Полицијски гласник

ВРОЈ 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 367

од кажњених ђачких родитеља, и ако оу ови сиротнога стања, — извршују ове казне путем продаје најнужнијег покуКанства и ствари, а чак за веће казне покушавају, преко 10 динара да и земљу узимају у попис, и на тај начин казну да изврше, а неће код оваквих лица да новчану казну замене казном затвора. по законским прописима. Молим уредништво, за објашњење, што скорије. 1. Да ли се за овакве осуде, могу и лицима која су сиротнога стања и плаћају испод 10 динара непосредне порезе без пореза на личност, продаватн најнужније ствари и покућанство, па чак и зе.мља у крајњем случају уаимати упопис, пли се оваква лица имају узети под заштиту § 471. грађаноког судског поступка, а изречена повчана осуда замениги у казну затвора. 2. Ако оваква лица имају закону заштиту из тачке 2., али кметови над истима ипак и по одупирању лица сиротних, несавесно и незаконо ове извршују, онда шта иста треба да раде у таквом случају и којој власти троба да се обрате за своју заштиту?" — На ова питања одговарамо: 1. По § 15. и 16. полициске уредбе, за кривце из § 375. а. крив. закона, власти морају примити замену казне затвора новцем у смислу § 49. поменуте уредбе и § 315. крив. закона, и 2. Свима оним ђачким родитељима, који плаћају исиод 15 динара непооредног пореза, не рачунајући ту норез на личност и државне прирезе, мора ое заменити новчана казна затвором или радом на општиискпм пословима онако, како прописује чл. 24. зак. о народним школама, кадгод они то самп затраже или кад се наплата не би могла извршити без продаје њихове имовине. Кметови који пе би хтели примити ову замену, него би продавали имовину осуђених, били би одговорни ио чл. 28. Устава земаљског. Треба прочитати о овоме и ранија обавешгења, као и оно у бр. 11. „Полиц. Гласника" за ову годину. IV. Суду општине уровичке одговара се, да предњи одговор важи и за њега иошто је и он поставио слично питање.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Кршшналитет у Фраицуској. Криминалитет све више расте, и ко зна где ће се зауставити! И саме јавне власти не крију више своју узнемиреност због овога. Полиција је немоћна, и она то признаје, а министар правде у општем извештају криминалне администрације за 1905. год. не показује се ни мало спокојан, и констатује, са жалошћу, да се за последњих пет год. број кривичних дела у опште увећао са 55.000. Са непрон&ђеним кривичним делима стоји још горе. Број њихов стално расте иизноси: 96686 у 1901. год; 97522 у 1902.

год ; 101.151 у 1903. год.; 105.998 у^1904. год. и 101.110 у 1905. гол. Како број кривичних дела која су дошла пред с.уд у 1905. год. износи 129.255 , то значи да скоро половина злочина и преступа остаје некажњена У Паризу су се морали удвојити апелациони судови и створити још четири нове истражне судије. Крвни злочини нарочито су се увећали у прошлој петогодишњој периоди. Број убистава без иредумишљаја, који је у 1901. год. износио 163, порастао је: у год. 1903. на 222 ; у год. 1904. на 230, и у год. 1905. на 274. Број убистава са иредумишљајем, који је у 1901. год. износио 450, попео се у 1905. год. на 165. Тешке телесне ипвреде, које су имале за последицу смрт, која се није желела, попеле су се у истој периоди од 445 на 171, а оцеубиства од 9 на 12. Ако се суђеним злочинцима додаду и они, чији извршиоци нису пронађени, или су пуштени из недостатка доказа, онда ће број злочина у 1905. год. изнети 1075 према 775 у 1901. год., а ово страховито увећање износу нешто више од 35°/ 0 . Али оно, што нас нарочито мора узнемиравати, то је криминалитет малолетника, управ дечји криминалитет, који заузима све већа места у цифри општег криминалитета. Од 274 убиства без предумишљаја, суђених у 1905. год., њих 65 била су дело малолетника од 16 до 21 год.; од 165 убистава с предумишљајем, на малолетнике је долазило 35 ; од 175 телесних повреда, које су проузроковале смрт, малолетници су извршили 26, а од 12 оцеубистава, њихова су 5. Број Француске популације (људи и жена) преко 21 год. старости износи 24,406,244, а број малолетника између 16 и 21 год. 3,248.598. Излази, према овоме, да је криминалитет малолетника сразмерно много већи од криминалитета одраслих. Изузетак од овога чине преваре, за чије се извршење захтева много већа развијеност духа. У опште узев може се казати, да на 10.000 становника први дају 2*7 осуђених и 16'3 оптужених, а други 3'7 и 18'8. Злочиначки регрути, у које не убрајамо малолетнике испод16год., већ само оне, који се могу назвати »деца трупе« у злочиначкој војсци, много су опаснији од својих старијих. Прегледајмо у кратко напредак дечјег криминалитета за последње три четврти века. Ево страховитих циФара, које нам иружа званична статистика : У год. 1830. број малолетних криваца, у доба између 16. до21. год., износио је 6.979; у 1850. год. 13.910; у 1870. год. 49.684; десет година доцније 23.319; у 1890. год. 21.309; у 1900. год. 30.485, и у 1905. год. 34.442. Напредовање дечјег криминалитета за последње три четврти века износило је, дакле, 450°/ о . Оно би се још и могло разумети, да је прираштај популације био у истој сразмери, али се она у овом периоду времена само удвојила. Остављамо самим читаоцима да, према овоме, изводе закључке.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т I Р Е Јовица Видановић, звани > Јован Пауновић®, земљоделац из Волује, среза звишког, има да одговара за опасну крађу код начедника среза звишког, али се налази у бегству. Јовица је стар 22 године, средњег раста, сувоњав, жутих очију, у десној вилици нема секутиће и очњаке. Депеша начелника среза звишког Бр. 10499.

