Полицијски гласник
СТРАНА 274
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 35
о, у срезу јасеничком округа смедеревског 5, у срезу моравичгом 5, у срезу неготинском 4 (1 пронађена), у срезу белнчком 4 (3 пронађене), у вароши Пожаревцу 4 (3 пронађене), у срезу пожаревачком4, у срезу моравском округа пожаревачког 4 (2 пронађене), у срезу голубачком 4 (2 пронађене), у срезу грочанском 3, у срезу посавском округа ваљевског 3 (све пронађене), у срезу расинском 3 (све пронађене), у срезу копаоничком 3 (све пронађене), у вароши Пироту 3 (2 пронађене), у срезу азбуковачком 3 (све пронађене), у срезу хомољском 3, у срезу тимочком 3, у срезу драгачевском 3 (2 пронађене), у вароши Београду 3 (све пронађене), у срезу ваљевском 2 (1 пронађена), у срезу тамнавском 2 (1 пронађена), у срезу јабланичком 2, у срезу крагујевачком 2 (1 пронађена), у срезу ресавском 2, у срезу деспотовачком 2, у вароши Нишу 2, у срезу алексиначком 2 (1 пронађена), у срезу посаво-тамнавском 2 (обе пронађене), у срезу звишком 2 (обе пронађене), у вароши Смедереву 2, у срезу орашком 2 (1 пронађена), у срезу бољевачком 2 и по 1 у срезовима: колубарском округа ваљевског (пронађена), пољаничком, власотиначком, лесковачком '(прона^ена), пчињском (иронађена), јасеничком округа крагујевачког (пронађена), крајинском, поречком (пронађена), жупском (пронађена), темнићском (пронађена), моравском округа нишког (пронађена), јадранском (пронађена), млавском (пронађена), таковском (пронађена), љубићском (пронађена), прокупачком, добричком (пронађена), рачанском , ужичком (пронађена) иу варошима: Ваљеву (пронађена), Ћуприји и Чачку (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 16.015 динара. Здонашерних поништајатуђих ствари било је: у срезу тамнавском 9, у срезу крагујевачком З^ у срезу лепеничком 3, у срезу подунавском 3, у срезу колубарском округа ваљевског 2, у срезу гружанском 2, у срезу јасеничком округа крагујевачког 2 (1 пронађен), у срезу беличком 2, у срезу ресавском 2, у срезу
параћинском 2 (1 пронађен), у срезу орашком 2 ипо 1у срезовима: космајском, подгорском, расинском,трстеничком, левачком, нишком, сврљишком, рамском, рачапском и у вароши Пожаревцу. Вредност уништених ствари износи око 2.607 динара. Поред изложених дела у току месеца^ јула извршено је још у Србији и 20 самоубиетава и то: у С .резу јабланичком 2, у срезу студеничком 2 и по 1 у срезовима: грочанском, врачарском, колубарском округа београдског, гружанском, крагујевачком, јадранском. пожаревачком, звишком, моравском округа пожаревачког, љубићском, подунавском, зајечар-
ском, добричком, златиборском, ужичком и жичком. Ова самоубиства извршена су: вешањем 10, ватреним оружјем 6, дављењем у води 2, тровањем 1 и снакањем у аровалију 1, а узроци њиховом извршењу леже: у душевном растројству за 9 слу#аја, у страху од казне за 2, у дугој болести за 2, у грижи савести за 1, у љубави за 1 и у частољубљу за 1 случај. За четири случаја узроци су непознати. Један иокушај салоубиства извршен је у срезу златиборском, ватреним оружјем, услед страха од казне. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:
О К Р У 3 И
Округ београдски
ваљевски • • • врањски •... крагујевачки • • крајински • • • крушевачки моравски • • • нишки .... пиротски • • • подрински • • • пожаревачки руднички • • • смедеревски • • тимочки .... топлички • • • ужички • • чачански • • • Управа града Београда
Свега:
М
о
еЗ н
О со а
о
3 о 3 н 5 \о
44
40 15
24
41
12
153
42
20
Из канцеларије Антропометријс к о - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњмх Дела, 25. августа 1908. године АБр. 983. у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) И повређени и оштећени јесу сведоци, који се редовно у пуступку имају саслушавати. У § 116 наређује се и то, о чему се оштећени нарочито има да испита. Но и ако су они сведоци, ипак се њихове сведоџбе у доказаној снази не могу изједначити са сведоџбама способних сведока, јер се само на основу њих не може увек свака чињеница доказати. Њиховим се сведоџбама не поклања потпуна вера стога, што постоји сумња или да не могу или да неКе да кажу праву истину. Противу повређеног стоји то, што се он у тренутку вршења кривичног дела налази у узбуђеном стању, да не може сваку околност правилно да опази. Сем тога, и повређени и оштећени су заинтересовани, и тај интерес, да
једно лице буде осуђено, може их навести да кажу неистину. Они су, дакле, сумњиви сведоци. Из овога, опет, не треба извести, да су њихове сведоџбе без икакве доказне вредности, јер оне, по оцени суда, могу се узети или као основ подозрења, или, чак, и као потпун доказ. Има, дакле, чињеница, које се потпуно могу доказати само исказом повређеног или оштећеног. Настаје питање: шта се може доказати исказом повређеног или оштећеног ? 1 )
*) Ово је питање дуго времена било спорно у Аустрији. Спор се водио око разумевања т. 1 § 270 аустријског поступка од 1853, која се оснива на § 404 а аустријског казненог законика од 1803. Ради објашљења § 404 а издан је 20 јула 1810 нарочити дворски декрет, на основу кога су била послата Апелационом Суду у Ческој још и нарочита упутства. У истом смислу тумачила је и наука и пракса како § 404 а казн. зак. од 1803, тако и т. 1 § 270 крив. пост. од 1853. (Види: КИка, Ве\те181ећге 153 и дал.е, Исти §епсћ182еНип§ од 1856 бр. 40 и 71; ВиЦ, СотгаеШаг II 100 и даље). Па како је т. 1 § 2 30 нашег крив. пост. веран превод т. 1 § 270 аустријског поступка од 1853, то се и она има разумети онако исто како ее разумела у Аустрији.