Полицијски гласник

СТРАНА 390

слул;беника, чија множина стоји у обрнутој сразмери са њиховим радом. Многи странци долазе у ову варош не само ради забаве и проходње, већ и и да разгледају њене јавне установе, особито оне на социјалном пољу. Извођењем социјалних, здравствених и другвх културних рефорама њена је општинска управа показала пример мудре општинске политике. По њеним радовима у корист становништва , а нарочито радничког сталежа, могло би се мислити да су у тој управи саме социјал-демократе, ма да ни један од њих није у њој заступљен. Председнику општине, сада заслужном д-р Адикес-у, који се, истина, бира на 12 година, те према томе има доста времена и да пзведе оно што науми, ништа не смета његов конзерватизам и чланство у Господској Ку*)И (Горњем Дому) да ради V правцу социјалних захтева. По томе и другим заслугама заварош он је од својих суграђана почаствован признањем, да једна лепа ФранкФуртска улица још за његова п,,едседникован.а добије његово име. Ну да се вратимо нашем прелмету. Пруска се у административном погледу дели на провинције, округе и срезове, који имају карактер управних власти и о којима ћемо засебно говорити. Месна аолицијска власт спада по правилу у делокруг општинских власти, те су прсма томе полиције у појединим местима општинске и њени чиновници општински службеници. Изузетно у већим варошима, а поема нахођењу министра унутр. дела, месне су полиције државне. Таквих вароши са државном полицијом има сада у Лруској 23 и међу њих спада и ФранкФурт на Мајни. Полицијаје у ФранкФурту, као и свуда по Пруској, централизована, т. ј. сви се послови обављају на једном месту, у централи, која се овде зове иолицијсни ирезидијум, а квартови су само извршни одељци централе и не раде ништа самостално. Полицијски президијум смештен је у једној великој четвороспратној згради у средини вароши, у којој се на једном крилу налази и стан за полицајпрезидента — управника полиције, а на задњем Фронту полицијски затвор. Оначини засебан квадрат између четири улице. На супротној страни је суд и судски затвор. Президиум, коме на челу стоји »полицајпрезидент" — управник полиције — дели се на десет одељења, од којих свако има свога засебног шеФа. Пошто су послови у одељењнма врло велики, те врховни надзор над свима не може водити сам управник, то се та одељења деле на два пословна круга, од којих надзор над једним са првих пет одељења води управник, а над другим са осталих пет одељења његоп помоћник. Та су одељења ова: 1. Цинтрвлни биро. у чији делокруг спада: а) подела предмета и послова, б) архпва и вођење личних акта о чиновницпма,

ПОЛИЦИЈСКП ГЛАСНИК

в) уређивање службеног листа, г) иомиловања, одличја и титуле, д) штампа, ђ) поверљиве ствари. 2. Президиално одељење , где долази : а) старање о ,шуцманшаФту « (жандармериј и), б) благајна, в) рачуноводство, гј библиотека, д) главна архива, Остала одљењанемају назива, већ носе имена редних бројева, тако 3. Прво одељење обрађује послове: а) занатске полиције, б) полиције спгурности, в) уличне полиције, г) грађевинске полиције, д) недељног и празничног светковања, ђ) железннца и трамваја, 4. Друго одсљењ", у које спадају послови : а) чување народног здравља, носмртне исправе, пелцовање, лекарска тајна средства; б) ветеринарна полиција и заштита животиња. 5. ТреКе одељење, где долази : а) политичка полиција, б) контрола над странцима. в) удружења. 6. Четврто одељење, где спада: а) кривична полиција, б) надзор над проституцијом и принудно лечење, в) умрли и њихова заоставштина, г) полицијски затвор, д) упућивањеузаводе запринуднирад, ђ) полицијски надзор, е) отпуштени осуђеници, ж) лична акта о подручним криминалним шуцманима и службеницима у полицијском затвору. 7. Пето одељење: а) пореза на куће. б) послуга, в) речна полиција, г) лов и риболов, д) црквенп и школски послови, старине, е) завештања, ж) лутрија, з) старање о сиротињи, азил за бескућнике, радничке колоније, и) доставе противу лица која се због малолетства не кажњавају, ј) пријавно одељење. (паставиће ое) Жив. А ЛазиЋ

ПОУКЕ И УПУТИ 0 извршпосги одлука окружног одбора По чл. 113. закона о уређењу округа и срезова „начелник окружни властан је обуставнти писменом наредбом од извршења сваку одлуку окружног одбора, за коју нађе да је противна решењу окружне скупштине или којем закону. Зато ће се њему или његовом заступнику достављати препис сваке одлуке, која би била

БРОЈ 49

донесена у седници, у којој он није прнсуствовао. Тада у року од три дана спроводи предмет надлежном Министру на решење." »Министар унутрашњих дела дужан је у руку од петдана донети своје решење. Противу тог решења окружни одбор може у руку од пет дана изјавити жалбу Државном Савету и његово је решење извршно«. Из наведеног законског прописа види се, да није прецизно одређено: у коме року може начелник окружни да задржи од извршења одлуку окружног одбора, и кад је одлука окружног одбора извршна, изузимајући да се одлука има сматрати за извршну у случајевима: а.) кад министар поништи наредбу окружног начелника о њеном задржању, и б.) кад Државни Саветпо жалби окружног одбора поништи решење министрово којим је била поништена одлука окружног одбора. Према усвојеној пракои од дана ступања у живот закона о уре^ењу округа и срезова, сматрано је, да за извршност одлука окружног одбора није одређен други рок сем наведених случајева под а и 6 и, према томе, начелници окружни нису се придржавали никаквог рока у погледу њихова права и дужности за задржање одлука од извршења, пошто им се законом налаже само то, да су дужни по задржању одлуке, у року од три дана спровести предмет надлежном министру на решење. Налазимо, да је тумачење наведеног закона усвојено досадањом праксом правилно са ових разлога: 1. Што окружни одбор према својим задацима и природи својих разноврсних послова, одлуке своје сам одмах извршује, те би било незгодно, а и за службу врло штетно, кад би он морао чекати на извесан рок када би могао приступити извршењу своје одлуке. Међутим надзорној власти — начелнику окружном оставњено је право и дужност да одлуку може задржаги кад год нађе да је она протнвна решењу окружне скупштине или којем закону. 2. Што законодавац имајући у виду природу послова окружнпх одбора, где они врло често морају своје одлуке одмах да извршују, није за њихову извршност одредио нарочити рок. сем горе показана два случаја под а и 6, односно није одредио рокдо кога начолник окружни може одлуку од извршења задржати. Иначе он би тај рок одредио и .за одлуке окружног одбора онако исто као и за одлуке окружие скупшгипе у чл. 54. зак. о уређењу округа и срезова. Међутим Државни Савет, у једном конкретном случају, одлуком својом од 21. октобра 1908. г. Бр. 6063, поништио је решење мннистрово, којим ј.е била одобрена наредба начелника окружног о задржаној одлуци окружног одоора, за то, што нимелник окружни ни]е ао чл. 113. закон а о уређењу округа и срезова. задржа .0 одлуку у року од три дана од дана када му је одбор исту у иреаису аослао, те арема томе огласич је одлуку окружног одбора за извршну.