Мидан Марковић, судски бегунац, родом из села Ве.шког Лаола, Милоје П. Радојичић, земљоделац, из Везичева, и Милић Ј. Томић, земљоделац, из Великог Лаола, среза млавског, ноћу између 3. и 4. овог месеца опкољени од патроле у селу Великом Лаолу, убили су једиог општинског послужитеља и ранили једног жандарма, п по извршењу дела побеглп. Милан је стар 2 0 годица, омален, дежмекаст, у лицу плав ; Милоје је стар 21 годину, средњег раста., у лицуплав; МилиК је стар 19 година, омален, црне косе, очпју црних. Сватројица имају обично сељачко одело, а Мнлан и Милоје паоружани су карабинима и револверима. Акт начелпика среза млавског Бр. 1 8946.

Алекса Урошевић, циганин, ковач из Соко-Бање, који је решењем крушевачком првостепеног суда од 3. августа 1904. године стављен под суд и у нрнтвор због оиасне крађе, па из притвора побегао 6. маја исте годипе, ни до дапас није проиађен. Алекса је стар 2 8 година, средњег раста, у обичном оделу. Акт крушевачког првосгепеног суда Бр. 107 37.

Алфреда Бенвејера, радника, који има да одговара за лаку телесну новроду, тражи кварт палилулски актом Бр. 1 1896. АлФрод је стар 2 9 година, средњег раста, добро развијен, у лицу плав, очију црних. Полицијске и општинске власти треба ова лица што живље да потраже.

КРАЂЕ СТОКЕ Радомиру Штављанину, земљод. из Качулица, среза трнавског, 2. овог месеца украђена су еа паше два вола. Један је во длаке зелене, матор 5 година, цветаст, а други је длаке сиве, матор 8 година. Акт начелника среза трнавоког Бр. 1 4492.

Панти Зарићу, земљод. из Кнића, среза гружанског, ноћу између 6. и 7. овог месеца украђена је једна кобила, матора 7 година, длаке беле, на глави и левој плећцн има црвене пеге, на леђима има ране од убоја, са жигом положено „К" . Акт начелника среза гружанског Бр. 2 22 59.

Сими Раденковићу, земљод. из Волниша, среза лужннчког, украђен је један коњ, матор 7 година, доратаст, цветаст, са жигом „О". Депеша начелника среза лужничког Бр. 8 469.

Маринку Ђурићу, земљод. из Бердуја, среза лужничког, ноћу између 31. прошлог и 1. овог месеца украђен је један коњ, матор 10 година, длаке мрке, са жигом «0*. Депеша начелника среза лужничког Бр. 723 1.