Полицијски гласник

ОТРАНА 322

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41

различите групе, и, најзад, одређиван је број који је био потребан за образовање доказа. Овакав је положај и значај доказа у законодавстима с теоријом законских принудних доказа. Међутим у реформираним законодавствима он добија други значај Данас више ни наука ни законодавства не сматрају раније постављена питања за спорна. С уво^ењем теорије слободног судијског уверења, употреба доказа основима подозрења није могла више ничим бити ограничена, јер је несумњиво да и основи подозрења могу створити код судије уверење о истинитости једне чињенице. Веровагноћа коју показује један основ подОзрења стицајем више основа, може да се пење све више и више тако, да се може преобратити у извесност. Тако н. пр. ако је утврђено да је А претио В-у убиством, то, ако В буде и убијен, биће само вероватно да је А убица. Али ако се поред убијеног нађе нож А-ов, и ако се нађе на његовом оделу крв човечија, то више неће бити само вероватно него извесно да је он извршио то убиство. Последица оваког схватања доказа основима нодозрења јесте, да се непосредни докази више не истичу над посредним. И ако непосредно опажање уопште боље може да увери, него ли закључак из једне опажене на другу неопажену чињеницу, и ако се непосредни доказ увек мора на првом месту узети кад га има, ипак из тога не треба никако извести, да је посредни доказ, т. ј. доказ основима подозрења у опште непоузданији и мањо вредности. И непосредни као и носредни доказ може бити са разних узрока непоуздан, те стога сву пажњу и код једног и код другог треба обратити на то, да се отклони опасност која прети њиховој поузданости. Главно је то, да и посредни као и непосредни доказ може да створи код судије чврсто уверење о истинитости какве важне чињенице, те се стога свака казна, па и смртна, може изрећи по основима иодозрења. Наш законик о кривичном поступку уредио је питање о доказу основима подозрења онако исто као и његов изворник, аустријски законик од 1853, који спада у старије законике са теоријом законских доказа. И он увршћу.је основе подозрења у ред доказа али им не даје исти значај који и непосредним доказима, јер се смртна казна по § 243 не може ни у ком случају изрећи на основу саставног доказа, већ само на основу непосредних доказа : иризнања и сведоџбе сведока. Како је у детаљима наш законик уредио питање о доказу основима подозрења, видеће се из даљег излагања. § 42. Подела основа нодозрења. Основи подозрења су различити, и, према томе, могу се делити у разне групе. За теорију слободног судијског уверења та је подела без аначаја, те је стога реФормирана законодавства и не чине. Она у опште не постављају никаква законска правила о основима подозрења, јер би се то противило систему слободног оцењивања доказа. По овом систему мора се оставити судији. да он сам слободно оцењује да ли је једна чињеница таква да се из ње може извести закључак на другу чињеницу к : н је предмет доказа, т. ј. да ли се једна чињепица може узети за осиов подозрења. При тохме се мора оставити судији да он сам одређује шта има да употреби за горњу премису. Стога реФормирана законодавства нити кажу шта је основ подозрења, нити их набрајају, нити их деле, нити постављају правила по којима се на основу њих има добити доказ. Другачије је то по теорији законских принудннх доказа. Она све ово уређује законским путем. Она законскп

поставља правне претпоставке (ргаеаит&опез шпз) које принуђавају судију да узме као утврђене апстрактне закључке које је закон извео, и онда га даље принуђава да у конкретном случају и сам изводи исти закључак, чим дође до какве чињенице која се даје подвести под онај апстрактни закључак. Закон, дакле, унапред одређује шта се има узети као основ подозрења и колика му је доказна вредност, те стога и подела основа подозрења по овој доказној теорији има своје практичне вредности. Основи подозрења у главноме могу бити: 1 ) 1. Неаосредни и иосредни. Ако се из основа подозрења непосредно може извести закључак на истинитост или неистинитост чињенице која је иредмет доказа, онда је то непосредни ОСН0.В подозрења. Ако се, међутим, из основа подозрења најпре изводи закључак на другу чињеницу која је опет основ подозрења за чињеницу која је предмет доказа, онда је онај први основ посредни основ подозрења. Тако би н. пр. био посредан основ подозрења, кад би се по трагу од ногу, нађених на месту учињеног дела, изводила кривична одговорност једног лица. Јер из облика трага прво се изводи закључак, да је онај чији је траг био на месту учињенога дела, а из тога опет даље да је он и учинио кривично дело. Нађени отисци стопа једног лица на месту учињеног дела, дакле, јесу посредни основ подозрења. Ако би. међутим, два сведока сведочили, да су једно одређено лице видели на месту учињеног дела, онда би то био непосредни основ подозрења. Лако је видети да су иосредни основи слабији од непосредних основа подозрења. 2. Основи, који аретходе делу (тсНсга апЂесеЛепИа), н. пр. набављање оружја; који арате дело (тс1. соехЈа^епИа, сопсигепИа), н. пр. оптужени је био на месту учињеног дела; који иду за делом (тс1. аићзе^иепИа), н. пр. код оптуженог су нађене покрађене ствари. Овој подели је нарочити значај придавао Фајербах, који је унео и у баварски казнени закон, али је инак за то она без аначаја и без вредеости, јер један основ који прати дело не мора бити јачи од основа који претходи делу. Сем тога, и сама је подела произвољна, јер што је у једном случају основ који прати дело, то у другом случају може он бити ^>снов који иде за делом. Наш законик не предвиђа ову поделу основа подозрења. 3. ОатужујуКи и одбранбени основи подозроња. Ова је подела учињена према томе, да ли један основ подозрења има да служи за доказ виности или за доказ невиности. Оптужујући основи подозрења могу се односити или на биће кривичног дела, или на кривичну одговорност оптуженог (§ 118), или и на једно и на друго, као што се то види из § 119, у коме се вели, да околности једнога лица, из којих се даје извести постојање још непронађеног кривичног дела које је оно извршило, јесу једиовремено основи подозрења како за проналажење тога непознатог дела, тако и за утврђивање кривичне одговорности тога лица. Оптужујући основи подозрења могу се односити и на отежавне околнооти. — Одбранбени основи односе се или на чињенице са којих се кажњивост искључује или смањује, или на то, да не постоје чињенице које служе за доказ виности, то би н. пр. била чињеница из које се даје видети, да је осумњичени у времену извршења дела био на ком другом месту. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Марковић

') МШегтагег, Ве\те1а1ећге 416—419; Ви(/", Соттеп1аг I 236 — 238 ; \ 01авег, ^ећге уот Ве»е18 119 и дал>е.