Полицијски гласник

СТРАНА 170

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

меото кад ће и где ће доћи, и, нарочито, законске последице изостанка. Да ли ће се предмет о коме се има сведок да саслуша и име обвињеног назначити у позиву, закон ништа не наређује. То зависи од оцене и нахођења власти која позива, али се препоручује, да се у генералној истрази не назначује ни једно ни друго. Позиву се морају одазвати како лица која се не смеју испитивати као сведоци тако и лица која се могу уздржати од сведочења. Ко је дужан да позива сведоке, зависи од тога у коме се стадијуму они имају саслушавати. У генералној истрази сведоке позива иследник (§ 93 и 971, у прелазном поступку иследни судија (§ 183), а за главни претрес суд (четврти одељак §-а 188). Ако је иследник среска власт, то она добавља сведоке из свога среза непосредно. За сведоке из дрЈ гог среза или из окружне вароши обраћа се дотичном среском или окружном начелнику (први одељак § 93). -За сведоке из другог округа иоледник шаље питања оној иследној власти, у чијем се подручју сведок налази с молбом, да сведока испита (други одељак § 93). Иследни судија и суд добављају сведоке из места суда неиосредно, а из свога округа преко полицијске власти, а за испит сведока из другог округа обраћају се суду тога округа с потребним питањима и молбама за саслушање (§ 94). У важнијим случајевима како иследник тако и суд мора тражити да им лично предстане и сведок из другога округа. За сведоке у туђини иследник и суд обраћају се министру спољних послова с питањима, о којима ће сведока саслушати надлежне туђинске власти. Суд се обраћа министру непосредно, а ако је иследник полицијска власт, онда преко окружног начелника (§ 95). Позивање државних чиновника врши се преко надлештава при коме служе (§ 96), а позивање војних лица преко војних власти (§ 102). Позив за сведока не ствара само дужност да у одређено време и на одређено место дође, већ и дужност да на

томе месту остане све док му удаљавање не буде допуштено (§ 98 и последњи одељак §-а 205). Према томе, непослушан је како онај који се позиву не одазове тако и онај који се без допуштења удали. Законик у другом одељку §-а 89 изречно прописује дужност сведока да на позив предстане иследнику и суду. Али и од овога правила има изузетака. Имају се у своме стану саслушати, према томе, нису дужни одазвати се позиву: а) лица која због болести не могу доћи ислоднику или °УДУ (§ 89 одељак други). Ово исто вреди и за немоћна лица, н. нр. изнемогла од старости. б) лица која из других важних узрока не могу доћи (§ 89 трећи одељак). Закон не набраја те друге »важне узроке;« нрема томе, да ли је један узрок важан, има зависити од оцене иследника или суда. в) Краљица и наследник престола (§ 115 други одељак). Ове има испитати у двору или у месту задржавања председник суда. Закон, сем краљице и престолонаследника не помиње и остале чланове краљевског дома, из чега излазе да су они дужни одазвати се позиву. Но, и ако они нису обухваћени законом , и према њима треба поступити као и према краљици и наследнику. Из тога, што сва ова лица нису дужна одазвати се позиву, не може се извести да она не могу бити ни позивана. На против, и она могу бити позивана. само што позив овде значи достављање одређеног времена кад се имају саслушати, из чега за њих проистиче дужност да се не удаљавају из свога стана. Само владалац, који је кривично неодговоран, не може у опште бити ни позиван ни саслушаван (§115 други одељак). (наставиће се) Д-р Бож. В. Маркови+1

ДАКТИ100К0ПИЈА И БЕРТИЈОНАЖА — ИАЦНАДНО ОбЈАШЊЕЊЕ —

У 10., 11., 12., 13. и 14. броју »Полиц. Гласника® штампан је члапак г. Душана Алимпића, уредника листа и шефа антропометријског одељења под иасловом „Бертилонож и Дактилоскопија", који је једновремено донекле и критика нашег рада »Дактилоскопија 0 . Као што смо и раније бнли принуђени, да на овом месту дамо иакнадна објашњења новодом критике г. Бакића, за кога г. Алимпић у своме чланку, од некуда налази, да је у својој критици исправљао у главноме нетачно наше мишљење о вредности бертијонаже и дактилоскопије и да смо му ми на то доста жучно одговорили, — исто тако сматрамо и сада, да нам је дужност, да упозоримо читаоце на нека, по нашем мишљењу, ногрешна резоновања г. Алимпића, који је своме излагању, мора се признати, дао објективан и стручан карактер, те да би се нетачности његових погледа могле оценити по својој правој вредности. То је у толико пре потребно, што се за сада може сматрати да та резоновања дели и антропометријско одељење и уреднипггво „Полицијског Гласника", као зваиичпи

одељци Министарства Унутрашњих Дела, којих је г. А лимпић шеф, односно уредник. У томе чланку изнесено је повише мишљења и доста цитата разних научника и стручњака у питању о бертијонажи и дактилоскопији. Ови су махом Французи, те се већ у напред могло претпоставити, да ће као санародници Бертијонови имати само лепо мишљење о његовој методи. Ну, без обзира на то, а без обзира и на избор цитата, који су већином изабранп међу онима, који бране Бертијонову методу на штету дактилоскопије, ми се само можемо радовати овим изнесеним мишљењима, јер ће она, поред изнесених мишљења других научника у нашем раду, само допринети, да се ово питање свестраније простудира и правилније схвати и решава. Не улазећи, дакле, у оцену тога одељка у чланку, мислимо да се зауставимо на другом делу, у коме је писац као резиме изнео своје погледе на ово питање, аналишући правилности његових погледа и тачност мотива и гледишта других стручњака, на којима г. Алимпић базира своје з.чкл.учке, а не заборављајући при томе ни потребе и прилике наше полиције, кор у овоме случају морају бити од пресудног значаја. Да бисмо то могли учинити потребно је иретходно, да наведемо у кратким по-

тезима његово мишљење о добрим и рђавим странама ових двеју метода. По мишљењу г. Алимпића Бертијонов је систем савршен, веома прост и математички тачац у погледу класиФикације према антропометр. мерама. Има ту добру страну, што у погледу констатовања идентитета има множину доказа и, захваљујући опису криваца — живим слика-ма, — који је саставни део овога система, служи као изврсно средство за гањање и хватање криваца у бегству. „А најглавније замерке, које се данас чине Бертилоновом систему®, вели он, »ове су: а) што су мере личности иснод 21 године старости толико променљиве, да за класиФикацију постају илузорне; б) што и мере одраслих личности у неколико варирају, готово са сваким новим мерењем, услед иромена у димензијама мерених делова тела, и в) што је незгодно мерити женска лица. Од ових је замерака само нрва у истини основана с обзиром на нагло увећавање криминалитета малолетника. Што се тиче друге и треће замерке, оне су мало озбиљне, бар за оне, који су вршили нрактично мерење и клаоиФикацију картона". Што се дактилоскопије тиче г. Алимпић тврди : »Имајући за задатак да из-