Полицијски гласник

СТРАНА 278

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

шева утопљемика, промену боје и начина ношења косе и браде. У влажном стању коса је увек угаоитија, тако да косе угасито плаве, или чак обично-плаве, изгледају готово угасите. Бркови, обично подигнути, услед влаге падну на ниже; најбоља женска фризура услед влаге постаје накарадна и мења у толикој мери општи изглед главе, да је често пута неопходно потребно, приликом идентиФиковања лешева утопљеника, претходно осушити им косу и очешљати их, старајући се при овом да им фризуре буду што приближније првобитним фризурама, т. ј. оним које су за живота носиле. Ово што вреди за лешеве утопљеника, вреди у свему и за лешеве чија су лица крвљу умрљана, јер и крв мења боју косе и леии длаке, услед чега се квари фризура и начин ношења браде. С тога је и овде неопходно потребно да се леш пре идентиФиковања опере, осуши и на њему доведу у ред коса, брада и бркови. Најзад, узрок погрешној или пропуштеној идентиФикацији лешева лежи још и у томе, што се у већини случајева сведоцима показују лешеви наги, или само у кошуљи. Приликом прегледа леша одело се с њега скида и обично се поново не облачи, јер се верује да ће сведоци познати леш и без одела. Ово је једна заблуда, шта више једна велика заблуда. Сведоци ће често пута познати, и то врло лако, леш на коме је одело, докле га нагог никако неће моћи познати. Публика је тако мало навикнута да посматра свога ближњег у нагом стању, да је одсуство ове навике спречава да га позна. Шта више, публика много боље познаје људе по оделу него по конфирмацији лица и тела. Одузмите јој ову лакоћу познавања по оделу, па ћете самим тим умањити заполовину шанс познавања. У извесним одељењима, н. пр. у париској Морги, одело стоји поред или испод нагог леша. Ова предострожност није од Бог зна како велике користи; са хаљинама које нису на лешу, већ поред или испод њега, псто је као и са лешевима који леже потрбушке. Пошто публика није навикнута да их виђа у овом положају то их не може ни познати, осим ако не притежавају какву нарочито карактеристичну особину. У осталом, влажно одело утопљеника мења, као и коса, првобитну боју, и губи своју Форму, што такође отежава идентиФикацију. Шта треба радити у циљу што бољег позиавања лешева? Теоријски одговор на ово гштање врло је прост: аостарати се, ириликом аоказивања лешева сведоцима, да њихов изглед одговара што више изгледу живих лица. Практично решење овог питања још је простије. Ако се буде водило рачуна о ономе што смо до сада казали о узроцима заблуда приликом идентификовања лешева, добијаће се увек много бољи резултати но што су се до сада добијали. Потребно је, дакле, пре свега да се леш, који ће се показивати сведоцима, постави у положај који ће подсећати на живот. У овом циљу леш треба посадити

на столицу и кајишом привезати га за њен наслон. За одржање главе упогребљује се нарочити наслон, који је такође учвршћен за столицу, и на који се наслања потиљак. Излази само ио себи, да леш треба брижљиво обући, а према потреби и довести му у ред косу и браду. Сваки траг крви мора се брижљиво отклонити, јер крв често пута плаши и узнемирује сведоке. Очи треба отворити и приближити их што више очима живих личности, било помоћу методе Др. Миновића (употреба стаклених очију), било помоћу методе Гос. Рајсове (убризгавање глицерина). Лако бојадисање усана црвенилом (кармином) олакшаће такође познанство леша. Ако су уста отворена, треба их затворити по методи Миновићевој, која је описана у његовом раду Нов пачин фотог-рафисања лешева.*) Ова иста метода може се са успехом употребити и за измену израза лица лешева. Ако је леш прешао увечико у процес трулења, или ако је био дуго у води, његово приуготовљавање за позванство постаје врло тешко, Да би се отклонио оток лица, произведен продирањем гасова у ткиво, најбоље је употребити методу Др. Миновића, која се састоји у секцији главе, једнаке оној која се употребљује за отварање лобање и секцији образа. Зеленкаста боја лешева у процесу распадања отклања се помоћу талка, којим треба посути лице утопљеника. Овако приуготовљавање лешева, у циљу олакшавања њиховог познанства, могућно је само у специјалним локалима; самом показивању леша сведоцима, треба по могућству приступити тек пошто је леш пренет у моргу. Често пута, истина, на ово се не може чекати, већ је потребно да се леш одмах покаже сведоцима. У овим случајевима треба бар леш поставити у природан положај, довести у ред одело на њему, отклонити трагове крви и т. д. Ако је могућно чекати (за непознате самоубице н. пр), сведоцима не треба показати сам леш непосредно, већ његову ФотограФију. И доиста, сведоци ће лакше познати ФотограФију једног леша него сам леш. Ово се објашњује Фактом, што изглед ФотограФије много мање узбуђује сведока но изглед леша, и што разни начини, који се предузимају у циљу приближавања леша живој личности, дају много боље резултате на ФотограФији но на самом лешу. Разуме се већ, да леш за ФотограФисање треба претходно приуготовити исто онако као и за непосредно показивање сведоцима. Познавање живих лнца. Заблуде приликом познавања или непознавања живих лица много су веће но приликом познавања или непознавања лешева. Истражне судије и експерти могу нам навести веома чудновате случајеве заблуда приликом познавања или непознавања појединих живих лица од стране

