Полицијски гласник

СТРАНА 316

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

жандармерији оних криваца, које ухвате на самом делу, Али, треба знати, да су они и сувише заузети својим специјалним дужностима, да би судској полицији могли бити од велике користи. Остају још две главне полицијске установе: цивилна полиција и жандармерија. Комесари иолицијски данас се у Француској постављају декретом. У свакој вароши од 5.000 до 10.000 стзновника, треба, по правилу, да буде по један комесар, а у варошима које имају више од 10.000 становника још по један на сваких 10.000. У место да се број њихов увећава, с обзиром на познато увећавање послова судске полиције, он је од 1.127 у 1900 год. спао на 1.076 у 1905 год. У надлежност нолнцијских комесара спадају: административна, судска и општинска полиција. Треба знати, да им административна и општинска полиција одузимају већи део времена, и да се за обављање послова судске полиције нису претходно нарочито спремали. У овој материји, истина, искуство, које се мало по мало добија праксом, не може се ничим надокнадити, али је и само искуство плод методичног посматрања и оцењивања сваког случаја То су остављени трагови и знаци непознатих злочинаца, брижљиво откривени, у којима добар полицајац треба да нађе полазну тачку за даљу истрагу. У противном, његова истрага зависиће од случаја, и он ће обично губити своје време у откривању безначајних околности и основа. Понавља се врло често, и то с разлогом, да су злочинци у погледу проФесијоналне сиособности и умешности учинили знатан напредак, па је с тога потребно да и они, који их гоне, постигну то исто у својој проФесији. И доиста, од ових последњих треба захтевати много већу интелигенцију, много темељније познавање средстава које модерна наука пружа злочинцима и њиховим гониоцима, као и методичнију организацију службе обавештења и идентификовања. За један добар део персонала полицијских комесаријата све је ово, на жалост, у доба нада. Мора им се, међутим признати у олакшицу, да их агенти, који су им додељени на службу, врло рђаво помажу. Какви су ови агенти, воји имају дужност да надзиравају улице, железничке станице, проституцију и т. д., и да истражују казнима дела? Без сумње честити и храбри људи, али у већини случајева лишени специјалних способности за професију коју обављају; једино добри за одржање извесног материјалног реда на јавним местима, и ако су готово увек у недовољном броју. Чак и они од њих, који су нарочито додељени служби сигурности, немају никакве претходне спреме, која је у овом, као и у сваком другом занату, неопходно потребна. Њихова служба врло је мало плаћена, а сем овога они се још морају и трудити да је сачувају, те с тога избегавају сваку прилику која би их могла довести у сукоб са бирачима од утицаја. Са овом маном изборних власти сусрећемо се свуда у полицији.

И сама дисциплина ових агената није најбоља. Треоа се само сетити њихових штрајкова у Лиону, Туру и Шалону, који несумњиво доказују да у овој средини ауторитет шеФова мора бити рестауиран готово свуда; апсолутно никакав изговор не може оправдати појаве овог рода, и оне се свим средствима морају сузбијати. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. Алимпи-ћ. - . ВАРОШКА ЖАНДАРМЕРИЈА У ПРУСКОЈ Као што је познато Немачка се Царевина састоји из више савезних држава, од којих свака има своје засебно унутрашње уређење. Једна од највећих савезних држава је Краљевина. Пруск а, чији је краљ у исто време и немачки цар. У управном погледу Пруска се дели на провинције, округе и срезове, а ови на самоуправне општине. Целокупном полицијом управља Министар унутр. дела у име краљево. Месна полиција је у Пруској по правилу општинска, а изузетно у Берлину и још 23 веће вароши је државна. Варошка жандармерија је извршни орган место државне полиц. власти (полициских президиума или полициских дирекција — прве у већим, друге у мањим варошима) и носи нарочити назив в шуцманшафт«,* при коме ћу изразу и ја остати, јер је то један специални пруски израз, као што је н бечки »вахман«, лондонски »констаблер« и т. д. специални назив егзекутивних органа дотичних полиција. Особито би незгодно било превести тај израз са »жандармерија, с< јер ова тамо представља сасвим засебну установу, која се стара о јавној сигурности по селима. ШуцманшаФт је установљен у Берлину 1848. год. после бурних иолитичких изгреда и туча по берлинским улицама, када се осетила потреба за једном јаком полициском трупом, која би без војске била у стању да одржи или поврати поремећенп ред и сигурност у престоници. По угледу на берлински шуцманшаФт, ту су установу завеле и друге веће немачке вароши, само што се она у Пруској једнообразно развијала, док је у другим варошима, као Минхену, Хамбургу, Дрезди, Дармштату и т. д. претрпела знатних измена, по угледу инадруге полиц. трупе на страни. Са тога ће овде бити речи само о пруском шуцманшафту, односно берлинском и оном у ФранкФурту на Мајни, чије сам организације и рад имао прилике да видим и проучим, а о тој установи у другим, непруским немачким варошима писаћу другом приликом. ШуцманшаФт је војнички организована трупа и креће се по војним обрасцима, ма да иначе не сачињава саставни део војске, као што је то случај са нашом жандармеријом или њиховом сеоском жандармеријом. Шуцмани и њихове ста8сћи1гтапп — отражар.

