Полицијски гласник

ВРО.Ј 21

ПОЛПЦИ.ТСКИ ГЛАСПМК

СТРАНА 103

почињене или отклоњене штете. Ако и те границе буду прекорачене. судији је остављено на расположење да ублажи казну, па чак да је и са свим опрости. По себи се разуме, да су од казнимости изузете радње, које се извршују на основу извесног закона или које су учињене у вршењу званичне правичне дужности. * Незнање закона служи као олакшавајућа околност. Глувонеми не бивају никако или са свим благо кажњавани за сва кривична дела. Кажњавање малолетника почиње са 14. годипом. Ако се злочинац јави власти пре но што је она сазнала о његовоме деликту, то му се има узети као одакшавајућа околносг. Такав је случај и са призиањем. Покушај. Према јапанском кршшчном праву покушај постоји онда, ако је какав злочин започет, па ма из каквог разлога није довршен. Да ли је и где је покушај казним биће означено у аосебном делу код појединих деликата,; код хотимичног поновљеног покушаја, казна може бити ублажена, а може бити и са свим опроштена. Стжцај злочина. За кажњавање реалног стицаја постоји извесан мешовит систем ; на име код једног реалног стицаја максимумза изрицање казне с једне стране дат је са половином увећанога максимума најтеже казне, а с друге стране максимум за казну која се има изрећи не сме прећи максимум ни једне казне које су лредвиђене за поједина дела која је злочинац све починио. Ако пак казне проистичу из разних пресуда, онда се поједине казне имају пзвршивати једна поред друге. Код смртне казне отпадају све друге, сем горе поменуте казне конФисковања; код доживотних казни отпадају такође све друге, сем конФисковања и новчаних казни. Код идеалног стицаја примењују се они законски прописи, који се односе на изрицање најтежих казни. Поврат. Код поврата се може досудити двострука казна према максимуму који је предвиђен за кажњавање дотичнога злочина. Па ипак поврат застарева за 5 година, ако злочинац не би извршио и какав нов деликат, који се кажњава робијом. Ако се пак за поврат сазна тек пошто је деликвент казну издржао или са осуде пуштен, онда се поврату не придаје никаква важност. Саучешће. Разне врсте злочиначког саучешћа јапански казнени законик опредељује и кажњава слично нашем законику. Па ипак подстрек и помоћ у извршењу деликата који се кажњавају само затвором (НаИ) или новчаном казном, јапански законодавац кажњава само онда, ако је то изрично у закону предвиђено.

Убдажаваае казне на основу слободног одмерења. Ова установа у јапанском казненом законику одговара изузетном праву ублажавања казни у другим законодавствима; њена је примена пак само тада могућа, ако је закон предвидео, да се казна може пооштравати или ублажавати. Пооштраваае и ублаасавање казне. Овде је законнк нарочито детаљисао одредбе, по којима се има поступити, ако треба казну ублажавати или пооштрити. Захваљујући религији, која у Јапану влада, придата је врло велика важност поштовању предака; отуда и долази, да се међу првим отежавајућим околностима у јапанском казненом законику налази извршење злочина према сродницима у правој усходећој липији. ПОСЕВНИ ДЕО. 1. Дедикти противу царске породице. Смрћу се кажњавају све опасне радње наперене противу цара, његове матере, бабе, противу престолонаследника сина царева, или лротиву сродника царевог, који је одређен да наследи престо. Ако су, пак, те радње управљене противу других чланова царске породице, кажњавају се смрћу или доживотном робијом; незнатне радње противу царске породице, царског храма са прецима или према царским гробницама кажњавају се робијом. 2. Дедикти противу унутрашње сигурности државе. Изазивање устаничких покрета, који би ишли на то да оборе владу или да се дохвате устава, или да смање државну област, кажњавају се према важности смрћу робнјом или затвором. 3. Деликти у погледу напада са стране. У ову врсту спада већина деликата, које у другим законодавствима обично обухвата војни казнени законик; ту спаД1ЈЈу: злонамерно оштећење предмета који служе као војна оирема, утврђења и т. д., предаја непријатељу, шпијонажа. Ови се злочинн кажњавају смрћу или робијом. 4. Деликти у погледу интернационалног саобраћаја. Радње или увреде нанете страном суверену или председнику извесне републике и њиховим посланицима, док се ови баве у области царевине, казниме су. Ако се овај деликат изврши увредом или кварењем страних застава и знакова високих достојанстава. она ће бити кажњен само по тужби дотичне владе. Даљи деликат, који овде припада, јесте још и повреда неутралитета. Доб. В. Бакић. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

УГАРСКО КАЗНЕНО ЗАКОНОДАВСТВО О МАЛОЛЕТНИЦИМА Д-р Артур Шарл Сила^и

Питање о раабору основа је угарског казненог система у погледу малолетника. Закон од 1878 год. сматра децу испод 11. год. као потпуно неодговорне. Они се, у смислу овог закона, не могу подвргавати никаквој кривичној процедури. Малолетници од 12 до 16 год,, за које се утврди да су радили без разбора, могу бити послати у заводе за поправку на неодређено време, али се у овим заводима не могу задржати и после навршене 21. год. Малолетници од 12 до 16 год., за које се утврди да су кривична дела вршили с разбором, осуђују се, према годинама старости : на затвор с радом, у место робије; на обичан затвор, у место затвора с радом н на притвор, у место обичног затвора. Највећа казна, која им се може досудити, јесте затвор од 5 годипа, у ком случају издржавају казну у заводима за одрасле. Кривци испод 20 год., могу, према судској одлуци, један део досуђене им казне, највише 6 месеци, издржати у ћелији. Тако исто и притвор, већи од 3 дана, могу издржавати у државним заводима за поправку. Овај закон није произвео очекиване резултате. На против, пре би се могло рећи да су његове последице биле противне очекиваним резултатима. У год. 1896 судови су осудили 1593 дечака од 12 до 16 год., и 312 девојчица истог доба старости. Ове циФре представљају 2'40°/ о од свију осуђених мушкараца и 1 *36°/ 0 од свију осуђеница у 1896 год. Број осуђене деце нагло се увећавао, и у год. 1906. већ је износио 3232 за дечаке и 340 за девојчице, што ће рећи: 5-04% и 4'33% °Д целокупног броја осуђених оба пола. У ове циФре не улази број малолетника, осуђених за увреде и исгупе. Год. 1905 у заводима за поправку налазило се, по судским одлукама, 458 малолетника. Они који су, у Сједињеним СевероАмеричким Државама и у Француској, тражили у племенитом духу помоћи за решење проблема о заштити детињства, нашли су у Угарској доста присталица. Ми дугујемо захвалност нашем старом председнику министарства Селу за законе од 1905 год., који сву децу материјално напуштену и млађу од 15 год. сматрају као » државну децу ®. Захваљујући овим законима данас у Угарској има 32.000 деце, о којима држава води старање. Незнатан број од њих на терету је општине. Ово заштитно законодавство комплетирано је социјалним установама истог рода. Разна хумана друштва за заштиту детињства — патронажи — образовала су у Б. Пешти »Народну Лигу за заштиту детињства« и »Друштво адвоката за заштиту детињства", која су друштва ставила себи у задатак сузбијање дечјег криминалитета. Поред овог главног циља, друштва ова ставила су себи у задатак