Полицијски гласник

врој 40

Полацшски гласник

III им одељење отавља у дужност надзор над подизањем грађевина, IV одељ. узима их у помоћ при крив. предметима, V одељење води прекоњих надзор над странцима и регулише однос између господара и њихових млађих, VI одељењу шаљу иступне доставе и отуд примају пресуде ради предаје кажњеним, VII одељење стоји с њима у вези по многим новинарским и штампарским пословима, као и у погледу надзора над зборовима. На челу кварта налази се аолицисни аоручник („РоНгеИеиЉап! 11 ), који квартом и многоструким пословима управља под својом личном одговорношћу. Он обучава и контролише квартовне органе, регулише уличну службу, води надзор над занатлиским и индустриским предузећима и над грађевинама у своме кварту, води старање о пријавном одољењу у кваргу и другим писменим пословима, а осим тога као помоћни органи државног тужиоштва, које у Немачкој у име државе истражује кривична дела и гони кривце, обавља и извесне крив. Функције. Због тако разноликих послова ђтарешина кварта није везан за канцеларију службеним часовима, али се због евентуалних изванредних догађаја, као нпр. пожара, изгреда, убистава и т д. мора и дању и ноћу лако наћи. Због тога они станују у истој згради, у којој су и квартовне канцеларије. Ради помоћи квартовних старешина, или као њихови заменици при одсуству или болести, свака капетанија има на расположењу по неколико »полициских поручника за нарочите службе«, које по потреби од времена на време додељује разним квартовима. Сваком је кварту додељено по 3 паредника (РоН2е1уас1;те181;ег) ; 2 телеграфиста; 2 писара; 1 криминални шуцман и 30—50 шуцмана за уличну службу. Осим тога из кривичног одељења полициског президиума сваком је кварту за чисто кривичну службу додељен по један криминални наредник и још један крим. шуцман, о којима ћу говорити када будем писао о кривичној полицији. Онај први, чисто квартовни криминални шуцман, обавља у кварту ону службу, која се лакше и боље врши у цивилном оделу, као надзор над занатско-индустриским предузећима, хватање проојака и т. подобно. Телеграфисти и писари су такође из реда шуцмана. Квартовне канцеларије састоје се из собе за старешину кварта, једне собе за општу квартовну службу, једне собе за кривичну службу, једне собе за квартовну стражу, потребног простора за спавање исте, једне собе за телеграф и телефон, неколико притворских ћелија и по потреби и могућности и друге просторије, као нпр. кујна, трпезарија и т. д. При свима берлинским жел. станицама налазе се стална одељења, т. зване станичне страже (»ВаћићоГвитсће«), које се састоје из 1—2 наредника и неколико шуцмана. Оне се тамо старају о јавнбј

сигурности, реду и другим полициским интересима, а потпадају под надзор дотичних квартова. У великом берлинском парку »Тиргоржену« налазе се опет две мање страже, којима су тамо и кућице оазидане. Норед општих дужности ове страже имају још специално да пазе на парк и споменике, који се тамо налазе, да их рђави људи не би оштетили. Првој капетанији, која обухвата најживљи део вароши и у којој се налази и царев двор, додељена је једна већа стража од преко 100 шуцмана и 4 наредника под руковођењем једног полициског поручника, којп се свака 24 сата смењује. Одатле се командују позорници за вршење службе сигурности и у околини двора, као и за саобраћајне страже ( в \ г егуећиароз^еи«), које имају да на живим местима искључиво регулишу јавни саобраћај. На послетку и у згради президиума налази се стално повећи одред, т. звана резервн а стража, која врши стражарску службу у згради и полиц. затвору, извоаи и спроводи притворенике, врши ордонанску службу и т. д. али је њена најважнија улога у изванредним случајима, нпр. при попсарима или изненадним изгредима, јер се са Александар плаца, на коме се президпум налази, као центра вароши, помоћу нарочитих кола може одмах избацити где треба и предузети потребне мере док друго људство не стпгне. Ова се резервна стража саставља из т. зв. резервног одељењ а, које има особене дужности и иод управом једног полициског капетана стоји непосредно под командом шуцманшафта. При овом одељку новопостављени шуцмани добијају прво полициско образовање. Под њега потпадају сви наредници и шуцмани који капетанијама (односно квартовима) или коњичком одреду нису додељени, а то су они који врше ордонанску службу или су придодати појединим стручним одељцима шуцманшафта, као при аолицискоааробродском одељку, где под јрдним полиц. капеганом 6 наредника и 50 шуцмана врше службе речне и паробродске полиције; за тим при занатском комесаријату (»Ое^егћекоттевзапа^"), где три полиц. поручника, 22 наредника и преко 70 шуцмана под управом једног полиц. капетана врше надзор над иијацама и кланицама, над разним радњама, животним намирницима и. т. д.; даље при комесаријату за јавни саобраКај, при коме 1 капетан, 0 поручника, 8 наредника и 42 наредника врше надзор над свима саобраћајним средствима. У делокруг резервног одељења спада и старање о разносу — експедицији акта и снабдевању оделом. Као засебно одељење стојп непосредно под командом шуцманшафта коњички одред, који сачињавају 3 поручника, 18 наредника и 220 шуцмана под командом једнога капетана. Одред је подељен на три т. зв. деташмана или депоа, смештених у три разна краја вароши, одатле брзо и лако могу стићи где затреба. У редовним приликама врше патролску

