Полицијски гласник

ОТРАНА 318

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40

пропреченој преко врата, која се дуплим кл.учем затварају. Та кола обилазе три пута дневно квартове, наравно тамо где јаве да има иритвореника. Овде се налазе такође и она велика кола, којима се врши брзо пренос шуцмана са једног места на друго кад се за то укаже потреба. И овде су седишта на клупама са стране. Покривена су зеленом чојом и у њих може стати 16 шуцмана. Обично се употребљују. као што сам раније поменуо, за резервну стражу, кад ова треба негде брзо да се истури. За обе врсте ових кола употребљују се коњи који су за редовну уличну службу онеспособљени или они који се за ту службу не даду обучити. ШуцмашнаФт се у Берлину, који премаша два милијона стаповника, сада састоји из: 1 пуковника, 3 мајора, 20 капетапа, 154 норучника, 62 привремена поручника, 434 наредника и 5.249 шуцмана, што са 18 наредника и 220 шуцмана из коњичког одреда чини укупно 5.921 наредника и шуцмана и 240 ОФИцира. Овде нису урачунати 154 наредника и 598 шуцмана из кривичног одељсња. (наставиће се) Жив. А. ЛазиЂ НОВО КАЗНЕКО ПРА80 ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У АУСТРИЈИ. — 1)г. јиг. АИгеа СЈгозз. —

I. Одредбе материјално-правног садржаја. (НАОТАВАК) Према пројекту искључена је рехабилитација код кривичних дела, која су заареКена тешким затвором од 10—20 година или строже. Рок за пробу, који је у ствари рон застарелости, износи најмање 4, највише 10 година. Овај рок почиње тећи од дана издржане казне; код условне осуде и опомене од дана извршностп пресуде одн. изрицан.а пресуде. Има се одобрити, што се у рок за рехабилитацију не рачуна бављење у казненом заводу ; строга дисциплина, која овде влада спречава извршење новога делпкта. Рок се прекида новом кривичном осудом, и условном, па ма се ствар тицала каквог сасвим малог деликта. У извесним околностима ово је сувише строго, али се неда избећи. У осталом овај прекид није од особите важности у аустриском казненом праву, пошто се према нашим, свакојако заосталим одредбама о застарелости, прекида застарелост ислеђења код злочинства извршењем иовог злочинства, а поред тога још и извршењем најнезнатнијег иступа (§§ 229, 531 казненог законика). Дејство рехабилитације се састоји у потпуном уништају осуде за област права: рехабилитирани важи као да није осуђиван. Од њега зависи, хоће ли на питање судије дати одговор. да је раније био кажњен. При поновном извршењу каквог кривичног дела истог рода не сме се са

рехабилитираним поступати као са повратником и т. д. Истовремено има се на његово тражење избрисати из казненог регистра његова осуда и после тога не сме се иста унети ни у једно уверење о његовом владању. Рехабилитирани добија понова у свему онај положај, који је пре осуде имао. Према оваквом стању ствари биће у будуће крив онај за клевету (§ 487 казн. зак.) ко каже за другога да је учинио какав злочин, преступ или иступ, у погледу којих је окривљени рехабилитиран: судијане смеу том случајудопустити доказивање истинитости навода. Полазећи од те мисли, да у извесним околностима може бити неопходно потребно, да се сазна, да ли је рехабилитацијом осуда извесног лица уништена, пројект је учинио два изузетка од горе наведених дејстава: 1. У случају, кад се против извесног лица, које је рехабилитирано или против трећег лица води кривична истрага, може се захтевати, да се објави како је извесна кривична осуда избрисана из казненог регистра, ако је сазнање о томе од важности за одлучивање аитања о кривици. Под овом погодбом може се на главном претресу саопштити и пресуда. Ово може захтевати како суд, тако и државно оптужништво, а не и одбрана! 2. Изузетак стоји изван области кривичног поступка: оне власти, које врше јавне дужности, имају права да захтевају, да се у погледу извесног патента, врши објављивање осуда, које су рехабилитацијом уништене; она вдаст, која тражи такво извешће строго је обавезна, да исто чува у тајности. II. Одредбе кривичног поступка. У погледу кривичног поступка говорићемо само о оним одредбама, о којима није било речи при расправи одредаба материјалног права. Овде се имају истаћи: 1. Измене у извршењу притвора 2. РеФорма поступка. 3. Судови за малолетнике. Ас1 1. Већ је кривични поступак од 23. маја 1873. год. у § 184. наредио, да се истражни притвор у колико је то могућно аздржава у појединачном затвору. Околност, што је у том погледу у судеким зат-ворима била оскудица у потребдим просторима, учинила је, те је ова жеља законодавчева остала неиспуњена. Сада предвиђа пројекат као обавезно издржање притвора у аојединачном затвору. С обзиром на наше односе он је с правом одбацио, да се малолетници у циљу чувања држе на другим местима но у кући за притворенике. Ас1 2. Савршено се мора одобрити предвиђена измена, што је на главном претресу против малолетних лица безусловно искључена јавност. Народна јавност. чији се значај у науци по моме мишљењу много прецењује, управо је опасна за малолетнике. Са угледом суда свакојако се не слаже, кад се цео апарат главпог претреса стави у покрет против каквог неваспитаног малолетника. Али она чак и квари малолетника. Јер за малолетника, који није морално пропао,

