не треба преко мере узнемиравати, ниги журити са прокламовањем банкротства нашег кривичног права. Овај двогуби напредак, који се означује, није толико важан колико се уображава, и ако је истинит, он се до извесног степена може објаснити другим приликама. Са огромним развитком трговине и инДустрије, увећале су се и прилике за чешћу повреду казненогзакона, а и искушења су иостала много већа. Поред овога, са нанретком цивилизације јавиле су се и нове врсте криминалитета. а и сам законодавац показује се много обазривији и предострожнији, јер данас кажњава акте, који раније нису били кажњавани. Шта више, велики развитак саобраћајних средстава између разних земаља допушта злочинцима да лако преносе из једне државе у другу своју злочиначку индустрију, и да за извесно време, остају без казне. Релативно или стално увећавање поврата већ је много опасније, али и овде има, може бити, неколико оптичких илузија. Несумњиво је при том, да се данас

поврат много тачније констатује но у ранија времена, захваљујући све већем усавршавању судске статистике. Ако је ово увећавање поврата доиста истинито, у што смо склони да верујемо, онда одакле оно долази Т Да ли од недовољности нашег репресивног режима ? Али постоји и таква земл.а, као што је Немачка, у к °ј°ј Ј е поврат врло ретко отежавана околност, па ипак он у овој земљи не расте више но код нас. Јесу ли наши ћелијски затвори, с друге стране, гори од старих затвора? Било би врло тешко ово допустити, Ако усамљеност не поправља она бар, то је неспорно, чува од узајмне корупције. Од куда дакле. долази, да ое ловрат ипак увећава, илп бар да се не смањује ? (насгавиће ,се) Оцена српске службене криминалне статистике у страном свету.

У Листовом »Часонису за науку Кривич. Права" отночео је излазити низ члаиака иод насловом : »Развнтак и садашње стање службене криминалне статистике појединих европских држава." Писци су Д-р Кис1оН \Уа8зегтапп и Д-р АгпоМ \Уас11ег. Овај други писац ових дана и особено је оштампао једно своје дело под насловом : „Кретање злочина у источној Европи, I свеска : Криминалитет балканских з.емаља, Минхен, 1908.« У нетој свесци Часоаиса. за ову годину изашао је чланак о криминалној статистици балканских држава и пре него добијемо пом. ЛУаг11ег-ово дело, које мислимо накнадно приказати на овоме месту, упознаћемо своје читаоце са саопштењем, које је о нашој криминалној статистици изнето у овоме чланку. У чланку се тврди да од свију балканских држава Србија има најбољу криминалну статистику. Статистике Грчке и Румуније старијег су порекла али су много непотпуније. Грчка службеиа статистика (министарства правде) је од врло незнатне криминолошке важности, а што јој нарочито. вредност из основа чини проблематичном, то је, што се из ње не могу видети врсте учињених кривичних дела, те на тај начин потпуно ие достаје главни објект криминолошког испитивања. Главна мана румунске криминалне статистике састоји се у томе, што она базира на броју оитужених , а не на броју осуђених лица. Бугарска до данас још није објавила никакве криминално-сгатистичке податке., 0 њеној статистици у чланку има само у толико речи, у колико су писцу »Крпминалитет Балканских Земаља«, на његову молбу, а по наредби министра правде,' повађени изводи из регистара казнених завода и то само за време од 1899. —1906. год. Пошто Турска и Црна Гора не објављују никакав службени статистички материјал, то се о статистици ових двеју држава у чланку нишга и не говори. Српску. службену криминалну статистику сачињавају:

I. Три извештаја министра правде Њ. В. Краљу за године 1868—70. 1881. и 1883. Криминална статистика за год. 1887. у XVIII свесци »Статистике Србије«. Криминална статистика за године 1888.-90, 1891.-95. и 1896. у VI XIV и XX свесци »Статисгике Краљевине Србије«. Важну збирку материјала сачињавају даље »прилози® ка Статистици, а за тим нарочито »Статистички Годишњаци,« у којима се периодичло објављује најважнији део криминално-статистичких података. Техника обраде је у српској криминалној статистици врло опсежна и детаљна. У погледу на објективне моменте криминалитета она садржи : прво број кривич. дела, затим бројеве оптужених, ослобођених и осуђених лица. Уз то долази врста и величина изречених казна, моменат поврата ч број саучесника. Што се тиче технике статистичке обраде оз последња два момента, ту би се имала још много што шта пожеле.ти. У погледу па личне односе учинилаца (субјективни моменти криминалитети) статистика предвиђа: прво пол, затим старост. коју разчлањава на седма група: испод 16, 16—21, 21—30, 31—40, 41—50, 51—60, и преко 60 година; даље матерњи језик (једновремено с тим и положај и родност) осуђених лица; грађански поместо рођења (одн. становања; писменост. при чему се разликују три групе: неписмени, лица са основним образовањем и са вишим образовањем; и религија. Врло је брижљива обрада занимања осуђеиих лица, јер није вођено рачуна само о разним гранама занимања, већ и о положаја у извесном занимању. Код земљорадннчког сталежа н.пр. учињена је деоба на 4 подкласе : инокосни, задругар, чеЛ)ад и надничар. Код трговаца п занатлија разликује: газду, (мајстора,) помоћника (калфу) и шегрта. Али научном испитивању ових дата из осиова знатно смета то, што и у статистици становништва није учињено разликовање према истим тачкама гледишта. Тако је н.пр. код групе »земљорадња«, где нису саопштени никакви довољнп резултати о принадлежности укупног становништва по појединим подкласама. Иста мана опажа се и у процени једног другог, врло интересантног личног момеита криваца, на име њиховог имовног стања. У криминалној статистици учпњена је деоба на имућне, средњег и сиромашног стања, али о критериуму за ову деобу ништа се ближе не зна, нити пак о томе колико од укупног становништва долази на поједине имовинске класе, те се услед тога не могу чинити никакви сгзактни закључци из пружених података. Толико о оцени наше службене криминалне статистике. Научне резултате, до којих је дошао \Уа(11ег студијом те статистике, саопштићемо читаоци;ма накнадно приказом раније ном. његовог дела. Мил. ј. Петрови^.