*) Видети наш превод овог рада у 50. броју <(Полицијоког Гласника" за 1904. год.

сведока. Раније смо већ поменули да је моћ познавања код извесних људи у опште врло мало развијена. И томе се не треба чудити јер, као што је већ одавно казато : ми можемо у мислима видети само оно што можемо речима оаисати. Да би некога поуздано познали, потребно је да га умемо тачно описати. Сведоци, који тврде да могу сигурно познати извесну личност, треба претходно да је тачно опишу, ну они ће то тешко учинити. И доиста, које имао прилике да присуствује иснитима пред истражном влашћу, морао се изненадити непотпуности личних описа које дају сведоци, па чак и они који су врло добро познавали личност коју описују. Такви лични описи почињу са неодређеним доба старости: п мл ас) к , л већ у годинама ®, п сгар (< . Сведоци који прецизирају и изјављују н. пр. »човек између 22 и 25 год. к релативно су ретки, па и они се ипак често варају. После означења доба старости, долази означење висине стаса. Неодређени изрази: »велики 11 , »средњи« и »мали« такође су они које судија најчешће слуша. И ако је смисао ових израза веома простран, ипак би се они још корисно могли употребити за истраживање, да у много случајева нису скроз погрешни. Колико смо пута имали прилике да чујемо од сведока, да извесна личност има велики стас, док смо ми доцније, имајући ову личност пред собом, констатовали да је њен стас више мали. Публика у опште суди о стасу једног лица према околини у којој га је видела. Тако сведок види једно лице средњег стаса у друштву 2—3 лица малог стаса, и констатује да је ово лице знатно веће од својих другова, а сам овај Факт довољан је, да се код сведока створи уверење да је лице, о коме је реч, великог стаса. Он се, шта више, неће устручавати да ово енергично потврди и пред судијом, губећи при овом потпуно из вида да је висина, коју је посматрао, била само релативна. ГТознат нам је тако исто један случај, у коме је један сведок, врло добро писмен, тврдио, да је једно лице било високог стаса, док је оно у ствари имало стас мали. Њега је сведок видео где седи, па је из великог полустаса, који је ово лице имало, закључио да му и стас мора бити велики, док је ово лице случајно имало кратке ноге. Трећа врста обавештења о личном опису, коју дају сведоци, јесте обично сумарни опис одела. Обично се почиње са бојом одела. Изјаве сведока у овом смислу, т. ј. у погледу боје одела, готово увек категоричне су. Ово по свој прилици с тога, што за већину боја познају изразе. Могло би се, дакле, допустити, да су обавештења ове природе тачна, али, на жалост, то није увек случај, јер се губи из вида, да боја зависи и од услова светлости, и да се са променом ових услова мења и она. Тако један угасит штоф , виђен на брзу руку у коридору рђаво осветљеном, може изгледати црн, услед чега сведок, опет, може доцније тврдити пред судијом, да је личност, коју је видео у коридору, имала црн капут, док је овај капут у ствари