Полицијски гласник

СТРАНА 388

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

би се могло узети да је лажна одбрана оптуженог доказана ни у случају, кад би сведоци на које се он позвао изјавили. да не знају или да се не сећа.ју, да ли је оптужени у то време био на месту које он ваводи. Ова околност с два права основа подозрења из § 2*21 или § 122 дају саставни доказ. (свршиће ое) Д-р Бож. В. 1У1аркови+! Шта се не може узети у попие за извршење еудеких одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) (паставакЈ II. Поједине од нописа изузеге ствари и нотраживања. И наш законик о поступку судском у грађан. парницама, исто као и остали модерии законици, 16 ) побраја у § 471 прво телесне ствари, које су од пописа узузете (тачке 1, 2, 4, 4 а, 5 и 6.), а за тим потраживања, која дужнику према другим лицима припадају (тач. 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15,' 16"). 1. На првоме месту законодавац изузима од пописа: туђе ствари, женин мираз, накит и у опште дечје ствари, најнужније дужниково покућство, преобуку и одело. а.) Засвим је природно што су туђе ствари лзузете од пописа. Попису је циљ, да се продаји изложе дужникове ствари, пошто он својом, а не туђом, имовином одговара по вериоцу за дуг. Ако се, дакле, код дужника нађу и туђе ствари (на пр. на чувању, послузи, у залози), онда њих извршна власт неће пописивати, чим се увери да су оне туђе. Наравно да у овом случају постоји претпоставка, да су ствари, које се нађу код дужника, његова својина. те према томе ко противно тврди, мора то и доказати. У опгпте у оваком случају извршна власт треба да поступи по § 466 ал. 4 грађ. суд. пост. У осталом излишно је било изрично спомињати у § 471, да су туђе ствари изузете од пописа, јер с једне стране то се само по себи разуме. а с друге сгране већ је у § 466 казано, шта ће извршна власт радити, кад при попксу наиђе код дужника на туђе ствари. 18 ) б.) И ствари, које сачињавају женин мираз, јесу туђе ствари у односу дужника према иовериоцима, па за то се ни оне не могу узети у попис за измирење мужевљевог дуга. На сваки начин да је овде законодавац имао на уму оне 16 ) В. §§ 250 и 251 аустријеке уредбе о извршењима и § 811 немачког грађан. суд. пост. 17 ) По тач. 11. изузети су од пописа аманети на пошту дати, док су у рукама поштанским. У многим случајевнма овде је од пописа изузето аотраживање адресата према пошти, да му испослани аманет преда. Међу тим ако је случај § 290 грађ. зак., т. ј. ако је адресат наредио да му се ствари поштом пошљу, онда су оне постале његова својина, чим су пошти предате, те према томе у оваком случају изузима се од пописа ствар адресатова, пошто он према поштп као власник аманета има и стварну тужбу (ге1 уЈшНсапо^ за предају ствари а и тузкбу из облигаторнога одношаја, уговора о преносу ствари поштом. И у случају тач. 13. (« • • ■ ствари оних • • • кола, коње, лађе и т. д.) изузимају се од пописа ствари дужникове. Међу тим у случају тач. 15. опет се од пописа изузима иотраживање наручиоца према мајстору или лиФеранту, да му се поручене по уговору ствари предадУ. 18 ) В. и А. Ђорђевић Теорија Грађ. Суд. Пост. стр. 501.

