Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 323

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

(паставак) Ако ин вароши пређемо _у поља, наћи ћемо жандармерију, чији органи не престају пружати доказе о неуморној преданости служби. 0 овој институцији може ве само с похвалом говорити. Њени ор:ани најкориснији су помоћници судске долиције, који у вршењу дужности показују довољно и добре воље и физичких и интелектуалних напора. Жалбама, по којима жандармерија није у стању да одговори потпупо своме судско-полицијском задатку, треба тражити узрок у самој њеној организацији, и у духу у коме се њоме управља од стране шефова. Шандармерију у Француској данас сачињају 27 легија, које су раздељене на компаније по окрузима; компаније су даље подељене на бригаде. Њене, пак, атрибуције дефинисане су декретом од 20. маја 1903. год. — читав зборник од 322 члана — а њена. унутрашња служба декретом од 14. октобра 1905. год. Ирви декрет почиње оа деФиницијом жандармерије, и вели: »Жандармерија. је уст&нова. аа одрж&ње јавне сшурности, I реда и извршење закона«. »Непрекидно и репресивно надзиравање — продужује даље декрет — суштина је њене службе. Њена акција распростире се на целу територију, али је она нарочито одређена за сигурност поља и камуникационих средстава.« Последња Фраза нарочито, више но све друге, обелодањује прави каракгер л;ачдармерије, подразумевајући под комуникационим сјћедствима само сувоземне путеве. Према својој деФиницији жандармерија је и судско и административно полицијско тело, и у овом погледу не разликује се од полиције градске или регионалне. Али оно, што је нарочито чини оригиналном, то је, што је она у исто доба и саставни део војске (чл. 2.), те као таква стоји под министром војним, док је по својим атрибуцијама под министрима: унутрашњих дела, правде, марине и колонија. У надлежност министра војног долази: организација, командовање и регулисање начина вршења свију врста службе. Овај принцип доминира свуда, те се с тога слободно може рећи, да је жандармерија полицијско тело с обзиром на своје органске Функције, а војничко с обзиром на своју организацију и начин вршења службе. Војничка дисциплина, која у њој влада, неоспорни је елеменат силе и престижа. Она допушта да се лакше одрже у послушности расуте бригаде, и да се ове мале трупе што чвршће привежу за свога шеФа. Али, свака добра особина има и своју рђаву страну. У тежњи да се жандармерији да што више војнички карактер, оптерећена је она безначајним ситницама и службама, које немају никакве везе са судском полицијом. На овај начин она је, посматрана са овог гледишта, изгубила један део своје вреднооти. Треба само површно прегледати декрет,

који регулише унутрашњу службу жандармерије, па тек онда добити појам о многобројним и разноврсним прописима, у којејеспутан живот једног жандарма, У овом декрету све је предвиђено, али је много већа пажња обраћена појединим ситницама но главној ствари. Тако, н. пр. настави је посвећено свега^Ј). иланова, а иеговању коњ а 21 , У њему седаљеговори о реду у касарни и у штали, о чистоти соба и дворишта, о чишћењу димњака, држању кантина, и т. д. и т. д. Настава је основна, војна и специјална. Основна настава обвезна је за све просте жандарме до 40 година староети, а састоји се у преписивању њихових прониса и копирању или редаговању записника по уиуствима шефова бригада. Настави војничкој обраћена је нарочита пажња. »Официри и подоФицири, вели се у декрету, морају бити добри војнички иаставници. Они се, поред осталог. морају старати, да под најбољим приликама држе жандармима предавања, о којима је реч у чл. 151. Официри и команданти бригада не треба да пренебегну ниједно срество за учвршћивање и одржање њиховог војничког васпитања". Специјална настава, која нас највише интересује, изводи се такође у облику војничке теорије. Она има за циљ, да жандарме упозна са декретом о организацији жандармерије, са разним специјалним законима чије је извршење поверено њиховом старању и, најзад, са свим оним што се односи на њихову службу по селима, на мобилизацију и организацију војске, на гоњење шпијуна и т. д. На жалост, у целом овом програму резервисано је врло мало место за судску полицију. И овде, као и за целу службу жандармерије у опште, може се слободно казати, да су њене војничке атрибуције апсорбовале знатан део њеног времена на штету њених чисто полицијских задатака. На основу свега изложеног реФерент је дошао до ових закључака: 1. Број иолицијских агената ио варошима мора се иошто аото аовепати. и то арема величини и карактеру иоиулације. У сваком случају улична сигурност мора бити огарантована. Број жандарма по селима може се сматрати као довољан, ну под условом, да бригаде увек буду потпуне, и да се жандарми не употребљују на службе, које немају ништа заједничког с полицијом. 2. Судска иолиција мора бити иокретна, т. ј. њена акција мора се простирати и ван граница њеног административног делокруга. Захваљујући развитку поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја данас је много лакше, но што је некада било, општење између појединих вароши и бригада, али и ово није довољно за потребе службе судске полиције. Модерни криминалитет показује једну особину, која је из дана у дан опаснија. Често се понавља, да су се професијонални злочинци нашихдана користили прогресом науке и усавршили начин свога рада. Ово је парочито тачно у колико се односи на средства саобраћаја, јер се данас злочинци

