Полицијски гласник

ВРОЈ 27

Г10ЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211

0 ТУЖБАМА ПО НЛАНУ 28. УСТАВА против државних чиновника, званичника, председника опш гинских судова, кметова и општинских званичника због повреда приватних права вршењем службене дужности, и ислеђењу по овим тужбама.

(СВРШЕТАк) Само код неких кривичних дела, као што су дела из §§ 106., 122., 123., 125. и 127. кр. зак. може суд сам по неиосредно поднноеној тужби приватног лица да изврши истрагу без претходног комисијског извиђаја по § § 48. и 49. зак. о чинов. грађ. реда. По тужбама приватних лица за ова дела, доиста може суд сам, на осиову прибављених акта о званичној радњи оптуженог чиновника, саслушања сведока, поднетих доказа у тужби, да изврши ислеђење п утврди постојање дела и »не тражећи претходно комисијс.ко ислеђење по зак. о чинов. грађанског реда к . Али код других неких дела, као што с.у утаје, фалсификатд књига, нослуга и т. п. иследни судлја није у могућности, као што смо казали, да изг,јШИ ислеђење по поднесеној приватној тужби, без претходног извиђаја комесара. — једног или више — одређеног у смислу §§ 48. и 49. зак. о чинов. грађ. реда. Само што би као што рекосмо, надчежни министар који га одређује, био дужан да се одмах одазове судском захтеву за такво ислеђење. Цитирана дакле одлука Касационог Суда : »не тражеИи аретходно номисиЈСКо ислеђење ао закону о чинов. грађ. реда", не може да се примени у сваком случају оптужења чиновника за повреду прив. права у службеној дужности, и ми сматрамо: да ово комисијско ислеђење о коме је реч не треба тражити само у оним случајевима т. ј. онде, где суд доиста може да изврши ово ислеђење без претходног комисијског ислеђења по зак. о чинов. грађ. реда, као гпто су дела која смо горе поменули. Где пак то није могућно, као што су примери оптужаба које смо наводили, има места примени §§ 48. и 49. зак. о чин. грађ. реда: ислеђењу преко комесара, и у том смислу треба и разумети поменуту одлуку Касационог Суда. Свакојако, једном законском допуном § § 48. и 49. иом. закона потребно је довести у сагласност ове законске прописе са чл. 28. устава, како би се избегле садање тешкоће, које износимо, и контроверзна мишљења у овим питањима. У исто време требало би прописати, због случајева ислеђења које приказујемо, да је овај извиђај преко комесара, једног или више, о коме је реч у цитираним §§-има: Ђ дужан министар да »нареди одмах сваки пут по захтеву пр»востепеног суда и у случајевима чл. 28. »устава, кад суд буде нашао то за по»требно, и ради истог буде се обратио »надлежном министру, у чијем је ресору »чиновник кога је приватно лице опту»жило по чл. 28. устава«. Само на овај начин, моћи ће суд да изврши истрагу по свакој ноднесеној тужби приватних