који је дошао у сукоб са казненим закоником из младићске неразмишљености и лакоумља, овај јавни претрес значи кварење његовог осећаја части, а у слабим привредним односима на селу савршено га упропашћује. Напротив за онога који је морално покварен дејствује она нада, да ће бити центар призора, директно као подстицај на вршење кривичних дела. Његова се херостратска сујета, да се на претресу покаже што је могуће арогантнијпм, а за тим да се о њему у новинама пише, тиме потпуно задовољава! Ови су разлози били узрок, што је пројекат казном запретио аубликацију путем штампе садржине каквог претреса вођеног против малолетника (§ 231. а. крив. суд. пост. нова редакција). Искључене јавности претреса проширено је на објављивање иресуде, ако се јавношћу заводи у питање даљи опстанак оптуженика, или ако је изречена опомена или је извршење казне условно одложено. Ако се ове претходне одредбе односе на лица исиод 18 година, то треба и малолетницима у опште дати већу заштиту у новом регулисању застуаништва. и бр аниоштва. Према кривичном поступку досада оспоравано питање, да ли законски заступник малолегника има право на заступање и у кривичном поступку, сада је решено. Према томе отац и тутор малолетног оптуженика имају право да за време претходног ислеђења'упућују тражења у погледу доказа. Они могу тражити даље, да притвор престане, могу употребити иравна средства против одлука којима се одбијају од тражења, исто тако као што сада имају право, да учине приговор иротив подизања тужбе. На тај су начин права заступништва проширена у сравнењу са немачким кривичним поступком, што по немачком праву судија по своме убеђењу одлучује, да ли се законски заступник има пустити у претходну истрагу. На тај је начин заступник у стању, да да своју помоћ, ако буде извештен о свима мерама предузетим у току истраге. Од овога што је изложено, има места изузетку само онда, ако је заступник услед колизије интереса неспособан за помоћ (на пример, што се на њега сумња, да је учествовао у кривичном делу малолетника). У овом случају кривични суд има да извести старатељску власт, која има да именује другог заступника, који ће чувати интересе малолетника. Овај се мора и у том случају поставити, ако је законити заступник оптужен због каквог деликта према малолетнику (на пр. због злоставе, запостављања васпитања и издржавања). Поред проширења овлашћења заступништва предвидео је пројекат једно даље прогпирење Формалне одбране у корист малолетника. Наш кривични поступак налазио је, да је одбрана по службеној дужности потребна само у поступку пред поротним и преким судом, као и у поступку против отсутних (§§ 344 бр. 2. 347, 421. и 440). Сада треба да се уведе одбрана по службеној дужности за малолетнике и у обичном поступку, — ова се одредба односи поглавито на главне