Полицијски гласник

БРОЛ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389

датсш моменту. Али она Н9 треба ни то да губи из вида, да треба водити рачуна и о наплати повериочевог потраживања. Према томе у нвјнужније покућство, пресб) 7 ку и одело дошле би оне ствари, без којих људи из дотичиога грађанскога реда нпр. (трговачког, чиновцичког, занатлијског, радничког) не би могли опстати без опасности по здравље своје и својих укућана. 22 ) Све што преко тога иде, све што служи другим циљевима (угоднијем животу, луксузу и т д.) подлежи попису, јер то нису »најнужније« ствари. 23 ) Које се пак ствари под покућством, преобуком и оделом подразумевају, ствар је 22 ) Полиц. власт, дакле, неће, ако у зиму врши попис, пописати зимски капут дулшиков, а то ће учинити, ако попис врши лети. В. за аустр. право Сапз1;ет, с!аз СтЈргосезвгесћ!; I стр. 594. 23 ) Аустријски судови у једном конкретном случају одлучили су, да поверилац има права да, на место најнужнијег а скупоценог дужниковог покућства, овоме преда у својину покућство од мање вредности, а оно скупоцено да се за његов рачун попише. В. Кеитапп, Котт. 2. Е. О. стр. 686. Нема сумње да би овако имало бити и по нашем законику. Замислимо случај да дужник има врло лепе, уметнички израђене кревете, тањире, кашике и виљушке и т. д. од сребра, фини порцелан, капут зимски, скупоценим крзном постављен и т. д. Одржање дужникове егзистенције, чему је § 471 намењен, ништа се не угрожава тиме, што ће поверилац уступити дужнику простије кревете, тањире, кашике и др., а скупоценије да се узму у попис. Наравно да се и ту треба држати разумних граница. Извршна власт не треба да повериоцу допусти, да дужнику на место скупоцених кревета даде миндерлук или ногаре с даскама, на место финог порцелана тањире од иловаче итд.

тумачења ових речи. Ваља узети оно значење, које те речи имају у време иописа у животу и у месту, где се поиис врши. За покуАство налази се и објашњење у § 475 грађ. зак., где се вели да се иод »покућством" подразумева »све штогод кућној потреби принадлежи, као : ку{,но посуђе, куКни и собнн намештај, простирачи и покривачи«. У истом законском пропису спомињу се и »к ошуље или преобука", али је очевидно да се у »преобуку" има рачунати рубље у опште, било да служн на употребу дужнику или његовим укућакима. Наравно да су од пописа узети и све одело и преобука жене и деце дужникове, по том основу, што су те ствари, багп да их је дужник набавио и њима дао, њихова својина, дакле туђе ствари. 24 ) (наотавиће ое) Д-р Драг. Аран-ђелови-ћ

м ) Ииак и у овом случају могу повериоци иоступити по § 303 а. грађ. зак., ако је дужник, набављајући из својих средстава жени и деци преобуку и одело, ишао Ј~[а штету поверилаца., даље, но што је то по самоме закону, по коме је дужан набављати ове ствари за жену и дсцу, требало да буде. Госпођа дужникова, којој је презадужени муж куповчо скупоцене тоалете, може очекивати, да новериоци његови, с иозивом на § 303 а. грађ. зак., ове ствари узму у попис.