лица против чиновника због повреда прив. права, које му се предају непосредно по чл. 28. устава, коју сада, преко иследног судије, као што смо видели, није могућно извршити у сваком случају ових оптужења. Осим тога, и сама истрага К0 ЈУ С УД буде водио на казани начин, добила би .јачу гаранцију, да је правилно извршена, јер би се водила на основу административног извиђаја извршеног од стручног лица — комесара — из саме струке у којој је онтужени чиновник. * * * Тужбе које поједина приватна лица предају суду на основу чл. 28. устава против нредседника општинских судова, кметова и општ. часника, због приватних повреда права, још су многобројне и чешће од оних које се предају суду против ччновника. У њима се обично представљају кривична дела из § § 122., 123., 125. и 127. крив. зак. по пекад и дела из 111. и 113. кр. зак. И ако је за ислеђење ових кривичних дела, но правилу надлежна полицијска власт, јер је по § 19. крив. суд. пост. она редовна иследна власт за сва кривична дела осим оних које учине чиновници у службеној дужности, ипак се поједина приватна лица радије обраћају са тужбама о којима говоримо, непосредео суду, користећи се чланом 28. устава и тако обилазе надлежну полицијску власт за ово ислеђење. Како ових тужаба има доста, а територијална надлежност првостеп. судова доста је пространа, то су судови у немогућности да врше брзу иотрагу по овим тужбама. Осим тога, ово ислеђење кривица општинских часника по овим тужбама успоравају и друге тешкоће око прибављања акта од општин. судова, саслушања сведока, који се позивљу у суд из доста удаљених места, итд. Међутим су полиц. власти, као непосредне надзорне власти над општинским судовима, и као редовне иследне власти, по § 19. кр. пост. у бољој могућности да брже изврше истрагу по поменутим делима; да на време констатују само дело, ако постоји и испитају све околности које само брза истрага може да прикупи, док учинилац, дела није уништио трагове. Видели смо да иследни судија првост. суда који врши ислеђење по овим тужбама није редовна иследна власт за ислеђење крив. дела. Иследни судија је делегирани орган суда за судска дослеђења по прописима главе XVI крив. суд. пост. и за ислеђења у оним случајевима које предвиђају § § 22., 23., 24., 25., 201. и 208. крив. пост. Ти су случајеви, као што смо казали, кад га министар правде одреди за ислеђење каквог крив. дела на захтев полиц. власти; кад се дело пред судом појавило; кад има да се иследи још какво дело оптуженог, који је под суд стављен. Члан 28. устава проширио је ове атрибуције иследног судије и на ислеђења по тужбама о којима је реч у истом и о којима говоримо. У колико је ово проширење његових атрибуција на ислеђења по чл. 28. устава, јача гарантија за индивидуалну слободу и права приватних

лица, јер се истрага поверава лицу које је независно у својој радњи од управне власти, у толико као што смо видели оно има и својих махна. Најглавнија је махна та што овоме иолеђењу оскудева брзина истраге, која се и при најбољој вољи за брзим ислеђењем не да отклонити због тешкоћа које смо изнели, а које се у практици толико примећују. Осим тога, проширењем атрибуција иследног судије и на ислеђења о којима говоримо, буди се у неку руку неповерење у редовну иследну полицијску власт, која је у првом реду надлежна за ислеђење по тужбама приват. лица против општинских часника. Злоупотребе и несавесности у ислеђењу лако је сузбити, али је незгодно допустити овај изузетак ислеђења против општин. часника, од редовне иследне власти за ова дела, а то је полицијска, донде докле је она у оиште редовна иследна власт за крив. дела. У самом ономе јавном пнтересу, у коме је донесена одредба чл. 28. устава о праву појединих прив. лпца на непосредну тужбу суду против општинских часника, због повреда приватних права, потребно је и одржање ауторитета редовне иследне власти за ова ислеђења, који се, као што рекосмо, у неколико вређа овим изузетком. Не може се мислити да је законодавац то хтео. Довођењем у сагласност цитираних одредаба крив. суд. поступка, у којима су одређене Функције иследног судије првост. суда, које су уског пространства по овим одредбама, са чл. 28. устава, које је на реду — зар не би било умесно том приликом, дати суду овлашћење: да у случајевима поднесене тужбе суду против општ. часника по овоме члану, ислеђењем ао истој суд може извршити и ареко надлежне аолицијске влаСти, кад то за аотребно нађе? Тиме би се боље очувао ауторитет редовне иследне власти у самом оном јавном интересу у коме донесена ова уставна одредба, а прив. права била довољно заштићена тиме што би сам суд водио рачуна о овим ислеђењима, која буде предао полиц. власти. Милош М. Станојевић. судија.

ПРИЈАВЉИВАЉЕ 0ТАН0ВНИШТВА КОД П0.1ИЦЦ јских и општинских власти

Г. М. Протић, бивши питомац Министарства Унутрашњих Дела за студирање питања о пријављивању становништва у париској полицији, побуђен нашим неповољним мишљењем о његовом раду у томе правцу, — како то тврди уредништво »Полицијског Гласника«, — сматрао је за потребно, да подвргне стручној оцени наше дело о пријављивању под горњим насловом, чланцима штампаним у 18.—21. броју овога листа. Верујемо, да је његова намера бида најбоља и да се свим силама трудио, да да оцену, коју је наше дело заслужило, у колико му је то било могућно, — али видимо и то, да је било са свим излишно