Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 171

несемо имеђусобно упоредимо различите методе идентиФикације дужни смо, у цогледу дактилоскопије, конотатовати : а) да се дактилограми могу са успехом употребити за констатовање идентитета; б) да се дактилоскоппја може применити на све личности без разлике пола и доба старости , и в) да је узимање отисака просто, брзо и јевтино". У њене, пак, мане набројао је: што класиФикација отисака прстију није једнообразна у свима одељењима за кдентиФиковање, чиме се онемогућава интернационална размена картона, као код бертијонаже; што још није тачно утврђено, да ли разноврсност отисака иде у бесконачност те да се не би могао десити случај да два лица имају исте Фигуре отисака ; што се у случају потпуног или делимичног упиштења папиларних линија или у осуству прстију прибегава особеном и компликованом начину класпФицирања картона; што није моћна за нстраживање криваца у бегству , и што отисци прстију не дају у свакоме случају несумњиве гарантије, да је помоћу њих утврђен идентитет извесне личности, као код Бертијоновог система. Узмимо, да су баш и тачна та тврђења у колико се односе на антропометрију, али замерке изнесене против дактилоскопије пикако не могу опстати. Ми смо и у своме делу и у одговору г. БакиКу имали прилике да констатујемо тај Факат, да различито класиФиковање дактилоскопских картона код иојединих полиција ни у колико не чини овај систем непрактнчним и незгодним за интернационалну употребу. Ма како да је картон класификован у једној полицији, ипак се може употребити у другој, пошто се на њему налазе оригинални отисци оног лица, чија се идентичност жели да утврди, те га дотична полиција по томе може на свој начин класификовати. То је чак и преимућство овога система, јер је искључена могућност , да се некоме не утврди идентичност, као што би могао бити случај код антропометријских картона, ако би мере ма у чему биле ногрешне. Та замерка, најзад, отпада и са тога разлога што се баш и од оних стручњака, које је и сам г. Алимпић навео, тврди, да ће класиФикација интернационалног картона морати да буде по дактилоскопском систему, а тога не би могло бити, да он нема она својства, која карактеришу један интернационални систем. У своме делу (на 19. страни) навели смо, да су на универзитету у Аћегс1ееп-у вршени званични оппти са уређењем отисака прстију и да су резултати утврдили да би између 64 милијарде људи могла постојати два лица, чије би се папиларије на свима прстима иотпуно подударале, те да се отуда с правом може претпоставити да подударности не може бити када на земљиној кугли не живе више од једне и по милијарде људи. Закључак г. Алимпићев изгледа према томе произвољан, јер се то ни из једног цитата

наведених стручњака не може да види; а сем тога, то би се исто тако, па још с много већим правом, могло претпоставити п код Бертијоновог система — кад се већ почне претпостављати. Сви ми из праксе знамо, да су ретки случајеви, да лица немају коју руку или поједине прсте. Такви су случајеви, међутим, код дактилоскопије предвиђени приликом класиФиковања картона дотичних лица по дакгилоскопском систему. У осуству једног прста узимају се отисци одговарајућег прста са друге руке, а у недостатку једне руке узимају се огисци прстију са друге руке два пут. То је пракса немачких и аустријских полицајаца, који те картоне, ради лакшег нроналаска ставе одозго у реду, али тај посао нити је компликован нити толико тежак, да би се то могло овом систему приписати у недостатак. Г. Алимпић се позива већином на Фрапцуске ауторе н стручњаке, код којнх дактилоскопски систем није уведен у праксу, с тога и долази до таквог закључка, а не води рачуна о томе, да ни један практичар и стручњак као шеФ одељења за идентиФиковање по дактилоскопском систему не дели то мишљење. Ми смо бар навели мшпљење шефова одељења у лондонској, берлинској, бечкој, пештанској, па и загребачкој полицији, који дактилоскопији у томе не чине никакве замерке. Постоји заиста Факт, да дактилоскопски картони нису моћни за истраживање криваца у бегству, када би на њима били само отисци нрстију. Наши шеФови антропометријских одељења приписују дактилоскопији у највећу ману сваком приликом то, што дактилоскопски картони не располажу и тачним описом личности, чији су отисци прстију узети. Због тога и налази г. Алимпнћ, да је Бертијонов систем ненадмашан. Ми и не мислимо, да споримо, да је тачан опис криваца — т. зв. живе слике — леп и користан проналазак Бертијонов, али би се тај његов проналазак исто тако могао убројити и у саставне делове дактилоскопског картона, као што је и део антропометријског картона. Дактилоскопски картон не би заиста изгубио свој карактер, кад би поред отисака прстију добио податке и о опису кривца, па и његову ФотограФију или баш и особене знаке. Као што и има полицијских одељења, у којима се то све бележи на дактилоскопским картонима. Сасвим је, пак, друга ствар, да ли су те живе слике нама и нашој полицији толико потребне. А ко не зна, колико је тај систем са живим сликама компликован и тежак у примени, упућујемо га баш на књигу г. Алимпићеву »Бертилонаж« стр. 89—107, где ће се и лично уверити, да тај начин хватања непознатих криваца по улицама не може бити у нас изводљив још за дуги низ година, остављајући чак и то на страну. да нам он ни иначе неће бити потребан у пракси. Даље не треба да идемо. Ево је већ четврта година како дела наше антропометријско одељење у Београду, па да ли је

који полицијски чиновник учинио употребу од картона по тој методи ? Да ли је који кривац ухваћен помоћу тих ,живих слика" ? И да лп је ма када покушало одељење да упозна престоничку полицију са том тако потребном и неопходном вештином, која толико одликује бертијонски систем у гањању криваца? (наотавиће ое) Васа ЛазаревиЂ.

КАЗНЕНИ ЗАКОНИК ЈАПАНСКЕ ЦАРЕВННЕ од 23. априла 1907. године. (НАСТАВАК) 5. Деликти, којима се епречава или омета вршење званичне дужности. Ту спадају сила или претња, употребљена према државном или јавном чиновнику кад овај врши своју званичну дужност; тако исто кварење или уништавање печата или знакова које су поставилн државпи чиновници приликом стечаја и т. п. Ови се деликти кажњавају робијом, затвором или новчано. 6. Деликти бегства или пуштаља у слободу осуђеника. Кад осуђеник побегне из казненога завода, кажњава се робијом више или мање строго према томе, да ли је при том оштетио затвор или је употребио силу. Други је злочин: пуштање осуђеника у слободу или помагање да побегне, н најзад исти деликат сачињава и то ако осуђеников пратилац или чувар иусти овога да побегне. 7. Деликат скривања злочинаца и уништавање доказних средстава. Робијом или новчано се кажњава онај, који омогући бегство или сакрије злочинца или побеглога осуђеника, као и онај који уклони, уништи, Фалсификује или на преваран начин употреби доказна средства н предмете који томе циљу служе. Али и овај злочин остаје некажњен, ако су га извршили сродници злочцнчеви, не би ли га спасли заслужене казне. 8. Деликат побуне. Овај деликат састоји се из скупљања гомиле људи која врши насиља и претње. Коловође таквих деликата, као и они који су нарочито распаљивали н дражили масу, бивају кажњени робијом или затвором, а они који су само учествовали у тим скуповима бивају кажњени новчано. Ако, пак још није дошло да претњи или насилних радњи, већ се само маса на три позива није хтела растурити, имају се изрећи блаже казне. 9. Деликти злонамерне и нехотичне наљевине. Наљевина се нарочито строго кажњава — смрћу или робијом, ако намерно буду запаљени : зграда, железничка кола, елек-