Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175

Само суд треба да има на уму, да не треба терати какав инат или гледати на какве моментане користи за општинску касу, јер су користи које ће железница донети крају, кроз који пролази, много веће, па зато треба да учини сваку услугу, коју може општинским имањем, и без штете за ово, како држави тако и предузимачима. Тако, треба дозволити подизање барака и т. слично на општ. земљишту без накнаде, само кад то не смета употреби имања, као што је н. пр. случај са сточним појилом. III. Суд општине ратајске, актом својим Бр. 1004. пита: »Један грађанин суседне општине, има извесно имање у овој општини. За време попнса имовине, он није ово имање уписао у књигу Б. ове општине, него га унео у књигу општине из које је он. Сада хоће да се убаштини на ово имање, и тражи од овог суда да он то учини. Пита се уредннштво: који га општински суд може убаштинити на ово имање — да ли овај, у чијем се атару имање у истини налази, или онај у чије је књиге уведено и где се и порез плаћа?" — На ово питање одговарамо: За потврду тапије надлежан је онај суд, у чијем се атару имање у истини налази, без обзира на то где се плаћа порез.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Милан — Дамњан — Данчика Лазић Вранић 5 звапи „Гуска", осуђеник беогрд-

проседих, очију жућкастих, у грчђанском обичном одеду; од особенпх знакоиа има: а) на обе мишице по три велика ожиљка од педцовања ; б) иладеж, ве.шчине кукурузног зрна, за 19 см. испод седмог кичменог обртља и за 5 см. у десно од кичме, в) младеж, ведичине зрна од сочива, за 2 4 см. испод седмог кичменог обртња и за 3/9 мм. у десно код кичме, и д) по темену и слепим очима ћедав је. На осуди је био због две опасне крађе, а осуђен је преоудом Првостепеног суда за варош Београд од 24 маја 1899. год. Бр. 12.129, на двадесет година робије. Раније је једном осуђиван у 1 89 4. години због опасне крађе пресудом ваљевског црвостепеног суда. Позивају се све полицијске и општимске власти да одбеглог Лазића енергично у својим домашајима потраже и пронађеног стражарно спроведу Управи београдског казненог завода с позивом на акт Бр. 3048.

Исаило Миливојевић, 2 0. прошлог м-ца између 11 и 12 часова пре подне извршио је убиство над Вељком Јовановићем, к.метом села Бабице, и са пушком побегао. Исаило је стар 5 0 година, средњег стаса, округлог дица, ћелав, мрких бркова, брија се, жугих обрва и очију, великог носа; од одела имао је на себи: чакшире и гуњче од жутог сукна, танку куповну кошуљу, на глави гаубару. Позивају се све полицијске и онштинске власти да Исаила најживље потраже у својим домашајима и нађеног под јаком стражом спроведу начелнику среза косаничког с позивом на депешу Бр. 6687.

Т Р А Ж Е С Е Љубомира Крагујевића, браварског шегрта, који је 17. пр. м-ца побегао од свога газде Драгољуба Бранковића, бравара нз Ниша, тражи начелство окр. нишког ради предаје родитељима. Љубомир је стар 14 година, високог раста, сувоњав, црне косе, смеђих очију, округлог лица; на себи има плаво цивилно одедо,

На случај, да одбор улорно остане при томе, да се ова сума не уноси у буџет, општински ће суд тражити да одбор о томе донесе своју одлуку, па ће ипак суму дуговања унети у буцет, па и одлуку одборску и свој извештај послати окружном одбору, који одобрава буџете, и он ће, кад нађе да је суд у праву, одобрити буџет како га је суд предложио. У осталом, одбору треба објаснити, да сви они, што имају у рукама поравнења извршена за крађе и паљевине, као и они остали, који имају признања општине о дуговању, могу тражити наплату из општинске имовине, те је општински интерес да се те суме уносе у буџет и исплаћују без нових трошкова за општину. II. Суд општине мировске, у срезу бољевачком, актом својим Бр. 431,пита: „Преко атара ове општине прави се железничка пруга Параћин — Зајечар. Предузимачи ове железнице копају камен, шљунак и песак из њива и ливада појединаца, и ако су ове удаљене од железничке трасе по 200—300 метара, и тако им упропашћују и руше имања. Људи долазе на жалбу код општине, и кад она зове предузимаче и саветује да не руше имовину појединаца, они одговарају да на то имају права. Моли се уредништво да изволи објаснити: да ли ови предузимачи одиста имају ова права и шта може суд да учини за заштиту имовине својих грађана? Даље: један предузимач подигао је бараку на општинском имању, на 200 метара од трасе. За ово подизање није тражио дозволу ни од кога из општине. Бараком је затворио сточно појило. Суд га позива да измести бараку и отвори појило а он неће да чује. Шта може суд да уради за заштину свога права?" — На ово питање одговарамо : У бр. 20. »Полицијског Гласника" од ове године, ми смо објаснили каква су у опште права државна на експроприацију земљишта за железничку пругу. По ономе, што законска наређења говоре, предузимачи немају права да сами, без суделовања државне власти, улазе у имовину нојединаца и руше, вадећи камен, шљунак и иесак. За сваки комад земље, који се заузима, има државна власт да извести дотично лице и позове га да га њој уступи а она предузимачу, под оовезом накнаде. Ако се овако не ради, него предузимачи сами улазе у имовину појединаца и руше, онда нека ошптински суд, по тужби нриватних, ноступа са њима но § 375. и 375. а кр. закона, управо кад какву од поменутих кривица учнне. Што се тпче нодигнуте бараке, којом је затворено сточно појило, нека се и ту примени номенута законска одредба, ако сам предузимач не дигне бараку у року који му суд остави.

ског казноног завода, родом из Сентомаша у Аустро-Угарској, 2 4. пр. месеца побегао је са осуде н до данас није пропађен. Милан је стар 48 година, средњег раста, косе и бркова црно

на Д1ави качкет, а на ногама ципеле. Препоручује се свима полицијским и општинским властима'' да Љубомира живо потраже и нађепог упуте начелству с позивомјј^на акт Бр. 1 08 43.