службу, особито по околини, или на живим меотима, иред иозориштима и цнркусима, регулишу саобраћај, али је његова најглавнија улога при поредцима. где су због боље прегледности и лакс покретљивости од велике користи, као и при озбиљним уличшгм ИЈгредима. Коњички шуцмани узнмају се обпчпо из реда нешачких шуцчана, који су раније служили при јахаћим трупама, а при шумнацшаФту провели три године. Коње набавља држава од мирне, а при том јаке и крепке, обично мекленбуршке расе. Плаћају се по 1.100—1200 марака. Узимају се необучени петогодишњаци и за шест месеци се свакодневно јашу н обучавају, па се тек онда као потлуно обучеип употребљавају за службу. Они који се не даду обучити и остапу тврдоглави употребљују се као колска запрега. Обука се зими лргни у покривеиој менажи, а лети у дворишту касарнском, насутом песком, Имао сам прплике да видим та вежбањп, која својом прецизногнћу и целисходпошћу задивл.ују. Коњи су научени на улични оаобраћај, гунгулу, вреву, пуцање и т. д. У три днс;вна оброка даје им се 5,6 кгр. зоби, 2,5 кгр. сена, и сламе за под следује дневно :,о 3,5 кгр. У свакој штали има по један слуга за одржање чистоће, иначе сваки шуцман негује свога коња. При коњичком одреду две трећине шуцмана су увск на служби, а једна је слободна, тако дакле да сваки шуцман има трећи дан слободан, док неигаци имају свакп други дан слободап. Као год што оу квартови телефоном и телеграФом везани међу собом п са својим вишим инстанцијдма, тако јс и ово одељење у вези и са командом и са квартовима. Одељење или један његов део може изјахати и на прост позив кога кварта где се појавила потреба за коњичку акцију, дакле без посредовања команде, у интересу брзине. Готовост овог одељења за акцију превазилази сва очекпвања. Кад сам једном приликом изненада посетио један деташман, командпр одреда хтео ми је показати ту готовост и на дати знак »узбуна за велики пожар« 30 шуцмана са два наредника за цпгло три минута изјурплп су из штала у потпуној спреми, поотројпли се у дворишту и нареднкцп дошли командиру на запћвест. Међутим, секам се једног случаја код нас, где је коњички одред и поред раније наређене приправности иа издату наредбу могао измарширати тек после 12 минута! При деташману који ое налази на Алекоандарплацу, до президијума, смештена су десет кола за превоз притвореника из квартова у президиум, то су т. зв. »зелена кола" („Огипе \Уа^ен (< ) од којих већа вуку по два коња, а мања су с једним коњем. У прва може стати 14 лица, а у друга 1 — 5 лица и ова се употребљују кад има мало лица да се транспортира. Кола су затворена и окована, са стране се налазе клупе, на којима притвореници седе, а такоће и две ћелије, у које се затварају опасни злочинци или њихови саучесници. У кола се ула • зи позади и један шуцман седи на клупи