решине сматрају се као цивилни чиновници, који потпадају у кривичном погледу под грађанско судство и уживају политичка права. На челу шуцманшаФта у Берлину стоји иолициски пуковник (»РоПгешБегз!;®), који командује и води надзор над целом трупом. Раније се командавт узимао из виших активних оФицира, али се доцније од тога одустало и од последњих 15 година на то се место поетављају полициски ОФицири, дакле из исте трупе. У приликама, које изискују употребу целе трупе или њеног већег дела, као при већим уличним изгредима, дочецима страних владара, државним светковинама и т. д. он лично предузима команду. Њему су придодати два ађутанта, од којих први има ранг полициског капетана, а други полициског поручника, који суму у исто време реФеренти за канцелариске послове. При команди ради на канцелариским пословима известан број наредника и шуцмана, а у њеној архиви потребан број цивилних чиновника, полициских секретара. Команда се налази у истој згради у којој и полициски президиум, где пуковник, као и управник полпције (»РоНге^ргаезМен);«) има службен стан. ШуцманшаФг се по простору дели на три бригаде (»РоПгеЊп^аЛепћег^гке®), којима на челу стоји по један иолицискџ мајор ( 8 РоН2е1тајог к ). Главни задатак мајора је надзор над вршењем службе у њиховим бригадама, а за обављање писмених послова дисциплинске и економске природе, који су од команде пренети на бригаде, мајорима је придодат по један полиц. поручник као ађутант. Бригаде или бригадни окрузи деле се даље на каиетаније (»Ве21гк8ћаир1;тагт8сћаП; К ), којих је свега 13. ШеФ капетаније је иолициски каиетан (РоНгеШаир!;таш1 сс ). И капетанија је по преимућству надзорна инстанција. Као што мајори морају становати у кругу своје бригаде, тако и капетани морају имати стан у својој капетанији. Уз свој приватан стан имају и канцеларију, која се обично састоји из две собе и њих засебно плаћа президиум. У њима један виши наредник и неколико шуцмана обављају канцелариске послове. Капетаније се опет деле на квартове („РоН^екеуЈеге«), којих сада има 113, а који се са прираштајем становника такође повећавају. Док раније поменуте инстанције имају, као што сам поменуо, надзорни карактер и са публиком не долазе у додир, квартови представљају не само средиште за регулисање службе јавне сигурности и саобраћаја, већ и места, преко којих полицијски президиум, код кога су централисани сви послови, у управном и административном погледу саобраћа са становништвом. Будући разгранати по целом Берлину и познавајући добро месне и лпчне односе они су увек у стању да централи пруже детаљна обавештења, а отуд опет по том да приме потребна упуства при извршењу разних и многостручних послова. Тако на пример I одељење полициског президиума обавља преко квартова многе управне послове, II одељење занатске и уличне послове,