Полицијски гласник

СТРАНА 172

ИОЛИЦИЈскн гласник

Г.РОЛ 22

трична ирегЈОЗна кола, лађа, рудник који служи људима као место становања или у коме се налазе људи. Казна је блажа, ако се у њима нису налазили људи, или ако је други какав предмет био објекат паљевине. Ко своје сопствене стварп запали не ће бити само тада кажњен, ако те ствари нису биле осигуране, ако нису на њима постојали никакви правни терети, ако нису биле под пописом и ако тнме није изазвата никаква опасност за публику. Ако је пак, ствар осигурана, или под пописом, или на њој постоји какав терет стварнога права, са сопствеником се има поступити исто онако, као да је запалио са свим туђу ствар. Покушај и припремнс радње казними су. Нехотична паљевина кажњава се само новчано. Као и за паљевину кажњавају се они, који туђе предмете униште пли покваре експлозијом барута, парног казана и т. д. У овом су одељку предвиђепе п казне за оне, који пуштањем струје, паре, гаса илн електрицитета, или препреком тнх струја убпју, повреде нли онеспособе људе; ту се могу евентуално употребити и казне које су предвиђене за повреде тела или оштећење здравља. 10. Деликти који се тичу поплава. Ту спадају радње, које проузроковањем поплава нанесу штету каквој згради, лађи, слектричној железници, руднику који служи за становање људи или у коме се људи находе. За такве се деликте нзриче казна смрти или робије; казна је блажа, ако је тиме оштећеп други какав предмет. За тим у ову групу дсликата долази кварење брана од поплава и других прсдмета који томе служе и пробијање насила, који су подигнути противу поплава. Најзад овде долази још и нехотично проузроковање поплаве. 11. Деликти ремећења саобраћаја. Најглавнији су кварење железница и њених путева, друмова и улица, канала, сигнала, светлећих кула и т. д. Ови су деликти квалифпковани, ако су тиме дошли људи у опасност. Код доказаног извршења оваквог дела изриче се казна смрти или робије, а код нехотичног дела казна је новчана. 12. Деликти нарушења домаћег мира. Тај је појам у јапанском казненом законику исти као и у казненом законпку немачке царевине. Упадање у туђу куНу, па ма ненаоружан. и неодлажење на захтев онога који је у праву, кажњава се као злочин робијом или иовчано. КвалиФиковано је дело, ако је такво упадање извршено у рејону палате, споредних палата и места где се привремено налази цар, за тим ако је неко упао у царски храм предака и у царско гробље. Са свим суиротно немачком, овај је дсликат казјним по званичној дужности. И покушај се овде казни.

13. Деликат повреде тајни. На тужбу приватног тужиоца кажњавају се робијом плн новчаио: недопуштено отварање запечаћених писама, као и издавање туђих тајни, ако то изврше свештеници, лекари, бабице, браниоци, апотекари, адвокати, нотари, н то ако су до сазнања тих тајни дошли као приватни људи. 14. Деликти у погледу пушеља опијума. У том смислу закон је набројао читав низ деликата и за њих је предвидео казну робије. (Нродаја, растурање, трговање, пушење оппјума и т. д.). 15. Деликти загађења пијаће воде. Загађење пијаће воде такође је подвргнуто врло високим казнама; евентуално може бити досуђена чак и смртна казна, а ако су одредбе за повреде тела и оштећење здравља строже, оне се морају нрименити. 16. Фалсификовање новаца и кредитних хартија. За то су у Јапатту готово истс казие као и у аустријском казненом законику; само је још потребно, код тога деликта да је ФалсиФИковање извршено у циљу употребе; свесно протурање лажних новаца казнимо је новчано. 17. Фалсификовање хартија од вредности. За фалснфиковање хартија од вредности важн псто што и за прављење лажних новаца; и ту је потребио, да је ФалсиФиковање чињено у циљу употрсбе, или ако је ФалсиФнковање пзвршио други, да је ФалсиФикат ушао у употрсбу. И овај деликат кажњава се робијом. 18. Фалсификовање исправа. У овај се деликат рачуна и то, ако неко да државноме чиновнику лажпе податке, да бн на тај начин овај учиино какав лажан извод. Ссм тога, под ову врсту деликата подводи се и кривица лекара који изда лажно уверење. 19. Фалсификовање печата и жигова. И ово јо ФалсиФиковање само онда казнимо, ако је извртнеио у циљу употребе. У ову врсту деликата урачунава се и ФалсиФиковање иотписа. КвалиФПкован је овај деликат онда, ако се ФалсиФикују псчати, жигови или потписи цареви, јавнпх и државних власти и њихових представника, или, пак, ако су бесправно употребљени. Код квалиФикованога деликта казна не може бити мања од 2 године робије. 20. Издавање лажних уверења. Ту долазе лажна уверења која се издају под заклетвом или лажни искази тумача и стручњака и вештака. Казна може бити ублажена или и сасвим опроштена, ако дотични деликвент призна да је се лажно исказао пред судом пре но што прссуда по тој ствари постане извршном.

21. Клевета. Под истим околностима, као и у горњем параграФу. и овде може бити казна ублажена или и сасвим опроштсна. (свршиће се) Доб. В. Бакић. БОРБА ЦР0ТЈ4В ЗЛОЧИНД Алберик Ролин профосор кривич. права на униворзитоту у Гану. (свршетак) Карактеристика завода Елмире огледа се још и у тежњи, да се код осуђеника развију мускули и излечи Физичка слабост, што је врло важно с обзиром на познати Факт, да су злочинци дегенерисана и несавршеиа створења, не само у погледу моралном, всћ и у погледу физичком. Ово се постпзава помоћу гпмнастичких II војппх всжбања. У Елмири јс подигнута огромна гимнастичка вежбаоиица, у којој се налазе све врстс гимнастичких справа и велпки резервоари за купањс и пливање. Што се тиче војпичких вежбања, њима су потчињепи сви осуђеници. Мишел Казарнн, некадашњи ше® генералне админиотративпе секцпје казнених завода у Петрограду, који је походио Блмиру, тврди у свом рапорту међународном конгресу за казнене заводе у Брислу (1900. год.) да војничка организација овог завода лпчи организацпјн гарнизопа једне тврђаве. Ш сфови војничке организације у Елмири јесу: директор завода, војни наставник п овога помоћпнк. Већина официра и подоФицира регрутована је међу условно ослобођеним осуђеницима, или међу онима из највише класе. Осуђеници из нижих класа нс могу добити никакво војничко одликовање. Шеснаест чета осуђепика деФилују, са музиком на челу, приликом парада у дворишту завода, поводом чега Казарпн вели: »Ове недељне параде привлаче из вароши многобројну публику; разне боје осуђеничког одела и правилност покрета чета, дају иаради сјајан и сугестиван изглед. На њима се врше јавно унапређења и деградације". Колико је све ово далеко од наших идеја и нашег ћелијског система, и како нам на први поглед изгледа театрално ! Поред тога, што војничка вежбања п руковање оружјем служе као одлична гимнастика, што навикавају на послушност, тачност и дисциплину, што принуђавају осуђенике да се потчине, да савладају своје бунтовне пнстинкте, и што инспиришу извесне осећаје части и самоодрицања, ова јавност корисна је још и са ова два разлога : осуђеници су много осетљивији према унапређењу или деградацији, а и публика долази до уверења, да се од њих може нешто учинити, да се могу поправити, дисциплиновати н укротити. Пошто је била сведок овог нризора, она ће их, може бити, примиги са већим поверењем кад по изласку из завода буду покушали да постану мирни и корисни чланови друштва.