миразне ствари, које и за време трајања брака остају својина женииа или онога, који је мираз цао, ако је тако уговорено (§ 767 гра1). зак.' 9 ) — непокретна добра и непотрошне ствари). Ако се пак мираз састоји из готовог новца, хартија од вредности, које на доносиоца гласе, или из других потрошних ствари, онда су ове ствари по § 766 грађ. зак. прешле при конституисању мираза у мужевљу својину, и, наравно, као такве мо^у се узети у попис за мужевљи дуг. в. То исто важи и за женин накит, било да је он жени од стране мужа поклоњен (§ 777 грађ. зак.), било од кога другог, било, најзад, да је то она сама купила себи. И он је према повериоцима мужевљевим ту},а ствар, те, као таква, не подлежи иопису. 20 ) Исто тако не подлеже попису ни ствари, споменуте у 768 грађ. зак., јер и то су женине, дакле туђе ствари (оно гпто жена у покретним стварима као опрему за своју или мужевљу потребу донесе). Г. Дечје ствари не могу се такође као туђе ствари (дечје) узети у попис. При овоме се не прави разлика, да ли су те »дечје ствари« ствари пунолетне или малолетне деце дужникове, и да ли су набављене средствима саме доце илн дужника или неких трећих лица.' У сваком случају ни оне не припадају дужнику, па за то и не подлеже попису. 11 ) Д. Од нописа се даље изузима најнужнијс дужниково покућство, преобука и одело. Шта ће се као »најнужније« дужниково покућство, преобука и одело узети, одлучују околности конкретнога случаја. Егзекутивна власг треба да има пред очима намеру законодавчеву, да се, изузимањем извесних ствари од пописа, одржи егзистенција дужникова у *®) Може само оити питањо, да ли се у попис могу узети приходи са миразних добара, јер по § 767 грађ. зак. музк пма права да ужива те приходе. И ако су овп приходи у првом реду намењени покрићу домаћих трошкова у породици, ипак је тачно да се ти приходи могу узети у попис за мужевљи дуг. Јер он је власник тих прихода, то су дакле, његове а не туђе ствари. У колико се пак породица иописом тих прихода лишава једног средства за покриће домаћих трошкова, у толико пак ваља имати у виду, да су дугови, за чију се исплату ти приходи узимају у попис, најчешће учињени опет ради трошкова око породичних потреба. Противно гледиште заступа А. Ђорђевић у наведеном делу стр. 502. 20 ) Ако је жена добила накит на поклон од мужа, и онда је он изузет од пописа, пошто је накит и у овом случају женина евојина, дакле туђа ствар. Али ако су тим поклоном оштећени повериоци мужевљи, онда они могу по § 303 а грађ. зак. тражити поништај тога поклона. Тада се поклон враћа у својину мужевљу, и као такав може бити узет у попис за рачун његових поверилаца. 21 ј Кад су у питању ствари деце испод 7 година, могло би се поставити питање, да ли су ове од родитеља набављене ствари (у првом реду преобука и одело) одиста у својини дечјој или у својини очевој илимајчиној? Јер деца испод 7 година нису способна за закључивање правних послова. Како је давање ових ствари деци — било у виду поклона или као испуњење законске дужности на издржавање деце (§115 грађ. зак.) — закључивање једног правног посла управљеног на пренашање својине, то би се онда могло мислити, да својина ових ствари припада оцу односно мајци. Али ипак није тако. Јер по § 126 грађ. зак. отац је закони заступник своје деце. И кад он штогод за своју децу набави — било да им поклони било да испуњава своју законску дужност из § 115. грађ. зак. — он онда закључује пуноважан правни посао између себе као оца и као законског заступника дечјег. У толико пре то бива кад отац у име дечје са трећим лицем уговара. (В. § 181 кемач. грађ. зак.). Али баш и да се узме, да су дечјој уцотреби намењене ствари својина задуженога родитеља, да, дакле, нису туђе ствари, и да се давањем њиховим деци ствара само Фактички, а не правни одношај, ипак су ове ствари изузете из пописа, пошто их закон изрично од пописа изузима. Међу тим могу повериоци бити и тиме оштећени, што би родитељв набављали, на штету поверилаца, и сувише скупоцене ствари својој деци, те тиме своју имовину смањивали. У томе случају, ако се узме да су ствари свошна дечја, могу повериоци по § 303 а. грађ. зак. вратити их у својину очеву и пописати их. А ако се стане на гледиште, да су те ствари својина дужнога родитеља, онда од тих ствари имало би се изузети од пописа само онолико, колико је за децу најиужније.