Полицијски гласник

СТРАНА 174

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ П

туру, све што је имала са том индивидуом, грижу савести. њену залуделост и најпосле држање Алисе Дмен, која је увидела очајање њене госпође и пошто је њој ишчупала тајну, госпођица је писала Липену и организовала ову историју крађе, да бих је само спасла из канџи Бресонових. — Зар ти, Сузано, зар ти, понављаше господин од Емблвала сасвим погрбљен и скрушен . .. Како си то могла . . . ? * * * Ноћу истога дана, парна лађа »Варош Лондон," која врши саобраћај између Кале и Дувра, пловила је полако по мирноме мору. Ноћ је била мрачна и тиха. Изнад лађе опажаху се мирни облаци и лака магла одвајаше је од бесконачног простора, који је требао бити обасјан светлошћу месеца и звезда. Већи се део путника беше сместио по кабинама и салонима. Међутим, неколико куражнијих путника шетаху се по месту или дремаху на дну лађе, покривши се дебелим покривачима. Овде се опажаху светлаци цагара и уз тихи ветар допираху свуда шапати гласова, услед општег свечаног ћутања. Један се од путника шеташе одмереним корацима дужином ограда и одједном стаде пред извесном особом, која се беше опружила на клупи, загледа је мало боље и како се ова мало покрену, рече јој: — Држао сам да спавате, госпођице Алисо. — Не, не, господине Холмсу, не спава ми се. Размишљам. — 0 чему ? Да није случајно ово иидискретно што вас питам ? — Мислим на госпођу од Емблвала, којаје, без сумње, веома тужна! Њен је живот упропашћен. — Али не, рече живо Холмс. Њена погрешка није такве природе. да се неда заборавити. Гос-подин од Емблвала заборавиће ту непријатност. Већ пред нашим одласком гледао је на целу ствар другим очима. — Вероватно .... али ће много времена требати, па да се све заборави .. . а она ће за то време да пати. — Ви је много волите ? — Много. То ми је и дало снаге, да се смејем онда, кад сам дрхтала од страха; и да вам смело гледам у лице, кад сам хтела да избегнем ваш поглед. - И ви сте несрећни што је ост&вљате ? — Веома несрећна, јер немам ни родитеља, ни пријатеља . . . Никога, сем ње. — Имаћете и ви пријатеља, рече јој Енглез, и они ће вам ублажити вашу тугу, то вам обећавам .... моје су везе многобројне.... од великог сам утицаја... будите спокојни и уверавам вас, да вам неће бити рђаво. — Вероватно, али госпођа од Емблвала неће више бити ту .... Ово је била цела конверзација. Шерлок Холмс се прошета још мало по мо-

сту, па се за тим врати и седе поред његове сапутнице. Магла се поче растурати и облаци изгледаху, да се губе у аебу. Звезде блистаху. (свршиће ое) с француског Милутин Т. МарковиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине шарбановачке, у срезу бољевачком, актом својим Бр. 1024, пита: »По прегледу дуговања и потраживања општине шарбановачке, концем 1907. год. показано је, да општина дугује, и то: 1. Друмског приреза, који је ранијих година наплаћен од грађана и у каси остао непредат власти, 346• 00 динара 2 . Приреза »паљевина®, који је наплаћен с главе на главу, на основу закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем туђих ствари (измењен и допуњен одредбама о крађи), а по решењу ово-општинског одбора, за накнаду штета, колико општина дугује појединим овд. грађанима по наравнању са општинским пуномоћницима и судској пресуди 5.303'49 дин. 3. Приватног депозита • • 115*20 „ 4. Свечарског г. Ђорђу Л. Ивановићу свешт. овд. 65'20 » 5. Приреза наплаћеног за набавку дрва, од ран. год. 17-40 „ 6. Приреза наплаћеног за зидање цркве у Шарбановцу од ран. година • 382'75 » 7. Кошевском Фонду, наплаћен од дужника за раније године • • • • 60*00 » и 8. Разним лицима, за канцелар. материјал • 30*71 » Свега • • 6.320*55 дин. Ова сума новаца утрошена је по општинском рачуну — како су рачунополагачи изјавили — на буџетом одобрене расходе, а није издата нашта је намењена. Према овоме, за сада општински суд односпо руковаоц касеније у могућности, да исплати паљевине и крађе у 5.303*49 дин. колико је наплаћено за ову циљ, као што је напред поменуто. Тако исто има се послати власти друмски лрирез, што је остао у каси 346*—, ди. Приватни деиозити — неподигнути, којп се морају издати дин. 180*20; има се послати кошевском Фонду утрошених дин. 30*71 и Духовном Суду наилаћени прнрез за грађење цркве са којим фондом рукује Управа Фондова дин. 382*75, а и приватна лица траже, да им се исплати рачун за канцеларијски материјал у 60 динара. Па како ова сума није одобрена буџетом за ову год., нити одбор иристаје,

да се новим прирезом изравнање по рачунима изврши и дуг овај исплати коме колико општина по ирегледу дугује, јер, вели, да је руковаоц касе, који је наплаћивао овај прирез , имао нарочити прирез да тражи на издатке које је вршио, и да није ни у ком случају смео употребити ових 6.320*55 динара и услед тога суд се налази у врло незгодном положају, нарочито због приреза » ааљевин а," пошто лица којима општина дугује за паљевине и крађе непрестано траже, да им општина по пресуди и наравнањима плати штету. Да би суд знао како и на који начин да ову ствар приведе крају, — част има обратити се уредништву са учтивом молбом за обавештење: 1. Има ли у овакој радњи руковаоца касе и наредбодавца како је напред изложено материјалне и кривичне одговорности ? 2. Како ће суд ову ствар лривести крају, односно на који начин да дође до могућности и исплати овај општински дуг, нарочито прирез за накнаду штета који је везан са роком? Ово обавештење неопходно је потребно оуду. те да би се избегле извесне незгоде, које могу наступити. Овом приликом Суд напомиње да је дуговани општински прирез од ранијих година предвиђен буџетом за ову годину, и у толико је мање разрезано приреза за ову годину. (( — На ово питање одговарамо: Ако су напред поменуте суме утро-* шене на издатке, који у опште нису били предвиђени буџетом, или су предвиђени али били недовољни па чињена прекорачења, онда су рачунополагачи одговорни материјално за штету, коју су нанели општини и појединцима, јер је њихов рад противан наређењима чл. 3. 8. и 9. закона о окружним, среским и општинским буџетима. У том случају требало би их олтужити Главној Контроли да у смислу чл. 3. поменутог закона и закона о своме уређењу, предузме према рачунополагачима и наредбодавцима потребне мере обезбеђења, ако то већ није учинила вршећи преглед рачуна ранијих година те општине, који су, вероватно, иослати њој у своје време. Ако су, међутим, издаци чињени само на буџетске лозиције и у границама одобреним буџетом, па овај дуг проистекао отуда, што општински прирез или остали лриходи, предвиђени буџетом, нису могли бити покупљени у оној количини, колико су предвиђени, те издатци исилаћивани из општих прихода по буџету, онда рачунополагачи и наредбодавци не могу материјално одговарати лошто у истини нису нанели никакве штете општини, јер на њој лежи дужност да исллати оно шго је утрошено да омогући правилан живот општине. Ако је, велимо, овај последњи случај, онда треба сва ова дуговања унети у буџет у смислу чл. 38. тачке 4. закона о буџетима, па да се ирирезом покрију и исплате.