служе железницом и аутомобилима да би избегли потеру полиције, која се обично зауставл.а на граници свога административног реона. Даље гоњење предузимају други агенти, и то на основу личних описа, који се разашиљу по целој Француској. Велики злочинцине остају скоро никад на терену својих операција, већ по извршеном делу одмах беже у друго место. Овој њиховој покретљивости, и полиција мора одговорити сличном покретљивошћу. Ово је најбоље схватио г. Хенион, директор одељења опште сигурности у Француској. Декрет од 30. децембра 1907. год., који је недавно публикован његовом иницијативом, уводи једну новину од које се могу очекивати најбољи резултати. То је установљење 12 регионалних бригада покретне полпције, од којих свака обухвата више округа. Свака бригада стоји под заповешћу једног дивизпоног комесара покретне полиције, који се поставља декретом, и чија се надлежност распростире на целу територију бригаде. Према потребп службе на 12 бригада раздељени су 36 комесара покретне полиције, који се такође постављају декретом, и 120 инспектора покретне полиције, који се постављају решењем министра унутрашњих дела. Плате дивизпоног комесара подељене с-у на три класе, од 6000 до 8000 динара год.; оне комесара покретне полиције такође на три, оа 2400 до 4800 динара на годину, а плате инспектора на 6 класа. од 1800 до 4000 динара годишње. На овај начин обични инспектори могу имати већу плату од плате комесара, и то је изврсан начин да се награде службе најбољих агенага, који, често пута, немају довољно опште културе да би могли претендовати на положај комесара. Поред илата, органп покретне полиције имају још право на накнаду трошкова око путовања и за стан. Авансмана може бити тек после одређеног времена, проведеног у једној плати: 3 год. за дивизионе комесаре, а 4 год. за обичне комесаре и инспекторе. Ови последњи не добијају одмах по ступању у службу титулу инспектора, већ тек после једногодишњег приправног и успешног службовања с платом од 1800 динара на годину. Изузетак се чини према кандидатима, који су провели најмање 2 године као агенти сигурности у каквој већој вароши. Потребно је још нагласити, да нове бригаде имају „за искључиву мисију да помажу судску власт у истраживању и репресији злочина и преступа општег права«. С тога је и декрет о њиховом установљењу премапотписан и од стране министра унуграшњих дела и од стране министра правде. Поред покретних бригада, у одељењу опште сигурности уведене су још неке новине, од којих су најважније ове: а.) Установљење генералне контроле за службе истраживања ио окрузима; б.) Установљење друге активне бршаде за судску иолицију и оишта обавештења; в.) Установљење нарочите бригаде за надзор над крчмама и коцком; г.) Установљење оаштег одељења. за аријаву становништва и контролисање странаца;