ПОЛИЦИЈСКА УРЕЂЕЊА НА ЗАПАДУ Нема, ваљада, државе на свету, која би се налазила у тако незгодном политичком положају као Србија. Са свију страна, готово, опкољена је заинтересованим државама, које се противе природној тежњи српскога племена за уједињењем, или представља препреку за осваЈачке намере на Истоку, а такође је и поприште дипломатских интрига и многих других европских сила, које су преко Србије у балканском и источном питању било економски или политички заинтересоване. С друге, опет, стране, ни једна друга престоница не лежи тако незгодпо као Београд — на самој граници. Он није само вратница Србије, већ и целог Оријента према Западу. Према тако незгодном политичком положају државе и још незгоднијем геограФском положају престонице у њој, према важностн задатка које Србија има да постигне, као и величини интрига противу којих има да се бори, београдска ои полиција требала да буде једна од најсавршенијих. Међутим она је и сада по својој организацији онаква, каква је била пре скоро 70 година. Потреба за реорганизацијом ирестоничке полиције осетила је се код нас одавно. Наши најбољи полпцијски стручњаци: Миленковић, Алимпић и други, подизали су у јавности свој глас за реФормама, а готово и сваки од тако често мењаних управника Београда увиђао је убрзо, да београдска полиција оваква каква је данас не може ни из близа да одговори оним својим тако важним дужностима, које она има као месна, престоиичка и полиција центра српскога. Отуда се сваки од њих носио идејом за

њено преуређење, али се због честих промена и других неких узрока само са идејама и лепим намерама и завршавало. Данас осећају нужност за преуређењем Управе Града Београда не само полицајци, већ и најшира јавност, те свакако нисмо далеко од њенога извођења, чему иду у прилог и неке друге околности. које није потребно овде наводити, Само је сад питање како и на којп начин то треба извести, па да она према нашим приликама одговори своме задатку како треба. Ми сматрамо да ће за решење тога питања бити од интереса ако се види како су организоване иолпције ио великим варошима на културном западу, јер је задатак полиције у главноме свуда једнак, те се и ми можемо користити тим уређењима, која су кроз дуги низ година усавршаваиа и где се тако рећи сваке године уводе потребне новине, које изискују све већи захтеви полицијске службе и дух времена. Са тога ћемо у низу чланака изнети организације полицијз у ФранкФурту на Мајни, Минхену. Дармштату, Берлину, Хамбургу, Дрезди и неким мањим местима у Немачкој, а за тим у Лондону и Бечу, чија смо уређења имали прилике да видимо и проучимо. То ће, држимо, допринети не само правилнијем решењу реФормнога питања, већ ће битп од користи и за све полицијске службенике да се упознаду са организацијом и начином рада страиих нолиција, при којима полицијски службеници и почињу и завршују своју каријеру, без премештаја и прескакања у друге струке, водећи само рачуна о интересима службе п отаџоине. Приликом излагања ограничићемо се на стварно сгање и рад дотичних полиција, задржавајући право да у једном

завршном чланку изнесемо натпе мишљење о тим разним системима и како би код нас требало да буде. Полицнја у Франкфурту на Мајни Пре него што пређемо на излагање полиције и њенога уређења у Франкфурту на Мајни потребпо је ради бољег разумевања да кажемо неколико речи о самој вароши. ФранкФурт лежи на обалама реке Мајне, по којој је и добио други део имена, за разлику од Франкфурта на Одру у северној Пруској. Спада међу најбогагије, најживље и најлепше немачке вароши и до 1866. год. имао је своју самоуправу као слободна варош, атадасу је Пруси, победииши удружене Аустријанце, Хановеранце, Саксонце и све јужно-немачке државе, освојили и присајединили Пруској. Он броји данас на 370.000 становннка, коме се броју има да дода једпа множина путника, јер ових одседа годишње по његовим хотелима и пансионпма на 600.000. Цептралнп положај вароши, њена лепота, изванредна околина у коју улазе бање светскога гласа као што су: Вивбаден, Соден, Хомбург, Наухајм и друг. чине путнички саобраћај огромним. У њену железничку стапицу, највећу на контпненту, која је зидана осам година и стала 35 милиона марака, уђе и изађе дневио 543 воза. А по улицама, забавним локалима и чувеној башти од палми срећете на сваком кораку Американце, Енглезе, Французе, Русе, Јапанце, Кинезе, Црнце и друге странце. И у тој тако живој и велпкој вароши има свега 500 жандарма, док их ми у нашем малом Београду са ноћиим стражарима имамо 800. Но познато је веК да ми патпмо од сувишног броја јавних